Veliki brod Elefterios Venizelos sada služi za smeštaj izbeglica. Brod je iznajmila valda u Atini i on može da primi do 2500 ljudi. Osim toga, služi i kao mesto za registraciju izbeglica. Svaka izbeglica mora da se registruje da bi dobila dozvolu za dalje putovanje na grčko kopno,.

Prve izbeglice su se na brod ukrcale u nedelju (16.8.) – i sada mogu da ostanu tu nekoliko dana. Kada budu registrovane i dobiju papire, moći će da drugim brodovima budu prebačene na kopno.

Izbeglice su cele noći čekale na ukrcavanje. Grčke vlasti su iz bezbednosnih razloga odlučile da se na brod smeste samo izeglice iz Sirije. To bi trebalo da predupredi sukobe na nacionalnoj osnovi. Proteklih dana je među imigrantima bilo dosta tuča.

Imigranti su na Kos došli iz čitavog sveta, ali više od polovine njih je iz Sirije. Mnogi su iz Avganistana, Pakistana, Iraka ili Irana. Ali ima i Afrikanaca iz Malija, Eritreje i Somalije. Na Kos dolaze čak i Latinoamerikanci. Oni relativno jednostavno dobijaju vizu za Tursku, pa iz Turske preko Grčke žele u Evropsku uniju.

Ostrvo Kos je samo četiri kilometra udaljeno od turske obale. Mnogi ljudi iz Sirije, ali i iz drugih zemalja, zbog toga gledaju da se najpre domognu Turske, na primer Istanbula. Odatle se kreću do obale i potom ukrcavaju u čamce, najčešće gumene, kako bi stigli do Evrope.

Jedan Iranac je sa suprugom i detetom stigao do Kosa. Otac porodice plače od sreće. Ali, ni ne sluti koliko je daleko od cilja svoje odiseje. Jer, ne zna šta će ga ovde snaći i sa kakvim će sve problemima morati da se bori.

Prema navodima Grčke obalske straže, na Kos svakog dana stiže između 600 i 800 ljudi. Prošle nedelje je na ovom ostrvu sa 30.000 stanovnika bilo 7000 izbeglica. Prihvatnog centra – nema. Šetalište duž obale izgleda kao izbeglički logor. Između palmi su neke izbeglice podigle male šatore, a drugi žive pod vedrim nebom.

Donedavno su iz Sirije dolazili samo mladi ljudi. Ali, sada je sve više porodica – žena sa malom decom, trudnica. Boravak ovde za njih nije nimalo jednostavan. Njima je potrebno malo više privatne sfere nego muškarcima. Da bi posle zbega mogle da se odmore i staraju o deci.

Svi imigranti sa Kosva moraju da se registruju. Samo sa zvaničnim papirima smeju da napuste ostvro. Ali, službenici nemaju dovoljno aparata za uzimanje otisaka prstiju. Zato se i registracija odvija sporo. Neke izbeglice čekaju i po tri nedelje, pa i duže, na svoje papire.

Svakodnevno ljudi rizikuju živote da bi stigli do Kosa. Gumeni čamci nisu dorasli velikim morskim talasima, a često su i prepuni. Mnoge izbeglice ne znaju da plivaju. Ali, većina njih nema šta da izgubi i zato rizikuje život.