Najjača politička grupacija Nemačke – unija konzervativnih stranaka CDU i CSU – vratila se na liniju harmoničnih odnosa. Barem takav utisak nastaje posle posete nove šefice CDU Bavarskoj. Ali utisak zna da vara.
Oglas
Mnogo je bilo poljubaca u manastiru Zeon, nekadašnjem samostanu Benediktanskog reda u Bavarskoj. Zeon je tradicionalno mesto okupljanja saveznih poslanika bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), sestrinske stranke Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Poslednje godine tog neraskidivog sestrinstva obeležile su zađevice, ali je u subotu tome došao kraj. Ili su se političari barem potrudili da nastane takav utisak.
„Kad dođu komšijska deca…“
Specijalna gošća bavarskih konzervativaca bila je nova šefica CDU Anegret Kramp-Karenbauer sa kojom se CSU nada boljoj saradnji nego sa njenom prethodnicom u stranci Angelom Merkel. Tri poslednje godine prošle su u oštrim optužbama iz Minhena na račun Merkel, posebno zbog njene navodno previše liberalne izbegličke politike. Bavarci su delali na svoju ruku, tražili više politike law and order, čak pretili da će tužiti Saveznu vladu u kojoj sami sede (!).
Međutim, nova šefica CDU Kramp-Karenbauer, poznata pod akronimom AKK, važi za tvrđu u politici azila iako su je unutarstranački protivnici nazivali „malom Merkel“. Na gostovanju u Zeonu je AKK podsetila da je odrastala na zapadu zemlje sa petoro braće i sestara. „Tu važi deviza: možemo da se svađamo međusobno, ali kada dođu komšijska deca, onda se držimo zajedno.“
U prevodu: neslaganja između dve konzervativne stranke ne smeju toliko da izlaze na videlo jer to šteti obema. CSU je u oktobru prošle godine doživela istorijski potop na pokrajinskim izborima osvojivši za njih skromnih 37 odsto glasova. To ih je nateralo u koalicionu vladu premda su navikli da u Minhenu vladaju sami. Cela konzervativna Unija se na saveznom nivou kotira na tridesetak odsto podrške što je daleko od onoga što bi želeli.
AKK će u resetovanju odnosa na konzervativnom krilu partijskog spektra imati solidnu početnu poziciju. Ne samo što je ona došla umesto u Minhenu nevoljene Merkel, već i dugogodišnji šef CSU Horst Zehofer za dve sedmice predaje čelo stranke bavarskom premijeru Markusu Zederu koji ga je pobedio u zakulisnoj borbi u CSU. Zehofer ostaje ministar unutrašnjih poslova i potkraj političke karijere ima sve manje volje za kompromis, a sve više se bavi „kriminalnim izbeglicama“ i deportacijama.
Svađa oko izbeglica je „zaista bila pogled u ponor“, rekla je AKK kolegama iz sestrinske stranke. „Nadam se da je taj pogled bio lekovit.“ Tokom prošle godine se, prvi put posle nekoliko decenija, najozbiljnije raspravljalo o raskidu večite koalicije što bi uzdrmalo i saveznu vladu. Naime, CSU inače deluje politički samo u Bavarskoj, dok CDU deluje u ostalih 15 pokrajina, ali ne i u Bavarskoj. Ne petljaju se jedni drugima u teren.
Pogled ka Socijaldemokratama
Demonstracija jedinstva može da se čita kao pokušaj da se zbiju redovi pred evropske izbore u maju, kao i važne izbore u tri istočne pokrajine na jesen. Tamo, u bivšoj Istočnoj Nemačkoj, desničarska Alternativa za Nemačku je preuzela primat i ponegde je i najjača stranka. A za Demohrišćane nema goreg horora od toga da im neko zdesna ne samo otima glasove, nego da ih i prestigne.
Međutim Aleksander Dobrint, šef poslaničke podgrupe CSU u Bundestagu, nije se baš dao uvući u novu harmoniju. Ovaj bivši savezni ministar saobraćaja smatra se najžešćim tvrdolinijašem u stranci. On se usprotivio izjavi AKK da su stranke bile na ivici ponora. Tražiće se, rekao je, „balans između saradnje i debate“, dve stranke će ostati u „kooperativnoj konkurenciji“.
Uostalom, teško da će ova godina biti ružičasta za stranke Unije već i zato što njihov koalicioni partner na saveznom nivou, Socijaldemokrate, više ne znaju šta će sa sobom. Stranka je spala na petnaestak odsto podrške, Zeleni su ih pretekli kao vodeća stranka levog centra, ali se rukovodstvo SPD i dalje drži u vlasti. Doduše, na jesen će biti tačno pola mandata četvrtog kabineta Angele Merkel, a to je trenutak kada je SPD zacrtala da će „preispitati“ urađeno i odlučiti da li ostaje u vlasti.
To „preispitivanje“ biće prilika da sve tri stranke te labilne Vlade iznesu svoja viđenja i eventualno ponešto dopišu ili precrtaju u koalicionom ugovoru koji su potpisale prošle godine. Nema sumnje da CSU i CDU ni tu neće vući na istu stranu. Do tada će idilična predstava iz samostana Zeon biti već davno prošlo vreme.
Nemački političari koji će biti važni u 2019. godini
Prva godina bez Angele Merkel na čelu CDU, Bregzit, Evropski izbori, nekoliko pokrajinskih izbora. 2019. će politički biti sudbinska godina. Koje nemačke političare bi tu trebalo posebno imati u vidu?
Foto: picture-alliance/dpa/M. Balk
Anegret Kramp-Karenbauer: Da li će zaista biti naslednica Angele Merkel?
Ženu s čijim imenom mnogi strani (a i neki nemački) novinari lome jezik, kao novu šeficu hrišćanskih demokrata (CDU) čeka veliki zadatak: ujediniti stranku koja je duboko podeljena i pronaći kurs koji će odgovarati kako umerenom, tako i konzervativnom stranačkom krilu. Samo ako AKK to pođe za rukom, Angela Merkel će moći sigurno privesti kraju svoj poslednji mandat kao nemačka kancelarka.
Foto: Imago/J. Schüler
Robert Habek: Da li on od Zelenih može napraviti veliku narodnu stranku?
Zeleni novu godinu započinju kao druga najpopularnija stranka Nemačke. Pritom upravo njihov šef najbolje reprezentuje novu generaciju zelenih uspešnih političara: realan, harizmatičan, pragmatičan. Habek je imao dosta uticaja na to da su Zeleni u pokrajini Šlezvig-Holštajn ušli u koalciju sa CDU. Da li bi do toga moglo doći i na saveznom nivou? Habekbi tome mogao da utre put.
Foto: picture-alliance/dpa/H. Schmidt
Mihael Krečmer: Da li on u Saksoniji može održati CDU na vlasti?
Izbori u Saksoniji su verovatno najvažniji pokrajinski izbori 2019. a održavaju se još i u Bremenu, Brandenburgu i Tiringiji. Saksonija je o od ujedinjenja Nemačke uporište CDU. Od 1990. godine CDU pobeđuje i određuje premijera u toj istočnoj pokrajini - ali prema anketama aktualno se kreće tek oko 30 posto. Veliki gubici u Saksoniji bi mogli u pitanje dovesti i mandat kancelarke Merkel.
Foto: picture-alliance/dpa/S. Willnow
Jerg Urban: Da li će AfD u Saksoniji postići veliki uspeh?
Zeleni su pretekli AfD po poslednjim anketama. Ipak ti desni populisti na istoku zemlje i dalje beleže 20 posto i više podrške. Ukoliko AfD-u pođe za rukom da u Saksoniji kao istočnoj pokrajini s najviše stanovnika postane najjača stranka, to bi bio uspeh ne samo za šefa AfD u Saksoniji, Jerga Urbana, već i za celu stranku.
Foto: picture-alliance/dpa/S. Kahnert
Kevin Kinert: Da li će li pobediti tabor protiv velike koalicije?
Nije nikakva tajna da su socijaldemokrate bile nesrećne zbog nastavka velike koalicije sa CDU i CSU. Levo krilo stranke smatra da SPD izdaje svoje vrednosti. U anketama je popularnost SPD rekordno pala. 2019. stranka želi da odluči o nastavku koalicije pa će se tokom godine puno čuti od Kinerta, nezvaničnog šefa pokreta "protiv velike koalicije", i šefa SPD-podmlatka.
Foto: picture alliance/dpa/K. Nietfeld
Bodo Ramelov: Da li će prvi i jedini premijer Levice o(p)stati?
U pokrajini Tiringiji se održavaju izbori u oktobru 2019. Tamo je aktualno na vlasti crveno-crvena koalicija, dakle Levica i SPD, s jedinim pokrajinskim premijerom u Nemačkoj iz redova Levice. Hoće li njegova stranka uspeti da se izbori protiv CDU i AfD? To bi moglo biti presudno za budućnost Levice na duboko podeljenom istoku Nemačke.
Foto: picture-alliance/dpa
Kristijan Lindner: Ipak Jamajka?
Ukoliko SPD izađe iz vlade, pitanje koje se postavlja je: Prevremeni izbori ili Jamajka? Krajem 2017. je šef liberala (FDP) prekinuo pregovore sa Zelenima i CDU/CSU. Ujedno je reako kako bi bio spreman da ponovno pregovara o crno-žuto-zelenoj koaliciji (CDU/CSU, FDP i Zeleni) - ali samo bez Merkel na funkciji kancelarke. Lindner bi 2019., dakle, mogao biti odlučujući faktor.
Foto: Getty Images/AFP/T. Schwarz
Frank-Valter Štajnmajer: Da li će ponovno morati da urgira?
Funkcija predsednika Nemačke je po pravilu reprezentativna i nema puno značaja za dnevnu politiku u državi. Izuzetak je kad dođe do problema oko formiranja vlade. Tada predsednik postaje medijator. Tu ulogu je Štajnmajer imao još 2017. godine. Ukoliko dođe do raspada velike koalicije, taj bivši šef diplomatije bi morao ponovno da urgira.
Foto: picture-alliance/AP Photo/M. Sohn
Manfred Veber: Da li će uskoro Nemac biti na čelu Evropske komisije?
Taj 46-godišnji Bavarac nije samo predsedavajući Evropske narodne stranke (ENP), saveza konzervativnih stranaka u Evropskom parlamentu, on je i njen glavni kandidat za predsednika Komisije na Evropskim izborima. Veber bi time bio prvi Nemac na toj funkciji od 1967. godine.