Severnokorejski diktator iz kamenog doba Kim Džong Un poslednjih nedelja i meseci znatno je pogoršao odnose prema jugu Korejskog poluostrva. Odbacio je mirovne planove kao dugoročni cilj, te postavio mine na puteve koji vode ka jugu.

Državna propaganda zvuči kao ruska ili kineska: Sjedinjene Države su krive za to što Pjongjang sve više koristi ratnu retoriku, dok se on navodno samo brani od „imperijalističkog neprijatelja“.

Istina je potpuno suprotna: Kim Džong Un je od početka ruske agresije na Ukrajinu počeo da manipuliše Rusijomi Kinom, koristeći jednu protiv druge.

Time želi da poboljša položaj Severne Koreje na Korejskom poluostrvu i u međunarodnim odnosima. I Peking i Moskva bi to morali shvatiti kao opasnost.

Izgleda da Kim Džong Un trenutno više naginje Rusiji, što potvrđuje stavljanje severnokorejskih vojnika na raspolaganje za borbu u Ukrajini.

Reagujući na to, Seul je pozvao ruskog ambasadora na razgovor i zahtevao da trupe iz Severne Koreje napuste Rusiju. Ali, može se očekivati da Moskva neće udovoljiti tom zahtevu.

Južna Koreja mora dakle pretpostaviti da ne samo Kina i Severna Koreja, već i Putinova Rusija imaju interesa za konflikte koji bi mogli naštetiti toj slobodnoj, demokratskoj i naprednoj zemlji.

Kina kao gubitnik

Gubitnik trenutne situacije u osovini diktatura, koja od Moskve preko Pekinga vodi do Pjongjanga i Teherana, jeste Narodna Republika Kina.

Diktator Si Đinping ulaže sve karte u taj opasni savez, u čijem stvaranju je i sam učestvovao. On se nada da će slabljenjem zajedničkih neprijatelja, dakle slobodarsko-demokratskog sveta, izvući korist, a da pri tom sam ne pretrpi štetu.

Ali ta računica bi mogla biti neostvariva sa nepredvidivim Kimom. Ako Severna Koreja nastavi da provocira Južnu Koreju i dođe do vojne eskalacije, Kina bi morala zauzeti stav i ne bi se više mogla ponašati neutralno, kao što je to uobičajeno.

Kimovu agendu je teško prozreti. Zapravo, njegova diktatura bi mogla biti zadovoljna time što poseduje dalekometne rakete, koje mogu dosegnuti svaki cilj u Sjedinjenim Državama.

To mu pruža izvesnu zaštitu od američkih napada i garantuje vladavinu njegove klike. Ničega se Kim više ne boji nego promene režima, i to je verovatno glavni razlog što je povezan sa Sijem i Putinom. Napeto stanje na Korejskom poluostrvu on koristi da zbijanje sopstvenih redova.

Cilj je pomeranje globalnog uticaja

Vlada Južne Koreje, zbog promenjene geopolitičke situacije, razmatra stacioniranje nuklearnih raketa na slobodnom delu zemlje, kako bi bila spremna za slučaj da severnokorejski nuklearni program uspe uz pomoć Rusije ili Kine ili obe.

Južnokorejske nuklearne rakete bi trebalo da Pjongjang zastraše i odvrate od provociranja rata.

Na kraju krajeva, u trenutnoj eskalaciji ne radi se samo o miniranim putevima: zapravo se radi o mogućnosti promene globalne strukture moći, a Pjongjang bi hteo da profitira od toga.

Kim Džong Un igra opasnu igru koja u svakom trenutku može eskalirati, ukoliko se diktator iz kamenog doba preračuna.

Peking je svoje interese čvrsto povezao sa interesima Severne Koreje, računajući da će vojno i ekonomski uvek ostati nadmoćan. Međutim, sada Kina posmatra kako Rusija utiče na odnose u njenom „stražnjem dvorištu“.

Prijateljstvo „bez granica“ između Putina i Sija time je takođe stavljeno na kocku.

*ovaj tekst je izvorno objavljen na nemačkom jeziku