Oni koji ne žele da se vrate
9. januar 2018.
Sami (ime promenjeno) nervozno grize nokte – uznemiren je jer je odvojen od svoje porodice u Alepu; u isto vreme, strah ga je da se vrati kući. „Hoću da budem sa mojim roditeljima“, kaže, „ali, ako se vratim, vlada će me naterati da idem u vojsku, a ja neću u oružani sukob“. Sami ima 23 godine i pobegao je u Bejrut u Libanu početkom 2017. Ne da bi pobegao od rata, već da ne bi bio mobilisan u sirijsku vojsku. Semi je iz zapadnog Alepa, koji je pod kontrolom režima; njegova porodica još uvek živi tamo. Za vreme studija od 2012. do 2016. bio je oslobođen vojne obaveze, ali posle toga je morao u vojsku. Mogao je da bira: ili da se bori na strani Asada, sa malim šansama da preživi, ili – da napusti Siriju.
- pročitajte još: Jedini izbor je – napred
Mnogi mladi ljudi poput njega su napustili Siriju da ne bi bili topovsko meso u ratu. „Oni koji ginu su Sirijci, ali ovo nije rat za njih“, kaže Sami, „već za Asada, Saudijce i Irance, Ruse i Amerikance.“ Posle sedam godina rata i malih šansi da će se nešto promeniti, mladi Sirijci su skeptični. Demokratski protest su uzurpirali islamistički teroristi, režim je sada jak kao i pre. Kada je Sirija postala poprište igara regionalnih sila za koje su se borile razne paravojne grupe, Semi nije više hteo da rizikuje život: „Zločini su počinjeni na obe strane. A ja sam samo hteo da nastavim normalan život.“
Vojni stručnjaci prenose da je od početka rata u Siriji broj onih koji služe vojsku sa 300.000 pao na oko 150.000.
Sirijska mladež na dnu društvene lestvice
Ono što je video kao sigurnu smrt, Sami je zamenio životom u kojem – nema budućnosti: „U Libanu mogu da radim samo kao čistač“. Sami u toj zemlji nema garanta koji bi mogao da mu olakša dobijanje dozvole boravka. Osim toga, Sirijci tamo obično rade samo poslove koje Libanci izbegavaju. To mladim i obrazovanim ljudima poput Samija ostavlja samo male mogućnosti da rade nešto drugo osim poslova koji ne traže nikakve kvalifikacije. „Postojala je jedna mogućnost“, kaže, uz objašnjenje da mu je jedna velika međunarodna kompanija ponudila posao u Nemačkoj, ali da nije dobio vizu: „Zapadne države nas neće jer imamo izbeglički status – kuda da odemo?“
- pročitajte još: „Asad nije dobio rat“
Na Zapadu ga neće, a u Siriji je jedino mogao da se pridruži Asadovim jedinicama – Sami je odlučio da ostane ilegalno u Libanu.
„Nisam hteo da se borim za Asada“
Kaled (ime promenjeno) je imao sreće. 2013. Je našao garanta u Libanu i otada radi u njegovom restoranu. „Sirijci su spremni da rade svaki posao za svaku platu, ali moj šef se lepo ophodi prema meni. I Kaledova porodica je još u Alepu, kao i Samijeva. „Najpre sam podržavao Asada, ali su onda oni počeli da hapse svakoga u oblastima pod kontrolom pobunjenika – bio bih se borio za Siriju, ali ne za Asada, njegov režim je ubio tako mnogo ljudi“.
Kaled je dodao da su mnogi njegovi prijatelji poginuli u ratu – većina od režimskih bombi. To je, kaže, slomilo njegovu veru – nije hteo da učestvuje u krvoproliću i sklonio se u Liban. O Siriji samo kaže: „Tamo za mene više nema ničega – to više nije moja Sirija. A u Libanu se sve više osećam kao kod kuće.“
Kupljena sloboda
Basam (ime promenjeno) je čekao dve godine da ga prime kao izbeglicu u Nemačkoj ili Kanadi. Njegova sestra je dobila azil u Nemačkoj, a roditelji su mu ostali u Damasku. „Otišao sam jer nisam hteo da umrem“, kaže, i posle duže pauze dodaje: „Naša porodica je podeljena. Možda ću jednog dana otići do Dortmunda da obiđem sestru.“
- pročitajte još: Težak rad umesto škole
Basam ima pravo da živi u inostranstvu četiri godine, ali posle toga bi morao da se javi u Sirijsku vojsku. Osim ako ne plati sirijskoj vladi neverovatnih 8.000 dolara.
U septembru, Basad se upisao na Američki univerzitet u Libanu. Namerava da ostane u toj zemlji i marljivo studira i radi kako bi sakupio potreban novac. Posle predavanja, zarađuje novac kao učitelj arapskog jezika strancima u Bejrutu. Zarada je 10-15 dolara na sat, što je dovoljno tek da pokrije njegove najosnovnije potrebe u gradu u kojem je valuta – shodno troškovima života – vezana za američki dolar. „Suma je velika, ali moram da prođem kroz to.“