Dana 25. novembra 1960. godine, tri sestre – Patrija, Minerva i Marija Tereza Mirabal – pronađene su mrtve na dnu jaruge blizu La Kumbrea, planinskog dela puta u Dominikanskoj Republici.

Džip u kojem su putovale survao se u provaliju duboku 150 metara i pretvorio u zgužvanu gomilu metala. Izgledalo je kao nesreća – samo što su njihova tela, kao i telo njihovog vozača, nosila tragove batinjanja i davljenja.

U to vrijeme Dominikanskom Republikom vladao je Rafael Leonidas Truhiljo Molina, diktator čijih je više od 30 godina vladavine obeleženo cenzurom, špijuniranjem i brutalnom represijom. Disidenti su često nekažnjeno ućutkivani.

Sestre Mirabal bile su jedne od njih. Rođene su u imućnoj porodici i rano razvile političku svest. Zato su i digle glas protiv režima, čiji su postupci ponekad pogađali i njih lično.

Minerva, prva žena koja je stekla diplomu prava u zemlji, jednom je odbila Truhiljove seksualne nasrtaje. Bila je maltretirana, uskraćena joj je dozvola za rad i stavljena je pod stalni nadzor.

Istoričarka Nensi P. Robinson 2006. godine je u svom eseju napisala: „Truhiljova mržnja prema sestrama nije bila samo politička, već i lična – bio je besan na Minervu jer je odbila njegove seksualne nasrtaje, doživljavajući to kao uvredu sopstvenom mačizmu koji je pokretao i njegov autoritarni stil vladanja.“

Uspon „Leptirica“

Zajedno sa svojim sestrama i njihovim muževima, Minerva je pomogla u formiranju „Pokreta 14. jun“ – tajne mreže koja je distribuirala letke, organizovala ćelije otpora i razotkrivala zločine režima.

Šifrirano ime sestara bilo je „Las Mariposas“ ili „Leptirice“. Minerva i Marija Tereza su nekoliko puta hapšene i puštane na slobodu zbog svojih aktivnosti u pokretu otpora.

Na dan kada su umrle, sestre su se vraćale iz posete svojim zatvorenim muževima. Njihov automobil presreli su pripadnici Truhiljove tajne policije, davili su ih i na smrt pretukli. Tela su zatim stavljena u džip, koji je gurnut sa litice svirepo ubistvo izgledalo kao saobraćajna nesreća.

Iako se Truhiljo predstavljao kao pobornik ženskih prava – omogućio je ženama pravo glasa 1942. godine i poslao jednu od prvih delegatkinja u UN – u stvarnosti, žene na političkim funkcijama u njegovoj vladi nisu imale stvarnu moć niti legitimitet, jer je njegova diktatura učvršćivala ideale podređenosti muškarcima, stereotipe o nesposobnosti žena i njihovoj prevashodnoj ulozi u kući. Zato je svaka iluzija koja je preostala od njegovog navodnog progresivizma razbijena nakon što je režim nekažnjeno ubio „Leptirice“.

Truhiljo je ubijen šest meseci kasnije, a opšte je rašireno mišljenje da je ubistvo sestara prekretnica u padu njegovog režima.

Od lokalne tragedije do globalnog pokreta

Minerva Mirabal često je proročki govorila: „Ako me ubiju, pružiću ruke iz groba i biću još jača.“

Godine 1981, latinoameričke feministkinje okupile su se u Bogoti i predložile da 25. novembar bude dan posvećen žrtvama rodno zasnovanog nasilja. Tako je nastao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Njihov cilj nije bio samo da odaju počast sestrama Mirabal, već i da istaknu da nasilje nad ženama nije samo lično – ono je povezano sa širim političkim i društvenim sistemima moći i ugnjetavanja.

Deset godina kasnije, prvi Institut za globalno liderstvo žena pokrenuo je kampanju „16 dana aktivizma“ kojom se ukazuje na potrebu iskorenjivanja rodno zasnovanog nasilja. To se održava svake godine od 25. novembra do 10. decembra, kada se obeležava Dan ljudskih prava. Ti napori postavili su temelje za buduće kampanje, uključujući i inicijativu UN za žene „Orange the world“ (narandžasta boja za svet), pokrenutu 2014. godine.

Narandžasta boja izabrana je da predstavlja nadu i budućnost bez nasilja. Postala je vizuelni znak – bilo putem transparenata, na društvenim mrežama ili tako što se poznate zgrade osvetljavaju narandžastim svetlima.

Globalni obrazac ugnjetavanja

Femicid sestara Mirabal nije bio izolovana tragedija – to je deo dugog, globalnog kontinuiteta nasilja nad ženama i otpora prema njemu. Godine 2006, američka aktivistkinja Tarana Berk skovala je frazu „Me Too“ kako bi podržala žrtve seksualnog nasilja – posebno mlade žene drugih rasa. Više od decenije kasnije, hešteg #MeToo globalno se proširio nakon niza optužbi za seksualno zlostavljanje protiv filmskog producenta Harvija Vajnstina. Milioni su podelili svoja iskustva seksualnog zlostavljanja na mreži i zahtevali odgovornost počinilaca.

Godine 2022, Džina Mahsa Amini, 22-godišnja kurdska Iranka, umrla je u policijskom pritvoru nakon što je uhapšena zbog navodnog kršenja iranskog zakona o hidžabu. Njena smrt je izazvala najveće antirežimske proteste u istoriji Islamske Republike. Predvođen ženama, pokret je usvojio slogan „Žena, život, sloboda“ – frazu ukorenjenu u kurdskom pokretu za slobodu.

I Amini i pokret su dobili nagradu Saharov za slobodu misli za 2023. godinu koju dodeljuje Evropski parlament.

Rodno obojene dezinformacije na mreži

Iako su sestre Mirabal živele u eri koja je prethodila društvenim mrežama, znale su šta znači biti nadgledan, ugrožen i kažnjavan zbog toga što naglas govori o nasilju. Isto su iskusile i generacije žena i devojčica suočene s nasiljem, bilo kod kuće, na poslu, na ulicama gradova ili u zonama ratnih sukoba.

One se danas takođe suočavaju i sa digitalnim nasiljem – što je fokus ovogodišnjih „Narandžastih dana“.

Rodno zasnovano nasilje koje olakšava tehnologija (TFGBV) sve više se koristi kao oružje za uznemiravanje, ućutkivanje i nanošenje štete ženama. Dipfejkovi, sajber-stalking, doksing i onlajn-pretnje generisane veštačkom inteligencijom prelivaju se u stvarni život – podstičući strah i ugrožavajući živote.

Lučina Di Meko, ekspertkinja za rodnu ravnopravnost u organizaciji UN za žene, opisuje rodno zasnovane dezinformacije na mreži kao „širenje obmanjujućih ili netačnih informacija i slika protiv žena političkih liderki, novinarki i ženskih javnih ličnosti“ koje se oslanjaju na mizoginiju i društvene stereotipe, „predstavljajući ih kao nepouzdane, neinteligentne, emotivne/ljute/lude ili seksualne objekte“.

I dalje relevantno 65 godina kasnije

Na Filipinima, novinarka Marija Resa suočila se sa stalnim digitalnim napadima putem botova, lažnih naloga i kampanja mržnje zbog razotkrivanja korupcije pod tadašnjim predsednikom Rodrigom Duterteom.

Njena koleginica u Brazilu, istraživačka novinarka Patricija Kampos Melo, bila je uznemiravana na mreži nakon što je izveštavala o predsedničkoj kampanji Žaira Bolsonara. Seksualno su je vređali, pretili silovanjem i objavljivali klevetničke video-snimke u kojima je optuživana da je prostitutka.

Nedavno je, u septembru 2025. godine, femicid dve mlade žene i jedne tinejdžerke u Argentini prenošen uživo preko privatne grupe na društvenim mrežama za oko 45 ljudi – nakon jednog sukoba sa narko-bandom. Video je navodno bio zamišljen kao „upozorenje“ protiv krađe droge.

Taj incident izazvao je šok širom sveta, ukazujući da takvi, ali i slični primeri u čitavom nizu zemalja, pa i na Balkanu, potvrđuju ukorenjenost rodno zasnovanog nasilja. Šezdeset pet godina nakon ubistva sestara Mirabal, 25. novembar i dalje predstavlja globalno suočavanje s takvom stvarnošću.