Vašingtonski sporazum o nuklearnim raketama srednjeg dometa traje ravno tri decenije. Potpisali su ga 1987. Ronald Regan i Mihail Gorbačov i u svojoj suštini je jednostavan: SAD i tadašnji Sovjetski Savez – čija je Rusija pravna naslednica – obavezali su se da će uništiti sve projektile kratkog i srednjeg dometa (od 500 do 5.500 kilometara) osim projektila koji se lansiraju sa vode.

U eri Donalda Trampa i Vladimira Putina bi ovaj važan ugovor i zvanično mogao da ode u istoriju. Moskva je godinama tvrdila da je američki raketni štit koji se postavlja u istočnoevropskim članicama NATO zapravo kršenje ugovora. Pentagon i NATO su to negirali, tvrdeći da se radi o isključivo odbrambenom mehanizmu.

Sa druge strane, SAD su od početka godine izlazile sa podacima koje smatraju „ubedljivim“ dokazom da Rusija krši sporazum tako što radi na novoj generaciji zabranjenih raketa. Tvrdi se da ruska armija već ima dva bataljona za opsluživanje tih raketa. Novi dokazi su objavljeni  8. decembra, tačno na tridesetu godišnjicu sporazuma. Kako se saznaje, SAD imaju spreman plan da otpočnu proizvodnju svojih projektila ukoliko sporazum potpuno propadne.

 - pročitajte još: Srbija na dve stolice, dok god može

Još ima prostora za dijalog?

Mnogi poznavaoci prilika poslednjih sedmica upozoravaju da bez ozbiljnog diplomatskog napora da se eventualna kršenja sporazuma isteraju na čistac, a zabranjeno oružje uništi, dve svetske sile mogu upasti u novu spiralu naoružavanja. Bivši zamenik američkog šefa diplomatije Stroub Talbot čak je rekao da predstojeći dani mogu biti najopasniji još od uništenja oružja nakon sporazuma iz 1987.

Ruski zvaničnici su potvrdili postojanje sistema SSC-8, ali tvrde da je njegov razvoj u potpunom skladu sa Vašingtonskim sporazumom. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je u četvrtak putem Tvitera poručila da bi Vašington trebalo da prestane da krivi Kremlj i da umesto toga „konstruktivno doprinese“ razjašnjavanju ruskih optužbi za američko kršenje sporazuma. 

Jedan zvaničnik koji se bavi kontrolom naoružanja je za DW rekao da je znakovito to što je Rusija zvanično uopšte priznala da radi na novom naoružanju, iako još nije jasno šta ti projektili mogu. Naš sagovornik, koji je zamolio za anonimnost, u toj maloj dozi transparentnosti vidi šansu da se ipak raspravlja o novom ruskom oružju te da se ono zaista smesti u okvire sporazuma. Tu bi mogao da pomogne mehanizam međusobnih inspekcija koji je predviđen 1987. godine.

 - pročitajte još: Ponovo se prodaje više oružja

Čeka se Trampov plan

Litvanija spada u zemlje najviše zainteresovane za ovo pitanje s obzirom da je nadomak njene granice ruska vojska razmestila rakete tipa Iskander-M koje mogu da se naoružaju nuklearnim glavama. „Zabrinjava to što se Kremlj sve više oslanja na atomsko oružje u svojim političkim kalkulacijama“, kaže Vitautas Leškevičius, litvanski ambasador pri NATO. Kada se to, dodaje Leškevičius za DW, uzme zajedno sa podacima o kršenju sporazuma, onda nastaje „visok stepen nesigurnosti i nestabilnosti“.

Džon Volfstal celu karijeru radi na ograničavanju i zabrani nuklearnog oružja. Bio je i direktor za kontrolu naoružanja u Nacionalnom savetu za bezbednost predsednika Baraka Obame, a sada je direktor Nuklearne krizne grupe u organizaciji Global Zero koja se bori za svet bez atomskog oružja. Volfstal kaže da bi dve strane trebalo što pre da razgovaraju na tehničkom nivou i probaju da nađu rešenje da smire strasti – i kada se radi o retorici i kada se radi o vojnoj tehnologiji.

„Rusija očito još uvek veruje da profitira od posedovanja ovakvih raketa bez povlačenja iz sporazuma“, kaže on. „Sada Sjedinjene Države moraju izvršiti dodatni pritisak, ali i pokazati fleksibilnost u rešavanju problema. Ako sporazum propadne mora biti jasno da ga je ruska strana prekršila.“

 - pročitajte još: Rusija na Bliskom istoku – i jaka i slaba

Predsednik Donald Tramp će sledećeg meseca obznaniti svoj Nuclear Posture Review, pozicije i planove za nuklearni arsenal zemlje koje određuje svaka nova administracija u Beloj kući. Odavno postoje najave da će SAD znatno ojačati svoje nuklearne kapacitete. Na obe strane su nestrpljivi da saznaju kako.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android