Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer odbacuje predloge o kandidaturi Nemačke za organizaciju Olimpijskih igara 2036. – tačno sto godina od Olimpijade koja je 1936. održana u Berlinu. Zehofer je u intervjuu za „Frankfurter algemajne cajtung“ rekao da je to „nezamislivo“.

„Izazvali bismo neverovatnu međunarodnu diskusiju i na taj način oštetili olimpijsku ideju. Kako bi se na to gledalo u svetu? Nemci slave stotu godišnjicu nacističke Olimpijade? To ne sme da se dogodi“, rekao je Zehofer.

Nemačka je do sada pet puta dobila organizaciju Olimpijade, a od toga su održane samo tri – dve letnje i jedna zimska: letnje i zimske 1936. u Berlinu i Garmiš Partenkirhenu i 1972. u Minhenu.

„Apsurdni“ komentari Horsta Zehofera

Nemački gradovi su se poslednjih godina više puta bezuspešno kandidovali za organizovanje Olimpijskih igara – ili nisu prošli na glasanju ili su se kandidaturi usprotivili sami građani. Berlin se kandidovao za 2000, Lajpcig za 2012, Minhen za 2018. i 2022. godinu.

Nakon što je Hamburg na referendumu glasao protiv održavanja igara u tom gradu 2024. godine, Andreas Gajzel, berlinski senator i član Olimpijskog komiteta Nemačke najavio je mogućnost da bi njegova zemlja mogla da se kandiduje za 2036. Gajzel je pritom Zehoferove komentare označio kao „apsurdne“.

„Naprotiv, ta prilika se može iskoristiti da se na sportskoj sceni pokaže da je Nemačka naučila lekciju iz istorije. Sto godina nakon 1936. govorimo o potpuno drugoj zemlji – demokratskoj, liberalnoj i otvorenoj zemlji“, naglasio je Gajzel.

Bolje Berlin nego Barselona?

Olimpijada koja je održana u Berlinu bila je jedna od najkontroverznijih u istoriji. Jedanaeste letnje Olimpijske igre održane su od 1. do 16. avgusta 1936, u vreme kada su na vlasti bili nacisti i kada je kancelar bio Adolf Hitler.

One su imale i svoju predistoriju: Međunarodni olimpijski komitet (MOK) poverio je Nemačkoj održavanje Olimpijade u Berlinu 1916. godine, ali je usred priprema izbio Prvi svetski rat. Posle rata, Nemačka je bila isključena iz MOK-a sve do 1925, a potom je izražena želja da se Berlin ponovo kandiduje kao domaćin Olimpijskih igara.

Odluka da Berlin bude domaćin 1936. doneta je 13. maja 1930. godine kada je u poslednjim krugu glasanja MOK-a, Berlin dobio 43 glasa, a Barselona 16. Osam članova MOK-a su bili uzdržani. To je bilo vreme Vajmarske republike i činilo se da ništa ne stoji na putu održavanja Olimpijade, dok se Barselona činila manje bezbednom zbog nemira u Španiji koji su kasnije doveli do građanskog rata.

Pismena garancija – bez znanja Hitlera

Međutim, nakon što je 30. januara 1933. vlast u Nemačkoj preuzeo Adolf Hitler, mnoge zemlje, a pre svih Sjedinjene Države, pozivale su na bojkot Olimpijade u Berlinu, zbog antisemitizma i rasizma nacista. Zato je MOK zatražio da Nemačka pismeno garantuje da će poštovati Olimpijsku ideju i dopustiti učešće na igrama svim svojim sportistima, bez obzira na veru i rasu.

Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova to je i učinilo – bez znanja Hitlera. Međutim, u praksi se to nije ispoštovao – Jevreji iz Nemačke nisu mogli da učestvuju na Olimpijskim igrama jer, kako je to rečeno: „nemaju moralnih kvaliteta da predstavljaju Nemačku“.

Hitler, olimpijska baklja i Džesi Ovens

Kako bi ugušili otpor u svetu, nacisti su uključili svoju ogromnu propagandnu mašinu. Olimpijske igre su održane, a Hitler je bio na stadionu – na grandioznom otvaranju.

Na tim Olimpijskim igrama prvi put je organizovano nošenje baklje od Olimpa u Grčkoj, do stadiona u kojem se paljenjem olimpijskog plamena otvaraju Olimpijske igre. Bila je to ideja Nemca Karla Dijema, a prvu baklju je napravila firma Krup.

Najuspešniji sportista tih igara bio je atletičar SAD, afroamerikanac Džesi Ovens koji je osvojio četiri zlatne medalje – što je bilo veoma neprijatno za Hitlera koji je u paradnoj uniformi to morao da gleda sa svečane tribine.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android