Kada je 15. januara 2001. zajedno s Lerijem Sangerom osnovao Vikipediju, Džimi Vels verovatno nije mogao ni da sanja da će besplatna onlajn-enciklopedija jednoga dana da ima više od 50 miliona članaka, koliko ih danas postoji. Vikipedia je trenutno jedna od 20 globalno najpopularnijih veb-stranica, i to još uvek bez komercijalnog karaktera. Vels je pre tačno dve decenije sastavio prvi članak na engleskom jeziku i pozdravio – kako je to i običaj među programerima – svoje čitaoce rečima „Hello World“.

Samo nemačka „sekcija“ Vikipedije danas obuhvata više od 2,5 miliona enciklopedijskih članaka i zauzima četvrto mesto na rang-listi najzastupljenijih jezika. Upravo je nemačko „izdanje“ pokrenuto kao prvo „strano“, nakon engleskog – u martu 2001. Nemci dnevno pregledaju oko 15 miliona stranica. Uzgred, najstarija verzija nekog članka (koja još uvek postoji) na nemačkoj Vikipediji bavi se temom koja je aktuelna upravo u pandemiji korona-virusa – radi se o jednom molekularno-biološkom postupku koji je poznat pod skraćenicom PCR.

Šta bi sve trebalo znati o onlajn-enciklopediji? Mi smo izdvojili osam najvažnijih stvari:

1. Šta znači „Vikipedija“?

Ime Vikipedija (Wikipedia) sastoji se od dva pojma. „Wiki“, što na havajskom znači „brzo“ i „Encyclopedia“, što je engleska reč za „enciklopediju“. Ime platforme sugeriše u stvari da korisnici Vikipedije mogu na toj onlajn-enciklopediji brzo da pronađu informacije koje traže.

Danas se pod pojmom „Wiki“ podrazumeva u stvari veb-ponuda koju svako može da koristi, besplatno i na jednostavan način, jer nije potrebno nikakvo prethodno znanje. Iza svakog leksikografskog članka krije se jedna „veb-stranica“, a sadržaji koji se tamo nalaze mogu se čitati ili obrađivati, odnosno menjati – direktno u brauzeru. Cilj je pritom da se iskustva i znanje prikupljaju „zajedničkim snagama“, odnosno da se ciljnoj grupi stavi na raspolaganje na lako razumljiv način.

2. Kako nastaje besplatni onlajn-leksikon?

Upravo to je osnovno načelo Vikipedije: svako može da učestvuje u sastavljanju enciklopedije. Članke po pravilu ljudi pišu volonterski, bez naknade. Oko 3,6 miliona ljudi koji imaju status „saradnika“ prijavljeno je samo na nemačkoj sekciji Vikipedije, a smatra se da je aktivno njih oko 20.000. Veliki broj ljudi koji učestvuju u kreiranju sadržaja ipak nije garancija kvaliteta sadržaja. Zato se stalno poboljšava sistem kontrole članaka. Posebno su stroga pravila upravo nemačke „Vikipedija-zajednice“.

Ipak, sve je manje dobrovoljaca koji u svemu tome žele da učestvuju volonterski. Kolaju priče o veoma lošoj atmosferi koja vlada među saradnicima, administratorima i volonterima. Johanes Veberling, pravnik specijalizovan za medije i počasni profesor na Evropskom univerzitetu „Viadrina“ u Frankfurtu na Odri, u izjavi za nemački javni servis NDR kaže da je ta atmosfera „katastrofalno loša“. Veberling je jedan od osnivača radne grupe pod imenom „Wiki-Watch, koja se bavi analizom kvaliteta onlajn-enciklopedije.

Vlasnik Vikipedije je Fondacije Vikimedija (Wikimedia Foundation), kojoj je Džimi Vels svojevremeno poklonio svoju enciklopediju. Ona je u potpunosti bez reklama, finansira se isključivo od donacija, odakle se i pokrivaju troškovi infrastrukture, odnosno plata programere. Fondacija godišnje beleži oko 120 miliona dolara prihoda.

3. Koji su jezici najviše zastupljeni?

Spisak jezika s najvećim brojem članaka predvodi engleski (6,1 miliona). Na drugom i trećem mestu su – pomalo iznenađujuće – relativno mali jezici: sebuano, jezik koji na Filipinima govori oko 18 miliona ljudi, je na drugom mestu, a na trećem je švedski.

Razlog zbog kojeg ima relativno mnogo članaka na ta dva mala jezika leži verovatno u činjenici da sebuano i švedski sadrže i članke koji se kreiraju automatski, odnosno poluautomatski. Kada bi se u obzir uzeli samo oni članci koje napišu stvarni autori, onda bi nemačka Vikipedija bila na drugom mestu.

4. Da li je Vikipedija u svakoj zemlji dobrodošla?

Činjenica je da se u nekim zemljama cenzuriše slobodno raspoloživo znanje. Vikipedija je u nekim državama već bila blokirana. U Turskoj ili u Kini korisnici godinama nisu imali pristup platformi, u Iranu je duže vreme bila blokirana kurdska verzija, a i uzbečka jedno vreme nije bila dostupna.

Rusija trenutno radi na razvoju sopstvene alternative američkoj Vikipediji. Sudeći po navodima ruskih medija, za taj projekt već su izdvojena i odgovarajuća finansijska sredstva.

5. Koliko je dokumentovano znanje zaista sveobuhvatno?

Sudeći po statistikama Vikipedije, samo nemačka sekcija bi u štampanom izdanju obuhvatila (bez fotografija) 1.471 tomova. Za „smeštaj“ tog materijala bilo bi potrebno osam regala za knjige, i to kad bi se u svaki regal stavilo po 200 knjiga. Da, naravno, jedan regal ne bi bio potpuno pun…

6. Da li Vikipedija zamenjuje knjige?

Štampane enciklopedije polako nestaju. Već 2012. je „Enciklopedija Britanika“ objavila da će ubuduće izlaziti samo u digitalnom izdanju. I nemački „Brokhaus“ se 2014. „preselio“ u digitalne sfere. Vels kaže da se Britanika na taj potez nije odlučila samo zbog Vikipedije, već i zbog Majkrosoftovog leksikona „Encarta“. Zbog te dve platforme se Britanika našla u problemima, jer se nije razvijala u skladu s duhom vremena.

Džimi Vels je u jednom intervjuu za DW 2017. rekao da ipak žali zbog toga što takve institucije nestaju. Dodao je i da ipak ne veruje „da Vikipedija zamenjuje knjige ili temeljne, iscrpne tekstove. Ona ih nadopunjuje, na isti način na koji Britanika i Brokhaus nikada ne bi mogli da nadomeste Šekspira. Naravno da mogu da se čitaju dodatne informacije o Šekspiru, ali se naravno moraju čitati i sama njegova dela.“ Vels je osim toga naglasio da i knjige i Vikipedija imaju zajednički cilj: prosvetiteljstvo.

7. Koliko je Vikipedija „slobodna“?

Vikipedija sama sebe naziva „slobodnom enciklopedijom“. Ali koliko su članci zaista slobodni odnosno neutralni, s obzirom na to da teoretski svako može da učestvuje u njenom kreiranju? Martin Rulš, saradnik nemačke Vikipedije koji već godinama volonterski sarađuje na platformi, za DW kaže: „Mislim da istina i neutralnost ne postoje. Ali cilj Vikipedije jeste da se maksimalno tome približi, u stvari da se stremi ka tome. A u situaciji kad ne postoji samo jedan neutralni aspekt, onda je dobro bar predstaviti više različitih gledišta.“

8. Najveća greška u istoriji Vikipedije?

Što više pažnje neka tema dobije, veća je i verovatnoća da je članak o toj temi dobrog ili vrlo dobrog kvaliteta. Greške, ako ih ima, vrlo brzo nekome upadnu u oko. Dugo se čekalo na korekciju jedne sitne, ali velike greške o reci Rajni – ona nije duga 1.320 kilometara, već „samo“ 1.230.

Mnogo veća je bila greška s engleskog izdanja Vikipedije, a ona je i relativno kasno korigovana. Jedan nemački koncentracioni logor u Varšavi je 15 godina bio predstavljen kao „logor za uništavanje“, što je bilo pogrešno.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android