Darko Mladenović i Milica Suvajdžić iz Bele Palanke imaju troje dece i kažu da su baš to oduvek želeli. Milica je tek nedavno pronašla posao u lokalnoj kafani, a Darko je vojnik po ugovoru. To im nije dovoljno, pa kućni budžet Darko dopunjava svirajući harmoniku.

„Imali bismo troje dece i da ne radim. Bilo bi teško, ali borio bih se svim silama. Ali mislim, da svaka majka koja rodi troje dece ovoj državi, to je dovoljno da ode u penziju. Neka prima minimalac i to je to. Mislim da je to ključna stvar da bi se mlađi odlučivali na više dece. Ja sam ’82. godište, i u Beloj Palanci u mojoj generaciji nema roditelja sa troje dece. Starijih ima, ali među mojom generacijom nema. Niko se ne usuđuje jer je novac najveći problem“, priča nam Darko.

U porodici Nešić iz Belotinca takođe je troje dece, ali nema zaposlenih. U ovom selu, kažu Zvezdan i Isidora, nekada su velike porodice bile uobičajene, a sada su prava retkost. Nešići žive od onoga što posade u bašti. Bore se sa neplaćenim računima. Kažu, posao bi im najviše pomogao da budu bezbrižni i uživaju u svojoj deci.

Lokalne samouprave na potezu

Kako bi pomogla porodice sa više dece i podstakla druge porodice na drugo ili treće dete, Srbija je problem nataliteta proglasila za prioritet. Slavica Đukić Dejanović, ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku, za DW kaže da je pronatalitetna politika prioritetna kao i politika mira i finansijska stabilnost.

Po prvi put izdvojeno je 130 miliona dinara nepovratnih sredstava za podsticaj nataliteta za ovu godinu, a za taj novac su aplicirale lokalne samouprave. Siromašnom jugu i jugoistoku Srbije otići će 55 miliona dok će centralna Srbija i Vojvodina dobiti ostatak od 75 miliona dinara. 

„Jedni su tražili da im se pomogne za početak biznisa, drugi su smatrali da im je prioritet podizanje kapaciteta vrtića, treći su smatrali da je nivo zdravstvenih usluga loš. Razlika je u tome šta je potrebno jednom Nišu ili Beogradu kao podsticajna mera i jednoj manjoj sredini kao što je Crna Trava“, kaže ministarka.

„U manjim poljoprivrednim opštinama najbitnija je finansijska podrška porodici, u većim gradovima kao što su Beograd, NIš, Novi Sad, Kragujevac, servisne mere su jako važne. Majka koja ima dvoje dece različitog uzrasta, a radi gubi tri sata dnevno da bi ih odvela u školu i obdanište i vratila kući“, kaže Đukić Dejanović. Njen zaključak – ako bi postojao servis koji decu vozi i dovozi u školu i obdanište, porodice bi se pre odlučivale na još dece.

Samo kozmetika?

Postavlja se pitanje, međutim, da li su servisne usluge dovoljne za povećanje nataliteta u zemlji u kojoj je nezaposlenost glavni problem, a mladi najugroženija populacija. To sve ne utiče samo na mali natalitet, već i na masovno odseljavanje.

„Natalitet ne može da se poveća dok se ne zaposle roditelji“, kaže Goran Ljubić, predsednik opštine Doljevac. „U našoj opštini deci je plaćen prevoz do škole i nazad, a svakoj nezaposlenoj porodilji godinu dana se isplaćuje po 10.000 dinara pomoći iz budžeta. Međutim, mi možemo sve to deci da pomognemo, ali to ipak nije dovoljno dok im ne zaposlimo roditelje“, navodi on za DW.

Doljevac nije jedina opština koja novčano pomaže porodilje, ali pomoć varira od mesta do mesta. Grad Niš je ranijih godina za prvo dete davao jednokratnu novčanu pomoć i paket sa osnovnim stvarima za novorođenče, dok poslednjih par godina nudi samo skromni paket. Najveća niška opština Medijana za svaku prvu rođenu bebu u nedelji jednokratno pomaže majkama sa 10.000 dinara, a za treće dete u porodici daje 120.000 dinara.

Država takođe daje jednokratnu novčanu pomoć: za prvo dete oko 38.000 dinara, za drugo 6.000 dinara mesečno, za treće 11.000, za četvrto oko 15.000 dinara – i to dve godine. Ove cifre trebalo bi da se uvećaju novim Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom, pa za prvo dete od naredne godine porodilje bi trebalo da dobijaju 100.000 dinara, dok će za svako naredno dete iznos takođe biti uvećan, ali ne u istom procentu.

Razlika u odnosu na sadašnja davanja je što će i nezaposlene majke moći da dobijaju ovaj novac. Tako će žene sa porodičnih poljoprivrednih gazdinstava biti izjednačene sa zvanično zaposlenim majkama. Jedna od planiranih mera su i besplatni udžbenici za treće dete, ali samo ako i starija dva deteta još idu u školu. Novi zakon bi trebalo da bude usvojen do kraja godine.

Da li su mere kozmetičke?

„Populaciona politika nije samo briga o rađanju, već i briga o boljem kvalitetu života, ali otvorene budžetske linije Vlade u fokusu imaju jednokratne pomoći koje jesu vid zaštite, a ne unapređenja. Unapređenje je strateški cilj koji se bazira na dugoročnom rešavanju problema, recimo obezbeđivanjem sigurnog zaposlenja i redovnih primanja“, kaže profesorka sociologije porodice Dragana Zaharijevski za DW.

Porodične promene spadaju u procese dugog trajanja, objašnjava naša sagovornica: „U uslovima nepovoljnog strukturalnog okruženja, porodica je utočište koje, usled izostale podrške društvenih institucija preuzima na sebe ogromni teret brige, nege, školovanja, izdržavanja. Nezaposlenost, siromaštvo, nerešeno stambeno pitanje samo su neki od problema sa kojima se suočavaju porodice u Srbiji.“

Takav ambijent je presudan za odluku da se spakuju koferi, dodaje Dragana Zaharijevski. „Otuda su među onima koji odlaze iz Srbije najbrojniji mladi koji prvenstveno iz ekonomskih razloga napuštaju zemlju i rađaće decu u nekoj drugoj državi. A oni koji ostaju, imaju dva rešenja: odlaganje rađanja ili – nerađanje.“

Svake godine Srbija manja za jedan grad

Po poslednjim statistikama, Srbija ima sve veći problem sa prirodnim priraštajem i svake godine po broju stanovnika Srbija je za jedan grad manja. Samo u prošloj godini je na 100.000 umrlih rođeno manje od 65.000 beba. Na jugu i jugoistoku situacija je posebno zabrinjavajuća. U odnosu na ostatak Srbije gde se na 1.000 stanovnika rodi devet beba, a umre 14 ljudi, na jugu i jugoistoku se rodi četiri ili pet beba, a umre preko 20 ljudi. Pad priraštaja je prošle godine zabeležen čak i u Novom Pazaru, a opština Crna Trava u toku 2013. godine nije imala nijedno novorođenče. 

Svaka žena u Srbiji u proseku rodi 1,4 bebu. Sa devet novorođenčadi na 1.000 stanovnika, Srbija se nalazi na 211. mestu u svetu, dok sa 13,6 umrlih nalazi na visokom devetom mestu. Pored ovakve negativne demografske slike, u Srbiji je jedan od većih problema i odlazak iz sela u gradove jer sela time odumiru.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android