„Koja je to zemlja, jedina članica koja nije prihvatila stav EU o eskalaciji na Bliskom istoku, uključujući poziv na trenutni prekid vatre, pitao je jedan novinar u utorak uveče Žozepa Borela. A ovaj je neuobičajeno otvoreno odgovorio: Bila je to Mađarska, kao što ste verovatno pretpostavili“, prenose autori teksta u Zidojče cajtungu.

Nemački list izveštava da je „posle video-konferencije, ministar spoljnih poslova Mađarske, Peter Sijarto, rekao da principijelno ima problema s evropskim izjavama o Izraelu. Premijer Orban razvio je bliske veze s premijerom Benjaminom Netanjahuom, pa tako Mađarska važi za zemlju u EU u kojoj Izrael uživa najveću podršku. Mađaru je smetala činjenica da, u zajedničkoj izjavi koju je formulisao Borel, uprkos pravu na samoodbranu, Izrael mora da poštuje međunarodno humanitarno pravo i da deložacije u istočnom Jerusalimu moraju da se okončaju.“

Zidojče cajtung podseća da je „pre manje od deset dana Mađarska blokirala deklaraciju EU o kineskom zakonu o bezbednosti za Hong Kong. Krajem marta, Mađarska je doduše podržala sankcije EU protiv četvorice Kineza zbog suzbijanja muslimanskih Ujgura u Sinđangu, ali je ministar spoljnih poslova Peter Sijarto kazne javno nazvao besmislenim i štetnim. I pre toga je Mađarska štitila Peking od kritika i EU“, napominje se u tekstu i naglašava: „Orban voli da preti svojim vetom, na primer u pregovorima o budžetu EU. Takođe, nijedna članica svoje protivljenje zajedničkim stavovima EU ne pokazuje tako provokativno kao Mađarska.“

„Jedno od objašnjenja činjenice da Budimpešta štiti Peking i Moskvu, mogle bi biti rastuće ekonomske veze“, procenjuje Zidojče cajtung. „Mađarska je od svojih istočnih partnera uzela kredite za velike infrastrukturne projekte. A o uslovima tih kredita se ništa ne zna, jer, kako što je to uobičajeno za Orbana, relevantni ugovori s istočnim partnerima su strogo poverljivi“, navodi Zidojče cajtung.

Gospodin nem

Isti list donosi i sledeći komentar autorke Katrin Kalvajt: „’Nem’ na mađarskom znači ’ne’, i ta reč se trenutno često čuje u EU. Viktor Orban rekao je ’nem’ mehanizmu vladavine zakona, a kada to nije pomoglo, zapretio je sa ’nem’ budžetu EU. Rekao je ’nem’ kada je izraz rodna ravnopravnost trebalo da se pojavi u jednom saopštenju sa socijalnog samita EU. On kaže ’nem’ rezolucijama protiv Kine i Rusije. A sada je rekao ’nem’ zajedničkom pozivu EU na prekid vatre na Bliskom istoku.“

„Nekada je kako legendarni, tako i namršteni sovjetski ministar spoljnih poslova Andrej Gromiko važio za ’Gospodina njet’, jer je tokom Hladnog rata odbacivao svaki kompromis u Savetu bezbednosti UN. Sada se čini da je Mađarska u hladnom ratu protiv sopstvenih partnera“, navodi se u komentaru.

„Orban je i dalje nepokolebljivo odan svom prijatelju Benjaminu Netanjahuu i odbija da kritikuje Moskvu i Peking. Približavanje dvema silama na istoku već godinama je politika Vlade u Budimpešti. Orban želi da se zaštiti od gubitka moći u EU, kao i u svojoj zemlji. Velike projekte finansira novcem iz Rusije i Kine, i veruje da time kupuje politički suverenitet. Ali vara se. Time samo i sebe i svoju zemlju čini zavisnijim od stranih gospodara“, zaključuje se u komentaru Zidojče cajtunga.

Procentualno najviše žrtava korone

Tekst Rajniše post koji potpisuje Ulrih Krekel za počinje konstatacijom: „Viktoru Orbanu baš ne ide dobro.“ I nastavlja ovako: „Iznad svega, tu je jedna brojka koju šef vlade Mađarske ne može da sakrije, čak ni svojom rigidnom medijskom politikom: 2.997 smrtnih slučajeva od kovida 19 na milion stanovnika. To je najgora vrednost na svetu. Mađarska procentualno ima skoro petnaest puta više žrtava korone od Indije, kod koje ta brojka iznosi 204.“

-pročitajte još: Viktor Orban i korona-„kampanja smrti"

„Za premijera koji vlada jedanaest godina apsolutnom većinom, to nije samo gorka računica. To je iznad svega dokaz da je loše radio svoj posao. I zato je sada i sam pod pritiskom, jer u Mađarskoj se za jedanaest meseci bira novi parlament“, piše Rajniše post.

„Ako je verovati budimpeštanskom politikologu Gaboru Toroku, prvi put za jedanaest godina Orban itekako ima razloga da se zabrine za svoju moć. A to nema veze samo s pandemijom. Orban ima još većih problema u EU. Nakon višegodišnjeg spora, Fides je sredinom marta morao da napusti Evropsku narodnu stranku (EPP)“, podseća nemački list.

„Orban je sam otišao i tako izbegao da bude izbačen iz hrišćanske konzervativne partijske porodice, kojoj pripadaju i nemačke CDU/CSU. On koji je nekada bio pod okriljem Helmuta Kola, izgubio je podršku najmoćnije države EU. Nemačkim konzervativcima je prevršilo, zbog njegovih napada na Brisel i njegove antidemokratije.“

„Hungegzit“?

„Orban je sada prilično izolovan u Evropi. Bregzitom su otišli moćni EU-skeptici iz Britanije, u Italiji je desničar Mateo Salvini izgubio uticaj, a postoje pukotine i u Orbanovom savezu sa poljskim PiS-om. To pre svega ima veze s Orbanovom bliskošću s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, koji se u Varšavi doživljava kao agresor. Pritom moskovska nuklearna kompanija Rosatom nastavlja sa izgradnjom novih reaktora u nuklearnoj elektrani Paks u Mađarskoj. A kada je korona zimus u Mađarskoj izmakla kontroli, vlada je kupila rusku vakcinu Sputnjik V, ne čekajući odobrenje EU“, piše Rajniše post.

List konstatuje da će „ove jeseni, kada se povuče Angela Merkel, Orban biti šef vlade sa najdužim stažem u EU. S druge strane, izgleda da budućnost pripada drugima: 34-godišnjem austrijskom kancelaru Sebastijanu Kurcu, na primer, ili Analeni Berbok (40), zvezdi nemačkih Zelenih. Njena stranka u parlamentu EU ima najtvrđi kurs protiv Orbana.“

„Na kraju, moglo bi doći do frontalne konfrontacije u kojoj više ne bi bio isključen ni ’Hungegzit’, izlazak Mađarske iz EU. Kako bi osigurao svoju autoritarnu moć, Orban bi mogao da se uzda u Rusiju i Kinu. A da li će mu to uspeti? I o tome 2022. odlučuju birači u Mađarskoj“, zaključuje Rajniše post.

Priredila Dijana Roščić

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.