Demokratska stranka je 23. Juna već održala sličan protest u Kongresu. Učesnik je bio i Džon Luis, veteran građanskog pokreta za ljudska prava. Kada političarima ne padne ništa drugo na pamet osim potezanja za oružjem građanskog pokreta, onda je očigledno da je po sredi nešto mnogo veće od svakodnevnih poslaničkih sitnica. Predvođeni Džonom Luisom, čovekom koji se svojevremeno zajedno sa Martinom Luterom Kingom borio za prava crnaca, demokratski poslanici su protestovali 24 sata, blokirajjući sedenjem Kongres. To rade u utorak (5.7.) po drugi put. Oni ne vide drugu mogućnost da prinude podeljene poslanike da se pozabave njihovim predlogom pooštravanja zakona o oružju.

Ružno lice Sjedinjenih Američkih Država

U toj borbi se pokazuje ružno lice političke Amerike, vidi se koliko je zemlja postala nesposobna da nezavisno od partijske politike i političkih računica donosi zakone za dobrobit građana, a ne radi tobožnjeg političkog profita partija ili pojedinaca.

U ovom slučaju se naprosto radi o tome da ljudi potpuno besmisleno svakodnevno gube svoje živote. 25.000 osoba je u Sjedinjenim Američkim Državama prošle godine ubijeno vatrenim oružjem. Svakodnevno ubiju sedmoro dece, svakog meseca partneri ubiju 50 žena. U međuvremenu više ljudi umire od vatrenog oružja nego u saobraćajnim nesrećama.

Breme nasleđa

Pravo na oružje je zabeleženo u američkom Ustavu. To je glavni argument zagovornika liberalnog odnosa prema kupovini i posedovanju oružja. Strancima je to strano, ne mogu to da shvate. Ali to je tako sa svakom tradicijom, nisu svi nasleđeni društveni običaji u skladu sa vremenom. I u Nemačkoj postoje stvari koje su strancima čudne. Na primer, da se Nemci iz mnogih razloga, pa i zbog istorije, rado drže po strani kada je reč o vojnim intervencijama u inostranstvu. Ali zemlja istovremeno dobro zarađuje na izvozu oružja koji je iz godine u godinu sve veći. To nije ispravno.

U Sjedinjenim Američkim Državama odavno se ne radi o tome šta je ispravno a šta ne. Radi se o tome ko će biti u pravu, ko je moćniji u dvopartisjkom sistemu u kojem se odavno ne traži smisleni kompromis.

Šta to znači za aktuelni protest? Možda ćemo opet videti upečatljive slike isluženih aktivista i boraca za ljudska prava, koji će sklupčani na podu provesti noć. Te slike će ostaviti dubok utisak samo na one koji su ionako uvereni da bi trebalo pooštriti zakone o oružju.

Više pravičnosti

To ne znači da je ovakva akcija pogrešna. No, ona bi morala biti tek deo borbe za poboljšanje životnih uslova mnogih Amerikanaca. Naime, tema oružanog nasilja obuhvata i rasizam i obrazovanje, socijalnu nejednakost kao i nedovoljnu zdravstvenu zaštitu. Nije slučajno da do pucnjave najčešće dolazi u krajevima u kojima uglavnom stanuju crnci. Odavno je poznato da razorene društvene i porodične strukture proizvode nasilje. Mnogobrojne studije pokazuju da veliki broj počinilaca ima velike psihičke probleme za koje niko nije ponudio terapiju, jer ti ljudi sebi ne mogu priuštiti takvu zdravstvenu zaštitu, koja bi im omogućila dijagnozu i terapiju.

Stoga je borba za restriktivnije zakone o oružju nedovoljna. Upravo članovi Demokratske partije moraju znati da borba protiv oružja na ulici malo toga donosi, ako sve više ljudi oseća da ih je društvo marginalizovalo i da nemaju šanse da ostvare san o učešću u američkom blagostanju. Stoga borba za manje oružja na ulicama uvek mora biti i borba za više socijalne pravde.