Upad uniformisanih libijskih snaga bezbednosi bio je iznenadan: upali su ujutro u kafe i izvršili raciju u libijskom priobalnom gradu Zuvari, blizu granice sa Tunisom, gde je grupa migranata čekala potencijalne poslodavce. Muškarci su opkoljeni i privedeni, a neki su naknadno uhapšeni i odvedeni, očigledno nasumično.

Majkl Šira, devetnaestogodišnjak iz Nigerije koji je takođe bio u kafiću tog jutra, imao je sreće da izbegne hapšenje. "Živimo u stalnom strahu," rekao je za DW. "Libijske vlasti trenutno hapse migrante gde god ih vide."

Šira se već nekoliko meseci skriva u Libiji, pokušavajući da pronađe posao i čekajući priliku da se ukrca na neki brod kako bi stigao do Evrope.

"Prvo sam bio u Tunisu, ali su me njihove vlasti progonile," prisetio se. Potom je pokušao da pobegne u Libiju, ali su ga na granici zamalo uhapsile tuniske granične snage. "Nameravali su da nas migrante predaju libijskim vlastima i svi znaju šta se tada dešava," rekao je tinejdžer. Često migranti poput njega završe u jednom od libijskih pritvornih centara.

UN poziva na istragu masovnih grobnica u Libiji

"Stalno svedočimo o široko rasprostranjenim kršenjima ljudskih prava migranata, izbeglica i potražilaca azila u Libiji", kaže za DW Liz Trosel, portparolka Kancelarije za ljudska prava Ujedinjenih nacija.

Prema navodima UN, ta kršenja uključuju trgovinu ljudima, mučenje, prisilni rad, iznudu, izgladnjivanje u nepodnošljivim uslovima pritvora, masovna proterivanja i prodaju ljudi. "Sve se to radi u velikom obimu i nekažnjeno dok često državni i nedržavni (paravojni) akteri deluju u dosluhu," dodala je Trosel.

Folker Tirk, visoki komesar UN za ljudska prava, nedavno je pozvao libijske vlasti da sprovedu istrage o nedavno otkrivenim masovnim grobnicama duž libijsko-tuniske granice, kao i one, pronađene u dolini Al Džahrija u Libiji u martu ove godine, u kojoj je bilo najmanje 65 tela.

U poslednjih nekoliko godina, Libija i Tunis su postali najpopularnije tranzitne destinacije za migrante iz supsaharske Afrike. Obe zemlje su takođe partneri Evropske unije koja nastoji da smanji dolazak migranata prekoSredozemnog mora.

U julu je italijanska novinska agencija Nova Njuz izvestila da je Libija sada prva zemlja preko koje migranit kreću ka Italiji, iako se čini da se broj dolazaka smanjuje. Od početka 2024. do 5. jula, 14.755 migranata stiglo je na italijanska ostrva iz Libije, što je smanjenje od 47% u odnosu na 2023. odlasci iz Tunisa pali su za oko 70% na 10.247 migranata.

Smanjenje odlazaka i povećanje kršenja ljudskih prava

Međutim, smanjenje broja ljudi koji odlaze u Italiju ne znači da se manje ljudi zaputi u Libiju. Naprotiv, humanitarne grupe koje pomažu izbeglicama na terenu prijavile su povećanje broja migranata. No, tačne brojke je teško pronaći jer je Libija već duže vreme u političkom haosu već decenijama.

"Na neki način, stvari koje otežavaju putovanje kroz Libiju su i razlozi zašto se ljudi odlučuju da putuju kroz Libiju", kaže Tim Iton, viši istraživač u londonskom trustu mozgova Četam haus, primećujući da se broj migranata povećava "iako su mnoge opasnosti putovanja kroz Libiju dobro poznate."

Jer, "Nedostatak reda i zakona u Libiji i sposobnost mreža krijumčara da kontinuirano deluju - često u dosluhu sa vlastima - znači da se te šeme nastavljaju," dodaje Tim Iton u razgovoru za DW. On ne misli da je preokret u načinu na koji Libija postupa prema migrantima u tranzitu verovatan u bliskoj budućnost.

Za Loren Zajbert, koja se fokusira na prava izbeglica i migranata pri organizaciji za ljudska prava Hjuman rajts voč, međunarodni pritisak bi mogao da ima ključnu ulogu. "Tunis bi trebalo odmah da zaustavi sva proterivanja migranata u pogranična područja, gde su životi ljudi ugroženi," rekla je ona za DW, dodajući da bi "EU trebalo da obustavi finansiranje vlada koje sprovode ta smrtonosna proterivanja."

Libija: atraktivna, ali opasna destinacija

Nedavni izveštaj UN i nemačke fondacije „Fridrih Ebert" takođe je otkrio da je Libija postala sve popularnija destinacija za migrante. "Mogućnost lakog dobijanja posla tu igra značajnu ulogu," naveli su autori, iako odsustvo prava takođe povećava ranjivost migranata.

Za Niku Vilijam, 24-godišnjakinju iz Gane, koja je došla u Libiju kako bi zaradila novac za putovanje u Evropu, ova zemlja će zauvek biti povezana sa traumatičnim iskustvima. "Pala sam u ruke libijskoj bandi, silovana sam i ostala sam trudna pre nego što sam zatvorena u libijskom zatvoru Al-Asa," rekla je ona za DW u Zuvari.

"Svako jutro su nas postrojavali i bičevali, izgubila sam bebu i još uvek ne mogu da verujem da sam preživela," priča Nika Wilijam.

Iako je na kraju puštena na slobodu, njen strah još uvek nije nestao. "Sve što želim je sigurna budućnost, ali ne znam hoću li to ikada postići ili da li će današnji dan biti moj poslednji."

Majkl Šira iz Nigerije slično razmišlja. "Sve što želim je da stignem u Evropu, gde verujem da mogu pronaći stabilnije prilike za život. Ali put je dug i pun opasnosti, i ne znam hoću li ikada u tome uspeti."