Između 2011. i 2020. godine ukupno 193 kineska ulagača su u 243 slučaja potpuno ili većinski preuzeli nemačke firme, navodi se u studiji fondacije Hans Bekler. Međutim, između 2016. i 2018. broj kineskih investitora pao je za 40 odsto. Ipak, prošle godine (podataka za ovu godinu još nema) broj kineskih preuzimanja nemačkih tvrtki porastao je s 28 na 35. Te brojke objavljene su u godišnjoj studiji revizorskog društva EY.

Ji Sun iz kuže EY relativnu uzdržanost Kineza objašnjava time što zapadne zemlje sve više ograničavaju mogućnost stranih ulaganja u infrastrukturu i oblasti od bezbednosnog značaja.

-pročitajte još: Raste rizik poslovanja s Kinom

U svakom slučaju, to koliki je uticaj Kine već sada, pokazuje jedna ovogodišnja studija Evropske unije u kojoj je istraženo kod kojih dobara postoji posebna zavisnost od drugih država. Ta studija urađena je zbog ruske invazije na Ukrajinu i pre njoj, otprilike polovina od ukupno 137 dobara, recimo u oblasti zdravstva ili obnovljivih izvora energije, dolazi iz Kine. Samo tri odsto iz Rusije.

Preuzimanje firme „Kuka“ – znak za uzbunu

Moguće posledice prevelikog uticaja Kine postale su jasne tadašnjoj nemačkoj vladi 2016. godine. Nakon što ona tada nije mogla da spreči da kineski proizvođač električnih uređaja „Midea“ potpuno preuzme tehnološki koncern „Kuka“ iz Augsburga, promenjen je Zakon o spoljnoj trgovini. Tim izmenama ograničava se mogućnost stranog preuzimanja nemačkih firmi iz pojedinih privrednih grana, recimo u oblasti medicinske tehnike, energetike i telekomunikacija. Naknadno su ograničenja proširena i na oblast veštačke inteligencije. Ako kineski ulagač želi da kupi većinski udeo u nekoj nemačkoj firmi, savezna vlada to može i da zabrani.

„Porasla je svest o mogućim političkim rizicima“, kaže Kristijan Ruše, ekonomski stručnjak sa Instituta nemačke privrede iz Kelna (IW). On kao primer navodi nemačkog operatera prenosnog sistema „50Herc“. Godine 2018. državna Nemačka razvojna banka (KfW) kupila je 20 odsto udela u tom preduzeću i time sprečila ulazak kineskog državnog koncerna „SGCC“ u nemačku mrežu za snabdevanje električnom energijom.

-pročitajte još: Ogromne investicije širom sveta - G7 hoće da se takmiči sa Kinom

I nemačka tajna služba BND upozorava na znatnu pretnju koju predstavlja „autokratska Kina koja prerasta u globalnu silu“. Predsednik BND Bruno Kal, pre nekoliko dana je na jednom saslušanju u Bundestagu ocenio da su po tom pitanju privreda, društvo i politika u Nemačkoj do sada bili previše naivni. I da su sebe doveli u „bolnu zavisnost“ od jedne sile koja se „odjednom više ne čini sklonom“.

Teške političke okolnosti

Horst Lehel, stručnjak za Kinu s privatne Frankfurtske škole za finansije i menadžment, upozorava na opasnost od brzopletih odluka. Na kraju krajeva, ističe on, Nemačka i Kina usko su povezane, recimo oko 5.000 nemačkih preduzeća posluje u Kini. Osim toga, dodaje Lehel, od izvoza zavisi dva miliona radnih mesta u Nemačkoj. Lehel ocenjuje da su sve veće kritike na račun Kine „licemerne“, s obzirom na približavanje Nemačke Kataru i Saudijskoj Arabiji u jeku energetske krize. Prema njegovom mišljenju, pri tom određenu ulogu igra i politički pritisak SAD na Evropu i Nemačku da se Kina ekonomski izoluje.

Nasuprot tome, predsednik BND Kal upozorava da među naučnicima ima mnogo neprimerenog „poverenja i naivnosti“.

To koliko se kineski investitori mešaju u upravljanje firmama razlikuje se od slučaja do slučaja, kaže ekonomski stručnjak Rupe. Fondacija Hans Bekler u svojoj studiji za 2020. godinu ukazuje na informacije iz pojedinih nemačkih ćerki-firmi koje pokazuju da je znatno porastao finansijski pritisak matičnih kineskih koncerna na nemačke ekspoziture: „U pojedinim slučajevima reč je o smanjivanju plata i ukidanju radnih mesta. Čim istekne važenje ugovora o osiguranju zaposlenih u nemačkoj ćerki-firmi koji se sklapaju prilikom preuzimanja, nestaje i zaštita od otkaza.“

Til Rojter, bivši šef firme „Kuka“ koji je 2016. podržao kinesko preuzimanje te firme, morao je dve godine nakon toga da ode sa svog položaja. On je ovoga leta upozorio: „Moramo da smanjimo zavisnost na svim nivoima, pre svega u odnosu na Kinu.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.