Dojče vele: Aktuelno istraživanje instituta „Pew Research Centres“ pokazuje da ugled Sjedinjenih američkih država kao vodeće ekonomske sile u svetu raste, ali da je u nemačkoj i većem delu Evrope opao. Zašto Amerika ima negativan imidž u Evropi?

Karsten Fogt: Opadanje ugleda Amerike počelo je još za vreme bliskoistočnih ratova koje je vodio bivši predsednik Džordž Buš. Mnogi misle da su Amerikanci doprineli destabilizovanju tih zemalja, posebno raspirivanju rata u Iraku i konflikta u Siriji. Amerikancima se često pripisuje i razvoj događaja u Libiji, vojna intervencija, iako to u početku nije bila američka, već evropska ideja. Uz to, uticaj imaju i to što je predočio Edvard Snouden kao i ukupna NSA-afera praćenja i prisluškivanja.

Zašto ni predsednik Barak Obama nije mogao da popravi ugled svoje zemlje u Nemačkoj?

Svojevremeno sam kao vladin koordinator nemačko-američkih poslova upozoravao da ne treba gajiti preterana i nerealna očekivanja od američkog predsednika. Na osnovu drugačije političke kulture u Sjedinjenim Američkim Državama i njihove uloge kao svetske sile, ta očekivanja se nisu mogla ispuniti. Posle su se ljudi u Nemačkoj još više razočarali. SAD su još uvek naš najvažniji saveznik. U poređenju sa Kinom i Rusijom oni su nam mnogo bliži. Ipak, postoje razlike koje mnogi Nemci ne razumeju. Pa i ja imam velike probleme da u Nemačkoj objasnim američku kulturu.

Šta su Evropljani očekivali?

Američki antiteroristički zakoni usvojeni posle 11. septembra imaju mnoge aspekte koji su sa stanovišta pravne države problematični. Očekivalo se da će Obamina vlada te zakone ukinuti. To je sada donekle ostvareno u američkom Kongresu, koji je ograničio neka ovlašćenja tajnih službi. Ali diskusija u Americi koja reguliše balans između prava tajnih službi i sloboda je, po meni, još uvek problematična. Ona ne odgovara ni tome šta većina Nemaca očekuje od sopstvene vlade.

Kritički se odnosi i prema Patriotskom aktu i prema Gvantanamu. Posebno je sporno iznuđivanje informacija o terorističkim akcijama mučenjem zatvorenika. U Sjedinjenim državama takvu praksu podržava 58 odsto građana, dok u Nemačkoj takve metode ne prihvata 68 odsto ljudi. Zašto se američke i evropske vrednosti u ovom slučaju razilaze do te mere?

Nemamo uvek istu hijerarhiju vrednosnih predstava. U Sjedinjenim Američkim Državama postoje inicijative u Kongresu koje zagovaraju principijelno neprihvatanje mučenja. Izuzetno konzervativni političar Džon Mekejn, kojeg su kao učesnika rata mučili u vijetnamskom zarobljeništvu, forsira ovakav stav. Međutim, ta inicijativa nije doživela proboj u svoj jasnoći i oštrini, jer je podređena trenutnom balansu bezbednosti i sloboda, uz podršku većine stanovništva.

Da li SAD imaju interes da poprave imidžu Nemačkoj?

Da, imaju, to je nedvosmisleno. Jedan američki trust mozgova veoma je zabrinut zbog raspoloženja javnog mnjenja u Nemačkoj. U SAD je povećano interesovanje jer im je potrebna Nemačka kao partner za evropsku politiku, ali i za sukob sa Rusijom i konflikte na evropskim rubovima. U poslednjih nekoliko godina, do sukoba u Ukrajini, Amerikanci su bili malo zainteresovani za Evropu. Bili su fiksirani na Kinu, ali i koncentrisani na Rusiju. Ipak, nisu dovoljno pažljivo pratili tamošnji razvoj događaja, nisu se posvetili problemima.

Kako se razvoj događaja odražava na američki imidž?

U konfliktu sa Rusijom Amerikanci i Evropljani ne misle identično, ali misle slično. Postojale su intenzivne ekonomske veze između Nemačke i Rusije. U Nemačkoj živi dva do tri miliona ljudi koji su se od 1989 doselili sa teritorije bivšeg Sovjetskog saveza. Porodične veze još postoje. Uprkos tome, Amerikanci i Nemci sa zabrinutošću posmatraju autoritarne tendencije unutar Rusije i agresivnu politiku Rusije prema Ukrajini, kao i – bar na rečima – prema drugim susedima Rusije. Putin je sebi u zadatak postavio zaštitu ruske manjine u susednim državama, a baltičke države, Poljska i Rumunija na to gledaju kao na pretnju. Ja sam za tesnu nemačko-rusku saradnju, ali ne na uštrb interesa naših neposrednih suseda. U suprotnom bismo, naime, brzo bili okruženi nepoverljivim i neprijateljski raspoloženim komšijama. To ne može biti u interesu nemačke politike. Tu je potrebna tesna saradnja u zajedničkom delovanju Evrope i Amerike. U pojedinostima se može imati različito mišljenje, to je normalno. Evropa, a posebno Nemačka, mora da, zajedno sa Sjedinjenim državama, složno razradi zajedničke koncepte.

Socijaldemokrata Karsten Fogt je do 2010. bio koordinator američko-nemačkih poslova Nemačke vlade. Dugo godina bio je poslanik SPD-a u Bundestagu zadužen za spoljnopolitička pitanja, a bio je i član Parlamentarne skupštine NATO.