Falsifikati nastaju u svim razdobljima slikarstva i često su rezultat zapanjujućeg talenta. Direktorka Muzeja falsifikata u Beču, Diane Grobe raduje se svakom "novom" delu. „Imitacija Pikasa, delo Mađara Elmera de Horija je tipični falsifikat jednog stila. Pikaso je stvarno naslikao ovakvu sovu. To delo zaista postoji. Falsifikator je onda izmislio prvu skicu tog dela. To znači da je kupcu rekao: pogledajte, ta sova zaista postoji, a ja sam došao do skice koju je napravio Pikaso. Time cela priča postaje realistična", kaže Grobe.

Neke kopije su vredne i više hiljada evra. Često samo zbog toga što se iza njih kriju uzbudljive priče o njihovom nastanku. I Muzej istorije umetnosti u Beču poseduje kopije. Stari majstori su bili i ostali uzori generacijama slikara. Već stotinama godina umetnici ovde sasvim legalno kopiraju dela. Njihove slike dobijaju pečat muzeja koji svedoči da se radi o falsifikatu tako da nema zabune.

„Oživljavanje“ originala

Slikar Karl-Hajnc Venger je za uzor uzeo delo Holanđanina Jana Vermera. "Mislim da mi je kopija dobro uspela. Na originalu se vide tragovi vremena, izbledela mesta ili pukotine u boji. Ali ja namerni nisam hteo da se to vidi na mojoj kopiji. Namera mi je bila da slika izgleda onako kakva je bila izvorno, kad je nastala", kaže Venger.

Silvia Ferino je direktorka galerije slika. Ona je na osnovu dela koje ova galerija čuva postavila izložbu "Dvojnici". Tu su izložene dve verzije slike holandskog majstora Jana van Hemesena koji je živeo u 16. veku. "Upravo na ovom primeru možemo dobro videti da se krivotvorina od originala razlikuje po svežini i jačini svojih boja, ona deluje mehanički još bolje od originala i detalji su jasniji", objašnjava Ferino i ističe kako su stari majstori i sami kopirali i pri tome stvarali velika dela.

„Fabrika“ falsifikata

Vredne kopije slika nastaju u galeriji "art 5" u Lajpcigu. Jedan kupac želi kopiju "Plesačica u plavom" koju je naslikao francuski impresionista Edgar Dega. To ulje na platnu košta hiljadu evra. Eduard Panosian, restaurator i umetnik kaže da je nemoguće do zadnjeg poteza kopirati jednog impresionistu. „Činimo što možemo. Ja u svakom slučaju dajem sve od sebe", kaže Panosian. Ova galerija prodaje uglavnom dela moderne umetnosti. Pri tome se ne rade samo čiste kopije, nego se umetničkim delima daje i nova interpretacija. Upravo nastaje dupli Džejms Bond, inspirisan delom "Dupli Elvis" Endija Vorhola. "Mi smo analizirali kako je radio Vorhol, uz pomoć kojih tehnologija, koje formate je koristio u odnosu na veličinu motiva. Mi se takoreći krećemo tragovima tog umetnika", kaže direktor galerije „art 5“ Ralf Munir.

Jedna kopija, dakle, nije uvek samo čista imitacija, nego može biti i novi kreativni trenutak umetnika. A sve dok bude umetnika i ljubitelja umetnosti – biće i originala i falsifikata.

Autori: Suzane Daus / Azer Slanjankić

Odg. urednica: Ivana Ivanović