Petočlano Žalbeno veće je većinom glasova poništilo prvostepene presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču i oslobodilo ih svake krivice, i ta odluka je, ne samo u zemljama bivše Jugoslavije, nego u Evropi i svetu, odjeknula kao "senzacionalna", "šokantna" i "teško shvatljiva". Gotovina je presudom pretresnog veća proglašen krivim za učešće u "udruženom zločinačkom poduhvatu", čiji je cilj bio proterivanja srpskih civila iz Kninske krajine za vreme i nakon operacije "Oluja" u leto 1995, i osuđen na 24 godine zatvora. Drugooptuženi Mladen Markač osuđen je na 18 godina. Trojica sudija Žalbenog veća Teodor Meron iz Sjedinjenih Država, Patrik Robinson sa Jamajke i Mehmet Ginej iz Turske nadglasali su Fausta Pokara iz Italije i Karmela Ađiusa sa Malte, koji su bili suprotnog mišljenja, i dvojica generala su, umesto na izdržavanje dugogodišnje kazne zatvora, 16. novembra otputovala kući.

Još jedna oslobađajuća presuda

Dve sedmice kasnije Haški tribunal je doneo još jednu oslobađajuću presudu: trojici bivših komandanata Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) koji su bili optuženi za zločine protiv čovečnosti počinjene 1998. i 1999. godine. Bivši kosovski premijer Ramuš Haradinaj je zajedno sa, kako je rečeno u optužnici, svojom "desnom rukom" u OVK, Idrizom Balajem, dva puta oslobođen svake krivice: najpre 2008. po prvostepenoj presudi, a zatim pre tačno mesec dana - 29. novembra. S njima je oslobođen i Lahi Brahimaj nakon što mu je na prvom suđenju izrečena kazna od šest godina zatvora, koju je u međuvremenu i odslužio.

Dve novembarske oslobađajuće presude za pet haških optuženika izazvale su reakcije i u zemljama nastalim raspadom Jugoslavije, i u celom svetu. Primera radi, nemački i francuski mediji su isticali da te presude potkopavaju namere tribunala da suđenjima po optužbama za ratne zločine doprinese pomirenju naroda i država tog dela Evrope. Takvi komentari ponovljeni su i kada su u decembru izrečene dve najteže kazne po statutu Haškog tribunala.

Doživotni zatvor – primerena kazna

Vođi paravojne formacije "Osvetnici" Milanu Lukiću Žalbeno veće je 4. decembra definitivno potvrdilo kaznu doživotnog zatvora, izrečenu za ratne zločine počinjene nad civilima u Višegradu 1992. godine.

Nedelju dana kasnije - 12. decembra - ista kazna, ali u prvostepenom postupku, izrečena je generalu Vojske Republike Srpske Zdravku Tolimiru. Sudije Pretresnog veća proglasile su ga krivim za genocid, udruživanje radi izvršenja genocida, kao i istrebljenja, ubistva, progone i nehumano postupanje prema bošnjačkom stanovništvu u regionu Srebrenice i Žepe 1995. godine.

Suđenje Tolimiru trajalo je od februara 2010. do februara 2012. U završnim rečima, održanim u avgustu, tužilac Piter Mekloski je zatražio "primerenu kaznu", a optuženi, koji se branio sam, oslobađajuću presudu. Sudijsko veće je pre dve sedmice zaključilo da je primerena kazna – doživotni zatvor. Tolimiru je time završeno prvostepeno suđenje, a njegovom komandantu u Glavnom štabu Vojske Republike Srpske, generalu Ratku Mladiću ove godine je tek počelo.

Ne priznaje optužbe

Uvodne reči zastupnika tužbe održane su 16. jula 2012., dvadeset godina i četiri dana nakon što je Mladić preuzeo komandu VRS i od sredine 1992. do kraja 1995. svoj ratni put obeležio, kako su tužioci naveli, etničkim čišćenjem koje je u nekim delovima Bosne i Hercegovine dostiglo razmere genocida, opsadom i granatiranjem Sarajeva, masakrom 7.000 bošnjačkih muškaraca iz Srebrenice i uzimanjem pripadnika međunarodnih snaga mira za taoce. Optuženi ne priznaje ni jednu od tih optužbi. "Nisam kriv i nemam sa tim veze nikakve", rekao je Mladić kad se izjašnjavao o krivici.

Da bi dokazali navedene optužbe tužioci će u svom dokaznom postupku, koji su počeli letos, ispitati 410 svedoka.

Radovan Karadžić je, kao zastupnik sopstvene odbrane, angažovao još više svedoka - čak 570. Tužioci su proletos završili izvođenje dokaza protiv bivšeg predsednika Republike Srpske po optužnici koja je istovetna sa onom protiv Mladića. U oktobru počela je druga polovina ovog procesa: Karadžić izvodi dokaze u svoju odbranu.

Najzad, 2012. u Haškom tribunalu biće zapamćena po tome što je pred sudije izveden poslednji haški optuženik za zločine, počinjene u ratovima na području bivše Jugoslavije. To je Goran Hadžić, bivši predsednik samoproglašene Republike Srpska Krajina, koji je optužen za progone na političkoj, nacionalnoj i verskoj osnovi, te ubistva i mučenja nesrpskog stanovništva u Slavoniji od juna 1991. do kraja 1993. godine. Uhapšen nakon sedmogodišnjeg bekstva, Hadžić je poslednji od 161 optuženika kojima se sudilo ili se sudi u Haškom tribunalu.

Autor: Dževad Sabljaković

Odg. urednica: Ivana Ivanović