„Socijalno umrežavanje“ na sajtovima poput Fejsbuka, Tvitera ili nemačkog Študi fau ceta, omogućava četovanje, kačenje privatnih fotografija i učlanjivanje u razne grupe. Međutim, da bi postali članovi, korisnici moraju da napišu informacije kao što su imena, dan rođenja, interesi, politička orijentacija i pripadnost određenoj veri.

„Posle nekog vremena stičemo utisak da su nam neki stranci bliži od naših starih prijatelja, braće ili sestara koji nisu na Fejsbuku“, piše Georg Dic, novinar Zidojče cajtunga o jednoj od brojnih onlajn mreža, koje se sve češće kritikuju sa raznih strana.

„Veoma često deca i mladi na svojim stranicama objavljuju privatne podatke: adrese, interesovanja, naklonjenost prema nečemu, čak i telefonske brojeve - nesvesni opasnosti zloupotrebe tih podataka. Roditelji često nemaju pojma koje stranice njihova deca na Internetu gledaju, koga tamo sve mogu da sretnu i koje privatne podatke objavljuju“, objašnjava Petra Kajn iz policijske Centrale za koordinaciju mladih u Hesenu.

Na Internetu se lako „podmeće“

Dakle, privatnost nestaje, a socijalni pritisak na decu raste. Istraživanja pokazuju da već od šestog razreda osnovne škole, učenici ne prate dovoljno modu i nisu „in”, ako nisu prijavljeni na Študi fau cet (Studivz).

Učesnici jednog simpozijuma koji se nedavno održao u Nemačkoj saznali su za sudbinu jedne šesnaestogodišnje učenice. Čak dva puta u toku nekoliko nedelja su nepoznate osobe uz njeno ime postavile fotografiju Adolfa Hitlera. Dakle, u čitavom „društvu“ te mreže mogao je da se stvori utisak, da ona ima desnoekstremistička uverenja, izveštava. Posle raznih pretnji od strane nepoznatih osoba, devojka je prekinula članstvo u Študi fau cetu.

Policija preporučuje mladima da objavljuju što manje privatnih informacija na Internetu. U slučaju da ipak dođe do pretnji ili mobinga, roditeljima se preporučuje da istog trenutka reaguju.

zbs/nr/sbl/zc