Bila je to savršena prezentacija, baš onakva kakvu je "naručio" Međunarodni olimpijski komitet. Kina je u Pekingu pokazala svoje prednosti: sposobnost autoritarne Vlade da mobilizuje ljude i resurse za „odozgo naređeni projekt“. Sposobnost da, ako je to potrebno, nedeljama obustavi saobraćaj u velegradu i zatvori fabrike kako bi kvalitet vazduha odgovarao zahtevanim standardima. Na žalost, Peking je pokazao i neke svoje druge sposobnosti: zabrane demonstracija, blokade disidenata, sprečavanje novinarskog rada.

Kinezi nacionalna manjina u Kini

29. Olimpijske igre u Pekingu možda će ući u olimpijsku istoriju kao „Igre privida“. Tako se Međunarodni olimpijski komitet pravio da dodelu organizacije Igara može da poveže sa ubrzanim kursom iz demokratizacije, a kineska Vlada je glumila da zbog Igara dopušta veća prava i slobode. Kina se pravila da je moderna i otvorena zemlja i da dopušta demonstracije mada je sve zabranila i sve one koji su zatražili dozvole za protestna okupljanja jednostavno zatvorila.

Na svečanosti otvaranja jedna lepa devojčica otvarala je usta i glumila da peva, iako je glas dolazio sa snimka i poticao od jedne druge devojčice. Mali Kinezi su se pravili da su deca jedne od 55 nacionalnih manjina koje žive u toj ogromnoj zemlji, a u stvari su samo bili obučeni u odgovarajuće kostime.

I konje dopinguju zar ne!

Pojedini sportisti su pokušali javnosti da zamažu oči kao da su u stanju sopstvenim snagama da obore svetske rekorde. Na kraju je za neke takmičenje završilo i pre samog početka, a išlo se i tako daleko da su i konji postajali žrtve doping skandala. Međunarodni olimpijski komitet, organizatori, sponzori i mediji prodavali su ove Igre kao "svečanost mladih sveta", mada se sve već odavno pretvorilo u običnu komercijalu. Svet je glumio kao da vlada "olimpijski mir", dok je skoro istovremeno s otvorenjem Igara, gruzijska vojska ušla u pobunjenu pokrajinu Južnu Osetiju.

Legitimitet KP

Pa ipak, za kinesku Vladu ove Igre su veliki uspeh. Ne toliko prema spolja, već prema unutra. Kiša medalja, svečanost otvarenja s najvećim brojem šefova država i vlada nego ikada pre, organizaciono savršen tok takmičenja - sve je to svakodnevno prenošeno u svaku kinesku dnevnu sobu. To jača nacionalno samopouzdanje i to je dragoceni politički kapital za legitimisanje vladavine Komunističke partije.

Gubitnik je Međunarodni olimpijski komitet, koji je suviše naivno verovao da će se u Kini dogoditi demokratizacija poput one u Južnoj Koreji posle Olimpijskih igara u Seulu 1988. godine. Pa ipak ostaje nada. Tako je za vreme Igara olabavljena cenzura interneta. Istina, ona nije potpuno ukinuta, ali je olabavljena kao nikada do sada. A to labavljenje moglo bi narednih godina da se proširi i na druga društvena područja. U Kini se ispod površine već dugo spremaju promene. Zato će tek budućnost pokazati jesu li i koliko Olimpijske igre promenile Kinu.