1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

„Opasno je, ali se navikne“

1. maj 2018.

Frustracija, strah, nemoć. I tračak nade. O stanju sirijske ekonomije, ako se uopšte o „ekonomiji“ može govoriti, nema tačnih podataka. Ali ima ljudskih priča. Kako danas, nakon sedam godina rata, žive ljudi u Siriji?

Stari bazar u DamaskuFoto: privat

„Pre izbijanja krize sam zarađivao oko 700 sirijskih lira i bio sam zadovoljan s tim. Sada zarađujem 10.000 lira dnevno, ali to nije dovoljno. Izgubio sam poverenje u lokalnu ekonomiju“, kaže Samer, taksista u Damasku. On je pobegao u glavni grad kada je u ruralne sredine došao rat.

Od početka građanskog rata sirijska lira je izgubila oko 90 odsto vrednosti. Pored toga, svakodnevne potrepštine manjkaju, što je uzrokovalo dodatni rast cena.

Zbog toga je većina Sirijaca prisiljena da svakodnevno štedi na svemu. Čak je i kuvanje za mnoge postalo luksuz. „Počela sam da koristim loš pirinač i uopšte namirnice. Trenutno jedem meso tek jedanput u tri sedmice“, kaže Jasmin, žena četrdesetih godina, majka troje dece.

 - pročitajte još: Napad na sirijske baze

Ona prvo mora platiti stanarinu u Damasku gde se doselila posle bega iz predgrađa. Njoj ne ostaje puno novca: „Bolje je jesti lošu hranu nego živeti na ulici.“

Ples u ratu

Ali ne misle svi o štednji. To pokazuje pogled na barove i kafiće, kojih je sada više nego što ih je bilo ranije. „Da štedim? Do kada? Dok ne umrem? Ne, živi se samo jednom“, kaže jedan mladić koji ne želi da otkrije ime. „Ne želim da diskutujem o politici, idem na zabave, tamo pijem jeftinu vodku i uz živu muziku plešem sa prijateljima.“ Na Fejsbuku ovaj 23-godišnjak redovno objavljuje snimke sa žurki.

Diskoteka Mazika u centru Damaska i dalje odlično radiFoto: Facebook/Mazzikarestaurantandlounge

Jedna takva lokacija je i bar Mazika u starom gradskom jezgru Damaska. U njemu se mladić sa prijateljima provodi do četiri sata ujutru, a potom automobilom odlaze kućama. „Opasno je, ali strahovi s vremenom postaju manji. Možda se i naviknete.“ Smeje se posle skoro svake rečenice. Možda je to jedini način da ignoriše apokaliptičnu viziju sopstvene budućnosti.

Od izbijanja rata gotovo da nema pouzdanih podataka o stanju privrede u Siriji. Ali, jedno je jasno: cele branše i industrija su nestali. Prodavnice nameštaja, nekada sveprisutne, zatvorene su. Turizam i turističke agencije takođe.

 - pročitajte još: Rat su čekanje, čaj i cigarete

Zato cveta siva ekonomija. Specijalizovani logističari prevoze robu između područja koja kontrolišu pobunjenici i vladinih teritorija, podmićuju vojnike i plaćenike. A potom zarađuju novac prodajući robu koja nedostaju stanovništvu, kao što je plin, i to onome ko najviše ponudi.

Vlada pokušava da istakne pozitivne vesti: „Izvoz lekova iz Sirije je u porastu i tokom 2017. su nove četiri laboratorije dobile dozvolu za rad“, citira vladin list Al Tavra jedno saopštenje Ministarstva zdravlja.

Mladi osnivaju preduzeća

Utopljenik pronalazi nadu i u hvatanju za običnu slamku, kaže sirijska poslovica. I tako usred rata postoje pokušaji da se stvori nešto novo: mladi ljudi osnivaju firme.

„Geografski, pokretanje firmi je ograničeno na Damask, Alepo i od nedavno Homs. Ali to se događa samo kada je njihovo finansiranje obezbeđeno od strane međunarodnih organizacija, a čak i tada se radi tek o malim pokušajima“, kaže Maen Elhemeh, koji je u međuvremenu počeo da radi u Nemačkoj kao menadžer projekta.

Inflacija: poređenje predratnih i sadašnjih cena u jednoj bakalnici u DamaskuFoto: privat

Veruje da ima oko 500 startup firmi u celoj Siriji. Problem osnivača je nedostatak pravnih struktura u Siriji, koje bi pomogle takozvani crowdfunding, prikupljanje finansijskih sredstava. „Zato je uspeh malo verovatan“, kaže Elhemeh.

Šansa za žene 

Od početka rata su mnogi akademici napustili zemlju. To je gubitak za sirijsku privredu, ali i šansa. „Mnogi Sirijci su se iselili u Evropu i deo njih sada ima dobre šanse da napravi karijeru“, kaže Elhemeh za DW. „Kada se situacija u Siriji poboljša, dobar broj će se vratiti i doneti sa sobom nova znanja i iskustvo.“

Žene u Siriji u međuvremenu rade na poslovima koji su ranije bili isključivo u domenu muškaraca. U nizu anketa po firmama, list Al Ajam je došao do zaključka da 58,3 odsto žena rade poslove koje su ranije obavljali samo muškarci.

 - pročitajte još: Slobodni pad „slobodne“ armije

U gradu Tartusu na obali Sredozemnog mora žene rade kao prodavačice na ulici, voze mini-buseve ili su postale automehaničarke. U Damasku se mogu videti žene koje voze taksi. To je u Siriji potpuno novi fenomen. Nastao je jer su mnogi muškarci pobegli, poginuli ili su zatočenici u zatvorima neke od vojski.

Mnoge žene sada moraju same da brinu o porodici. Da li će to, kada rat prestane, ojačati položaj žena u Siriji, jedno je od mnogih otvorenih pitanja u ovoj ratom opustošenoj zemlji.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi