Delovao je na svim nivoima: i na čitanje takozvane obične publike, i na književne kritičare, ali i na univerzitetsku scenu, diktirajući profesorima germanistike i komparativne književnosti liste autora obavezne lektire. Marsel Rajh-Ranicki danas slavi osamdeset-peti rođendan, i dalje je vitalan, a u svom odnosu prema književnosti i kolegama nepromenjen.

Zanimljivo je da Marsel Rajh-Ranicki nije studirao. Na univerzitetu se prvi put pojavio 1963, ali kao predavač, i od tada su se univerziteti širom Nemačke, i sveta, takmičili da dovedu tog originalnog tumača nemačke posleratne književnosti.

Marsel Rajh-Ranicki je novinski kritičar. Reagovao je primarno na novoobjavljene knjige. Razume se da su takve reakcije uvek diskutabilne. Odraz su najčešće ličnog ukusa kritičara. Ranicki je, međutim, uvek govorio agresivnim tonom. I kada je napadao i kada je slavio knjige. Mnoge pisce je u pravom smislu reči zbrisao sa književne scene i sahranio ih. Ipak, reakcije kritičara Marsela Rajh-Ranickog su, čak i ako su neobjektivne, više nego zanimljivo i važno polazište za najživlje rasprave o savremenoj književnosti. Marsel Rajh-Ranicki je hrabar kritičar. Smelo iznosi svoje mišljenje. Pre svega je originalan, spontan, govorti običnim rečnikom. Bori se za svoje mišljenje. I ume da ga plasira svakom.

«Uopšte nisam ja sudija; pre se osećam kao tužilac ili advokat , kao branitelj autora, ili tužilac, ali, rekao bih patetično, u ime književnosti», kaže za sebe Ranicki.

Razume se da je sa mnogim piscima u sukobu. «Uvek je znao sve bolje od nas», pisao je o njemu cinično Peter Handke, poredeći ga u svojoj knjizi «Pouka Sent Viktoara» sa ljutom dogom. «Dragi moj Ginteru Grasu», pisao je Ranicki jednu svoju otrovnu kritiku knjige nemačkog Nobelovca. Godinama nisu govorio. Martin Valzer, jedan od najpopularnijih nemačkih pisaca je čak napisao knjigu «Smrt kritičara», misleći tu na nemačkog kritičara Ranickog. Ni on ne govori sa Ranickim. I sa kolegama kritičarima je bio u klinču. Čak i sa Valterom Jensom, dugogodišnjim prijateljem i saradnikom u znamenitoj posleratnoj Grupi 47. Konačno, razišao se i sa Zigfrid Lefler, članicom njegovog čuvenog televizijskog književnog kvarteta, u kome su godinama, uz ogromnu stopu gledanja emisije, najžučnije raspravljali o novim knjiga.

Ranicki je reođen 1920. u Poljskoj, u porodici poljskog jevrejina i majke Nemice. U Berlinu je Marsel završio gimnaziju. Od 1940. živeo je u varšavskom getu, iz koga je pobegao. 1945. je stupio u komunističku partiju Poljske, radeći i za poljsku tajnu službu u Londonu. Politička karijera je okončana izbacivanjem iz partije. Okrenuo se književnosti. Od 1958. se nastanjuje u Nemačoj. I dugo je pisao književne kritike za nedeljnik Cajt, a od 1977. je bio urednik kultunre rubirke lista FAZ. «Kniževnost je moj život», rekao je jedanput Ranicki. «Gospodar knjiga» je naslov emisije drugog programa nemačke televizije, danas posvećene rođendanu Marsela Rajh-Ranickog. «I pored svih gluposti koje je izrekao o mojoj knjizi, zavhalan sam mu što ju je uvrstio na repertoar književnog kvarteta, jer posle toga se ona prodavala u svim knjižarama», rekao je o Ranickom srpski pisac Dragana Velikić.