Mostov političar Vlaho Orepić je kao ministar nadživeo vladu Tihomira Oreškovića. Preuzimajući Ministarstvo unutarnjih poslova od Ranka Ostojića (SDP) promenio je dotadašnju hrvatsku politiku prema izbeglicama, čvrsto se zauzeo za zatvaranje Balkanske rute i protiv ilegalnih ulazaka u zemlju. Bio je prvi zapovednik Ratne luke u Pločama, a lokalnoj javnosti je poznat po višegodišnjoj borbi protiv gradnje termoelektrane u tom gradu.

DW: U nekoliko reportaža smo pratili migrante u Srbiji koji žive u teškim uslovima i strpljivo čekaju otvaranje granice kako bi mogli da pređu Hrvatsku i nastave dalje. Postoji li mogućnost ili opasnost od otvaranja Balkanske rute?

Vlaho Orepić: Vaše pitanje i spominjanje opasnosti nameće odgovor. Balkanska ruta je formalno zatvorena. Ono što se događa na granicama, pogotovo u delu izvan Šengenskog prostora su ilegalni procesi, kriminalne radnje i šverc ljudi. To treba odvojiti i ne stavljati u kontekst problematike migranata.

Kako sarađujete sa Srbijom?

Obišao sam susedne zemlje jer smatram da se ilegalni procesi rešavaju dobrom saradnjom prvenstveno susednih zemalja. Kontaktirao sam sa Slovenijom, bio sam u Srbiji i u BiH. U Mađarsku idem 20. februara, a planiram da idem i u Crnu Goru. Bitno je demotivisati te procese čistim operativnim radom na granicama i vraćanjem onih koji su ilegalno ušli natrag u zemlju iz koje su došli. Možemo čak preispitati da li je zaštita koju ljudi ilegalno traže nešto što se može staviti u okvire azila. Azil je kad neko iz nesigurnog dođe u sigurno okruženje, prijavi se vlastima i dobije potrebnu zaštitu. No mi smo u situaciji da ljudi koji dolaze iz sigurnih okolnosti prolaze kroz nekoliko država izbegavajući da se prijave vlastima, sve dok ne dođu do odredišta u kojem žele da se prijave. Njihova očekivanja izlaze izvan okvira azila, a njihove zahteve moramo nazvati drugačije.

Kako?

Popularno ih zovemo ekonomskim migrantima. To je najbliže istini i na taj način to treba posmatrati. Mislim da se Hrvatska do sada pokazala kao izuzetno humana, prijateljska i sigurna zemlja. Tvrdim odgovorno da nema potrebe da iko ilegalno prelazi našu granicu. Ići ćemo na neposrednu saradnju sa susednim policijama kod pitanja nadzora granica i readmisije.

Koliko je tehnički podignuto obezbeđenje granica?

Značajan iskorak smo napravili kad smo instalirali opremu koja nam omogućava praćenja više desetina ciljeva istovremeno. Reč je o radarskim i termovizijskim sistemima, kamerama… pogotovo na granici sa Srbijom. To daje rezultate jer ta je strana potpuno zatvorena. A to je opet značajno uznemirilo krijumčare koji na sve moguće, pa i brutalne, načine pokušavaju da nastave svoj rad. Nedavno smo doslovno spasili 67 ljudi koji su bili strpani u jedno kombi vozilo.

Hrvatska je do sada poručivala da neće stavljati žicu na svoje granice. Pretpostavljam da se o tome ne razmišlja.

Žica ne rešava ništa. Jednom kad je stavite, šta ako je nedovoljna? Hoćemo li unutar žice stavljati nove žice? Kako sam opisao, treba nadzirati granice i regulisati odnose na način da se pruži zaštita ljudima koji je zatraže. Uz međusobno uvažavanje. Oni treba da uvaže državne norme, a mi treba da udovoljimo njihovim potrebama koje su im uskraćene u području iz kojeg dolaze.

Koliko ti ljudi koji zatraže azil zaista žele da ostanu u Hrvatskoj? Razgovarao sam s nekima koji su ovde dobili zaštitu pa su ipak otišli u Nemačku ili Austriju.

Zaista želimo da učestvujemo, ali ne uspevamo, jer je njihov cilj neka druga destinacija i Hrvatsku posmatraju kao tranzitnu zemlju. U 2016. smo registrovali 2.235 tražioca međunarodne zaštite. Godinu pre toga ih je bilo samo 211 pa je to povećanje od 959 odsto. Do kraja prošle godine odobrena je zaštita za 273 osobe, od toga 186 azila i 87 supsidijarnih zaštita. Da tražioci azila zapravo žele prema zapadnoj Evropi govori podatak da je 1.155 osoba svojom voljom povuklo zahtev. Dablinski sporazum propisuje da se migranti vraćaju u prvu državu registracije pa oni ni ne podnose zahtev za azil u Hrvatskoj.

Deo migranata koji su smešteni u zagrebačkom Prihvatilištu za tražioce azila Porin žali se na uslove stanovanja i ishranu. Šta Hrvatska tim migrantima daje?

Kratko ću reći da to nije tačno. Imaju bolje uslove od 90 odsto škola u Hrvatskoj. Smeštaj je ugodniji i opremljeniji od mnogih studentskih domova. Kao i EU, zaista tu ulažemo velika sredstva kako bi se njihov standard izjednačio sa standardom hrvatskih građana. A značajan postotak hrvatskih građana živi ispod tog nivoa koji je pružen migrantima. Ta teza ne stoji.

Pa ipak Isusovačka služba za izbeglice i inicijative „Are You Syrious" i „Dobrodošli" svedoče o brutalnom ponašanju hrvatskih policajaca prema migrantima. Spomenute inicijative su prikupile iskaze 30 ljudi koji tvrde da su ilegalno deportovani u Srbiju, nije im pružena mogućnost traženja azila niti prevodilac, vređani su, navodno su im oduzimane dragocenosti… Što je s istragom u vezi toga?

Sastali smo se s tim udruženjima i stvarno želimo saradnju u smislu da jedni drugima pomažemo, ali i da preuzmemo odgovornost za situaciju u kojoj smo se zatekli. Budite uvereni da ćemo sve istražiti. Ako je bilo prekoračenja ovlašćenja na taj način, ti ljudi više neće biti hrvatski policajci. No reći ću i da verujem da te optužbe nisu tačne. Mi samo uspešno štitimo granicu pa su krijumčari ljudi sve očajniji. S lažnim svedočanstvima pokušavaju na neki način da iskoriste nevladine organizacije kako bi javnost okrenuli protiv hrvatske policije i tako omogućili nastavak svojih aktivnosti. Nećemo to dopustiti.

*dužu verziju ovog intervjua možete pronaći na stranici DW na hrvatskom jeziku na OVOM linku.