Jesu li teroristi sada pobedili? Jesu li posejali toliko straha i nepoverenja da nas već imaju u šaci? Je li znak slabosti to što je simbolična manifestacija koja je bila planirana u Hanoveru morala da bude otkazana? To što su svi koji su hteli da uđu na stadion uzdignuta čela, uključujući i kancelarku i njene ministre, morali da se sklone na sigurno?

Sada se širi mučno osećanje, a mnogi ljubitelji fudbala – i ne samo oni – pitaju se da li je otkazivanje utakmice zaista bilo neophodno. Ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer tokom večeri je rekao da jeste, ali nam još duguje objašnjenje za to. Umesto toga, traži od javnosti poverenje na veresiju. Ne bi hteo da širi nesigurnost, ali ni da ugrozi istragu, a ugrozio bi je kada bi obelodanio previše stvari u ovako osetljivoj fazi istrage.

Saopšteno je da je bilo dobrih razloga za otkazivanje utakmice. Da su se indicije toliko zgusnule da je do te mere moralo doći. Meni je De Mezijer zvučao ubedljivo. I pored toga, neki će sada sigurno da gunđaju da je ministar sa svojim aparatom naseo na glasine ili na ciljano plasiranu dezinformaciju, ili da je naprosto pogrešio. Kao što je pogrešila policija u Alsdorfu, gde je na osnovu dojave građana odjednom uhapšeno sedmoro ljudi, i čitav dan je izgledalo kao da je to neki veliki uspeh potere. Deset sati kasnije, od toga više nije bilo ništa i svi su pušteni na slobodu.

Da – lako je biti general posle bitke. Ali, kada postoji dilema, bolje je opredeliti se za oprez. To sigurno nije bila laka odluka za De Mezijera. Ali, odgovornost je počivala na njemu – i to odgovornost za bezbednost hiljada ljudi. A bezbednost je važnija od simbola. Šta bi bilo da je na stadionu stvarno eksplodirala bomba?

U svemu je bilo i nečeg dobrog: u Hanoveru se pokazalo da policija zaista dobro kontroliše situaciju. Suvereno, bez haosa i panike, gledaoci su izvedeni sa stadiona i poslati kućama. Sve je funkcionisalo kako treba, a to je lepo znati. Jer, to sigurno nije bila poslednja policijska akcija u borbi protiv terora. Opasnosti će biti prisutne još dugo. A sa njima moramo da se nosimo pažljivo i promišljeno. I to je znak snage, a ne savijanja kičme.