Meštani povratničkog naselja nadomak Bosanskog Petrovca ne žele da žive sa migrantima. Opština ih podržava i najavljuje da će se boriti do kraja ukoliko kantonalna vlada tamo preseli migrante.
Oglas
"Bežaćemo, šta ćemo. Pošto su oni zaštićeni, mi ćemo biti građani drugog reda. Ima kompromis, mi ćemo njima dati stoku i kuće, a oni nama nek` daju ono svoje i super. Ne moramo u EU, lepše mi je po Bihaću hodati i biti u kampu nego čuvati krave i obrađivati zemlju. Prepisaću im sve, a meni neka daju ono što oni imaju. Blokiraćemo sve i borićem se do zadnjeg. Nismo bili krivi ni 1995. kad smo odlazili, ni 2001. kad smo se vratili, nismo krivi ni danas”, pričaju Duško i Slađana Mišćević (na slici gore) iz Medenog Polja, koji sa još 15-ak povratnika žive u ovom selu nadomak Petrovca.
O čemu se radi? Vlada Unsko sanskog kantona ponovo ramatra da centar za migrante u Vučjaku i Biri prebaci u povratničko naselje Medeno Polje, nekoliko kilometara od Petrovca. I to bez obzira na upozorenja međunarodnih predstavnika ali i Međunarodne organizacije za migracije (IOM), da se prihvatni centri moraju izmestiti izvan kantona, dakle što dalje od granice sa EU.
Opštinsko veće Bosanskog Petrovca nedavno je usvojilo Rezoluciju kojom od kantonalne vlasti traži da odsutanu od te namere. I iz opštine najavljuju blokadu magistralnog puta prema Bihaću jer bi, kako se navodi u Rezoluciji, dodatni problem sa migrantima izazvao kolaps u funkcionisanju opštine.
"Bez obzira na nacionalnu, versku ili političku pripadnost građani Bosanskog Petrovca su jedinstveni u stavu da ne dozvole smeštaj migranata na teritoriji naše lokalne zajednice. Tražimo od Vlade Unsko sanskog kantona da odustane od načina rešavanja migrantske krize koji se kosi sa svim zakonskim, humanim i zdravorazumskim normama”, navodi se u obrazloženju.
Gde su izbeglice - tu ima i para
Planirano je da migranti u Medenom Polju budu smešteni na farmama koje su u vlasništvu lokalnog biznismena Halila Bajramovića, koji je vlasnik i hotela "Sedra” nedaleko od Bihaća, u kojem su takođe smešteni migranti, porodice sa decom. Novac za zakup daje Međunarodna organizacija za migracije, a Halilović je za lokalne medije izjavio da gde ima migrnata ima i novca i da u Petrovcu greše što se protive ovoj inicijativi, koja bi mogla da donese novac.
Predviđena lokacija u Medenom Polju je farma ovaca izgrađena početkom osamdesetih godina, koja se i sada jednim delom koristi u te namene. Međutim, ukoliko su predstavnici EU i IOM-a protive bilo kakvom izmeštanju kampova koje je unutar kantona, postavlja se pitanje zašto se uopšte potencira ova priča. Sigurno je samo da nekoliko stotina migranata, koji su trenutno u Vučjaku, ne mogu da dočekaju zimu u tim uslovima.
Predstavnici lokalne vlasti u Petrovcu nisu bili raspoloženi za razgovor, rekavši da je sve navedeno u Rezoluciji i da se čeka odgovor kantonalne vlasti, koja se za sada ne izjašnjava o zahtevu Petrovčana. Iako ih je malo, ima i onih koji nisu za radikalne poteze, koji razumeju u kakvom se položaju nalaze migranti.
"Znam kako im je. I ja sam bio izbeglica. Treba im naći smeštaj na neutralnom terenu. Narod odlazi, nema ga. O ovoj blokadi puta što pričaju to je sve politika. Oni ugroženi? Od čega će oni biti ugroženi u vlasti, to je sve politika”, kaže Sead Bolić iz Bosanskog Petrovca, koji je ogorčen na lokalnu vlast što se bavi pitanjima koja se ne tiču lokalnog stanovništva, a svakim danom ih sve više odlazi iz zemlje.
Golgota migranata na Vučjaku
Golgota migranata na brdu Vučjak kod Bihaća izgleda da nikoga ne interesuje. Nesrećnim ljudima, osim institucionalnih briga, nedostaju hrana, lekovi, lekari, struja, toaleti... Među njima ima i dece.
Foto: DW/D. Planert
Posledica nedelovanja
Pritisak je 18 meseci postepeno rastao da bi u petak 14. juna došlo do kulminacije. Pored kampa Međunarodne organizacije za migracije (IOM) kod Bihaća na jednoj livadi je kampovalo 500 osoba. IOM ih nije registrovao, tako da nisu mogli da dobiju nikakvu hranu niti pomoć. U popodnevnim satima stigli su policijski autobusi i ti ljudi su pozvani da se ukrcaju.
Foto: DW/D. Planert
Transport
U Bihaću procenjuju da tu boravi šest do osam hiljada migranata, što je kao 20 odsto tamošnjeg stanovništva. Kampovi su premali da ih sve prime i mnogi borave u napuštenim kućama. Takođe, svakodnevno se priča o provalama. Ispred vrtića je došlo do ubadanja nožem. Proširila se nesigurnost, podstaknuta društvenim mrežama. Autobusi su se zaustavili 10 kilometara izvan grada na makadamskom putu.
Foto: DW/D. Planert
Dolazak na Vučjak
Ovo mesto je tokom više decenija služilo za odlaganje gradskog smeća. Preko smetlišta je samo navučen sloj zemlje. Stanovnici pričaju da se tu sve češće pojavljuju gasovi iz deponije, poput metana. Granica EU odatle je udaljena samo pet kilometara, a između su minska polja. Tu postoje samo smrad, tri šatora i rezervoari za pitku vodu. Nema toaleta, tuševa, struje, kao ni bolničara.
Foto: DW/D. Planert
Abdul Rahim Bilal
Istovaren je iz policijskog kombija. Zadrhtao je, vrisnuo od bola i s njim više nije moglo da se razgovara. Ubrzo potom ležao je u prljavštini držeći ruke u predelu slepog crijeva. Autobus je krenuo. Nakon energične reakcije jedan policajac pozvao je hitnu pomoć. Trebalo joj je pola sata da dođe. Tri dana kasnije, prema informacijama iz bolnice, Abdul Rahim Bilal je otpušten.
Foto: DW/D. Planert
800 ljudi na deponiji
U toku samo nekoliko dana policija je sve više migranata dovozila na Vučjak. Hvatala ih je svuda po gradu, u sporednim ulicama, na železničkim šinama, svuda. U gradu se sada može videti samo mali broj migranata. Mnogi „Bišćani“ samtraju da su ih napustili i EU i vlada u Sarajevu. „Sami sebi smo morali da pomognemo“, kažu oni.
Foto: DW/D. Planert
Hleb i supa
Većina ovih mladića dolazi iz Avganistana, Pakistana i Sirije. Zatim slede Indija, Egipat i Gaza. Ovde gore, oni od lokalnog Crvenog krsta dva puta dnevno dobijaju hljeb i supu. Predstavnici IOM su dolazili ovde u belom Dačija Dasteru. Nisu uradili ništa.
Foto: DW/D. Planert
Crveni krst se nada pomoći
Saradnici lokalnog Crvenog krsta u Bihaću kažu da za zbrinjavanje izbeglica ili za kupovinu sanitetskih sredstava ne dobijaju novac od vlade u Sarajevu ili IOM. Zbog toga je pre nekoliko dana upućen poziv građanima Bihaća sa molbom da doniraju hranu.
Foto: DW/D. Planert
Ratne priče
Neki migranti sa Vučjaka su deset nedelja na putu ka Evropi, a neki čak tri godine. Oni pričaju o ratu u Siriji, terorističkim napadima i policijskoj samovolji u Pakistanu i raketama ispaljenim na Gazu. „Da je bilo moguće živeti u našoj zemlji, ne bismo sada bili ovde“.
Foto: DW/D. Planert
Nema više snage
Džuma Al Hamid u Siriji je bio u jednom od Asadovih zatvora. On dolazi iz okoline Idliba. Na putu je već tri godine, godinu dana proveo je na Lezbosu u kampu Moria. „Ne mogu više“, kaže 26-godišnjak. „Želim da samo da živim u kući, ništa više. Ovde se bojim. Bojim se policije, kao i kriminalaca ovde gore.“ Krijumčari traže 3.000 evra. On ih nema.
Foto: DW/D. Planert
This ist not a camp…
Oni žele da ih čuju. Ovo je njihov vapaj. Zbog toga sam sa sobom poneo papir i olovku. Jedna gospođa iz jedne francuske organizacije za ljudska prava, napisala je ovo umesto njih. Očajnički pokušaj da dobiju pomoć.
Foto: DW/D. Planert
Bez prava
Hasan Ali deportovan je na Vučjak, iako ga je IOM registrovao kao migranta i dobio je mesto u kampu „Bira“. On kaže: „Policija me uhapsila u gradu. Kad sam im pokazao svoju IOM-karticu i rekao da sam smešten u ’Biri’, rekli su mi da će me udariti ako to još jednom ponovim. Potom su me doveli ovde. Zašto? Ne znam.“
Foto: DW/D. Planert
Jesti u prljavštini
Hrana Crvenog krsta sastoji se od dve oskudne supe dnevno. Ovde nema struje, nema toaleta, nema tuševa i ne postoji mogućnost da se opere odeća. Gotovo svi imaju osip, raščešane delom gnojne rane, krvava stopala i noge. Ovde nema lekara. Bolničari Crvenog krsta kažu da nemaju dovoljno materijala za brigu o tim ljudima.
Foto: DW/D. Planert
Dete na smetlištu
Najmlađi migrant u kampu ima 12 godina. On zapravo pripada kampu „Bira“ ili jednom od hotela u kome su smešteni žene i deca. Policija ga je takođe pokupila u gradu i dovela na Vučjak. On poseduje samo ono što ima na sebi. Strategija preplavljenog grada Bihaća je jasna: „Nestanite odavde“. Krivci za to su odgovorni u EU i Sarajevu.
Foto: DW/D. Planert
EU sve zna
Evropska unija ne može da kaže da nije ništa znala. Dvojica vojnika EUFOR-a bila su na Vučjaku i sve su videla. Oni će o tome obavestiti svoje glavno sedište. Ova situacija veoma podseća na rat u Bosni i Hercegovini. Bihać je bio „zaštićena zona UN“, ali samo na papiru. Tada su ovde boravili posmatrači UN. Oni nisu uradili ništa. Isto kao i EUFOR danas.