SAD su od Drugog svetskog rata naovamo isprobale 1039 atomskih bombi, Sovjetski Savez - 718, Francuska - 198, Velika Britanija i Kina – po 45, Indija i Severna Koreja po tri, Pakistan – dve. Te eksplozije su direktno ozračile više desetina hiljada ljudi.

140.000 od 250.000 stanovnika Hirošime je umrlo u prvih mesec dana posle eksplozije. Tokom narednih godina, došlo je do porasta broja obolelih od kancera, bolesti srca i jetre, kao i hormonskih i hromozomskih mutacija. I broj obolelih od leukemij je u Hirošimi veći nego u drugim japanskim gradovima.

Nuklearne probe izvedene između 1950. i 1992. u Merkuriju dovele su do kontaminacije velikih delova SAD. U dečjim zubima je nađen radioaktivni stroncijum a došlo je i do porasta broja obolelih od raka među stanovnicima te zemlje. Od 1963, ti testovi su vršeni pod zemljom, ali su zbog različitih grešaka na površinu prodirali oblaci radioaktivne prašine.

U Velikoj Britaniji, prvi reaktori za proizvodnju plutonijuma za atomske bombe domaće proizvodnje počeli su da rade 1952. Pet godina kasnije, 1957, jedan reaktor se zapalio. Tokom nardenih decenija je usledio čitav niz nesreća i havarija – kontaminirani su veliki delovi britanske obale, povećao se broj obolelih od raka.

Region Vizmuta u bivšem DDR-u je od 1946. do 1990. bio treći po veličini rudnik uranijuma na svetu. On je bio glavni snabdevač za nuklearni program SSSR-a. Nemački savezni zavod za zaštitu od zračenja prenosi da je svaki osmi rudar umro od posledica radioaktivnosti koja je odnela ukupno 7000 života u tom regionu. Njegovi stanovnici su češće od drugih građana Nemačke oboljevali od raka pluća.

Tomsk je grad u Sibiru čije postojanje je javnosti otkriveno 1992. Dotle je služio kao skladište radioaktivnih materijala u kome su decenijama beležene havarije. Najveća svih vremena – po količini oslobođene radijacije - desila se u postrojenju Majak na jugu Rusije, 1957. Usledili su nebrojeni udesi a postrojenje radi i danas.

Ostrvo Tri milje je naziv nuklearnog reaktora u SAD u kome je došlo do kvara sa teškim posledicama po životnu sredinu. Naučne studije su pokazale da je među stanovnicima šireg područja oko reaktora porastao broj obolelih od kancera. Nuklearna industrija je objavila svoje studije u kojima se to pobija.

Ovi blizanci su došli na svet posle katastrofe u Černobilu. Njihov otac je bio tzv. likvidator, jedan od ljudi koji su čistili teren posle eksplozije atomskog reaktora. Posledice ove katastrofe su gotovo nesagledive. Neki naučni časopisi govore o 15.000 mrtvih. Organizacija lekara IPPNW govori o više od milion žrtava

Nekontrolisana fuzija u reaktoru u japanskom gradu Fukušimi dovela je do do sada najveće kontaminacije okeana. Stručnjaci smatraju da je od posledica radijacije tamo umrlo između 22.000 i 66.000 ljudi. Zabeležen je značajan porast broja dece obolele od raka štitne žlezde.

Nuklearni otpad zrači milionima godina. Na svetu još ne postoji trajna deponija takvog otpada. Nemačka troši milijarde evra na stalno saniranje starih podzemnih deponija.

Upotreba municije sa osiromašenim uranijumom u Zalivskom ratu početkom 90-ih godina dovela je do izlaganja stanovništva povećanoj radijaciji. U gradu Basri se povećao broj obolelih od raka. Najugroženija su deca. Pomenutu municiju je upotrebio i NATO za vreme bombardovanja SR Jugoslavije, kao i u Bosni i Hercegovini.