Vojska Etiopije je sinoć objavila da je uspostavila punu kontrolu nad Mekeleom, glavnim gradom regiona Tigraj. Prethodno je televizija Tigraja javila da je Mekele, grad sa 500.000 stanovnika, teško bombardovan, nekoliko sati nakon što je vojska Etiopije započela ofanzivu na tu oblast.

Fotografija sa lica mesta nema. Tvrdnje zaraćenih strana teško je proveriti zbog prekida komunikacije u regionu sa šest miliona ljudi.

Premijer Etiopije Abij Ahmed rekao je da su vladine snage ušle u Mekele ali da nevini civili nisu bili meta. On nije rekao ništa o eventualnom hapšenju bilo kog lidera Oslobodilačkog fronta naroda Tigraja (TPLF) koji vlada regionom. 

Ujedinjene nacije su saopštile da su mnogi stanovnici Mekelea pobegli dok su se tenkovi približavali nakon što je istekao 72-časovni Ahmedov ultimatum liderima TPLF da se predaju.

Destine hiljada Izbeglica

Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) saopštio je da više od 40.000 izbeglica iz Etiopije već stiglo u Sudan od 10. novembra bežeći od ofanzive vladinih snaga u regionu Tigraj, saopštio je UNHCR. Skoro polovina izbeglica su deca do 17 godina.

Agencija UN je navela da dnevno u Sudan pređe više od 3.000 ljudi. Oko 100.000 izbeglica je iz Eritreje premešteno u logore na severu Tigraja.

Tigraja klizi u humanitarnu katastrofu pošto zalihe hrane, goriva i medicinske opreme nestaju, putevi su blokirani, a aerodromi zatvoreni.

Premijer ne želi pomoć sa strane

Etiopski premijer Abij Ahmed prethodno je odbacio međunarodne pozive na dijalog da se zaustave borbe u regionu Tigraj, nazivajući ih mešanjem u unutrašnje stvari i rekao da će njegova zemlja sama da se nosi sa tim sukobom.

„Etiopija ceni dobronamernu zabrinutost prijatelja, ali mi odbacujemo svako mešanje u naše unutrašnje stvari", saopšteno je iz kabineta etiopskog premijera Abija Ahmeda neposredno pre isteka njegovog 72-časovnog ultimatuma regionalnim vođama Tigraja da se predaju.

„Međunarodna zajednica treba da bude po strani dok vlada Etiopije ne podnese molbu za pomoć zajednici država. S poštovanjem pozivamo međunarodnu zajednicu da se uzdrži od bilo kakvih neželjenih i nezakonitih činova mešanja", navodi se u saoštenju.

Tenzije traju mesecima

Premijer Ahmed je 4. novembra poslao saveznu vojsku u napad na Tigraj posle višemesečnih rastućih tenzija.

Centralna vlada i vlast regiona jedna drugu smatraju „ilegalnom", što je rezultat sukoba premijera Etiopije Abija Ahmeda, pripadnika većinskog naroda Oromo i dobitnika Nobelove nagrade za mir 2019, i rukovodstva Tigraja, ljudi koji su nekada predvodili koaliciju vladajuću u Etiopiji.

U Tigraju živi šest miliona ljudi, pet odsto od 110 miliona stanovnika Etiopije. ali već dugo imaju značajan uticaj u zemlji. Front za oslobođenje naroda Tigraja je dominirao politikom Etiopije i snagama bezbednosti od 1991. do 2018. Izborom Abija Ahmeda za premijera njihova moć je oslabila.

Pre oko dva meseca, TPLF je organizovao regionalne izbore, koje je centralna Vlada odbila. Stručnjaci te izbore vide kao glavni pokretač trenutnog sukoba.

Generalni direktor SZO

Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije, Etiopljanin Tedros Adhanom Gebrejesus poreklom iz Tigraja, demantovao je optužbe vojske Etiopije da je na strani pobunjenika iz tog regiona.

„Neki izveštaji sugerišu da sam se zauzeo za jednu stranu u toj situaciji. To nije istina i želim da kažem da sam samo na jednoj strani - strani mira", naveo je on na Tviteru.

Generalštab vojske Etiopije optužio je prethodno optužio direktora Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da se zalaže za region Tigraja čije se snage bore protiv vojske i da pokušava da za njih dobije oružje.

Gebrejesus je bio ministar zdravlja Etiopije od 2005. do 2012. kada je na vlasti bio predstavnik Tigraja.

Masakr 9. novembra

Najmanje 600 ljudi ubijeno je u „užasnom masakru" koji su počinili 9. novembra separatisti u regionu Tigraj u mestu Mai Kadra, saopštila je etiopska Komisija za ljudska prava. Ta komisija, koja važi za nezavisni organ ali je direktora Danijela Bekelea imenovao premijer Etiopije Abij Ahmed, optužila je neformalnu grupu mladih Tigrajaca i snage tog regiona da su odgovorni za „pokolj" sezonskih radnika na tom području, a koji nisu poreklom iz Tigraja.

Komisija je u svom izveštaju navela da se poziva na svedočenja na licu mesta dodajući da je sahrana tih ljudi trajala tri dana. UN su zatražile nezavisnu istragu kako bi se utvrdilo šta se tačno dogodilo u tom mestu 9. novembra.

Međunarodna organizacija Amnesti internešenal već je ranije navela da je verovatno nekoliko stotina civila ubijeno 9. novembra u mestu Mai Kadra. Smatra se da je to najgore zverstvo počinjeno od početka vojne operacije na tom području.

dr,ap,afp,dpa

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android