Poljski pisac Jacek Dehnel je devedesetih pohađao srednju školu u Poljskoj – u njoj tada nije bilo deklarisanih homoseksualaca. I sam Dehnel je skrivao svoju seksualnu orijentaciju. Pre nekoliko godina je obišao svoju bivšu školu, priča ovaj pisac za DW. „Video sam homoseksualne parove i svi su znali za njih."

Dehnel se prošle godine venčao sa svojim partnerom – u Londonu. U Poljskoj nema homoseksualnih brakova, pa ipak, smatra pisac, mnogo toga se poboljšalo. Podseća da ima homoseksualnih i transseksualnih poslanika ili gradonačelnika.

Naš sagovornik pak na lokalnom nivou u Poljskoj još vidi puno agresije. „Lokalni političari proglašavaju s vremena na vreme delove poljske 'čistim od LGBT populacije', kao što se nekada proglašavalo 'čistim od Jevreja'. To čak i najjače među nama jako pogađa", kaže on. Homoseksualce poziva da budu solidarni i da ne kriju šta su.

Ovoga vikenda je Jacek Dehnel na posebno bolan način iskusio predrasude. Prisustvovao je Paradi ponosa u poljskom gradu Bjalistoku. Nacionalisti i huligani su psovali i pljuvali po učesnicima parade, gađali ih pokvarenim jajima, kamenjem čak i bocama sa mokraćom.

„Videli smo kako desetak metara dalje batinaši napadaju ljude. Jedan visoki tip sa crvenom fantomkom preko glave šutirao je ljude oko sebe, uključujući tinejdžerke. Neki su pobegli, drugi 'vitezovi' su došli besnih lica", napisao je Dehnel na Fejsbuku.

Tek kada je policija donekle smirila situaciju, mogao je da održi govor: „Nisam ni govornik ni gej-aktivista, ni stari mudrac, ja sam samo pisac. I slučajno gej", rekao je.

Desničari seju mržnju

Za napade na homoseksualce ili transseksualce deo odgovornosti snose i desničarski političari. „Koriste predrasude birača kako bi im nabili strah od navodne pretnje", kaže Mihal Bilevic, šef Centra za istraživanje predrasuda u Varšavi. Kaže da su recimo pre par godina kao velika pretnja pominjani migranti. Danas je opet na tapetu LGBT zajednica.

„Pokazatelji homofobije u Poljskoj su jači nego u zapadnoj Evropi i drugim zemljama istočne Evrope – sa izuzetkom Rusije i zemalja Kavkaza", kaže Bilevic za DW. „Tri četvrtine Poljaka kaže da ne poznaje nijednog homosekusalca."

„Ali, kada ne postoje direktni kontakti koji omogućavaju da se razbiju predrasude, dolazi do ovakvih problema. Političari onda kažu ko su neprijatelji – doseljenici, Jevreji ili upravo pripadnici LGBT populacije“, dodaje ovaj istraživač.

Uprkos smeni vlasti pre četiri godine i pobede tvrdo konzervativne stranke Prava i pravda, poljsko društvo je postalo otvorenije, smatra pisac Jacek Demel. Citira anketu prema kojoj je 56 odsto Poljaka za to da homoseksualci mogu da registruju partnerstvo, a 41 odsto za istopolne brakove. „Pre deset godina bilo ih je svega 16 odsto", priseća se Dehnel.

Čak i za Paradu ponosa u Bjalistoku on nalazi nešto pozitivno, bez obzira na izgrede. „Nekada su u Poljskoj bila dva, tri takva marša. Ove godine ih je 25. Po prvi put se održavaju u Bjalistoku i Lublinu, što je pre nekoliko godina bilo nezamislivo."

Posebno je važno, kaže Dehnel, što sve više mladih javno živi svoju homoseksualnost. Jer mladi pripadnici LGBT zajednice mnogo češće razmišljaju o samoubistvu nego heteroseksualni vršnjaci. „A znamo da to često i sprovedu u delo", kaže pisac. Zato je bolje biti otvoren, rekao je on na paradi.

Poljska se, po njegovom mišljenju, nalazi na prekretnici. „Ili će doći do liberalizacije kao na takođe izrazito katoličkoj Malti, gde je nakon smene vlasti omogućeno sklapanje istopolnih brakova, ili će nastupiti katolički verski fundamentalizam po islamskoj mustri."

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android