DW: Gospođo predsednice, kancelarka Merkel je pokazivala snažnu posvećenost zapadnom Balkanu. Šta tražite od nove nemačke Vlade u vezi sa regionom, a posebno Kosovom?

Vjosa Osmani: Mislim da je izuzetno važno da nova nemačka vlada, bez obzira na to ko će biti kancelar, nastavi sa jasnom vizijom kada je u pitanju proširenje EU, jasnom vizijom prema Zapadnom Balkanu, ali u procesu zasnovanom na zaslugama – koji je u velikoj meri usredsređen na to koliko ove zemlje sprovode reforme, tako da svi razumeju da ne postoje prečice. Mi na Kosovu apsolutno ne tražimo prečicu. Mi jednostavno tražimo da je to pravedan proces u kojem, kada mi nešto uradimo, i EU nešto uradi.

Nažalost, to se nije dogodilo kada je u pitanju liberalizacija viznog režima, gde, uprkos činjenici da smo sve kriterijume primenili pre mnogo godina, zbog domaćih razmatranja nekih država članica EU još uvek nije donela odluku o pitanju ove liberalizacije.

Nadam se da se ovakav pristup neće nastaviti. Nadam se da će doći do energičnijeg pristupa, da će to biti više od lepih reči i obećanja i da ćemo moći da vidimo – ako zemlje ispune uslove, kao što su u slučaju Albanije i Severne Makedonije, da će početi pregovori o pristupanju. I istovremeno  sa Kosovom, kada primenimo sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i podnesemo zahtev za status kandidata, da će postojati jasna posvećenost i prema nama, bez obzira na činjenicu da Srbija i dalje pokušava da destabilizuje ceo region i blokira nas u napredovanju.

Osim procesa proširenja, postoji i Berlinski proces, koji ste Vi i Vlada podržali tokom prošlog meseca. Ali protivite se takozvanom Otvorenom Balkanu. Zašto?

Berlinski proces je započeo pre mnogo godina sa jasnom vizijom ekonomskog približavanja zemalja u smislu povezanosti mladih i digitalizacije, što je izuzetno važno za buduće generacije, uključujući i saobraćaj. A mi, kao Republika Kosovo, oduvek smo verovali da je to izuzetno važno jer omogućava da naši građani direktno osete prednosti tog procesa. Dakle, to nije kao ono što smo viđali u prošlosti – političari se rukuju, par lepih slika i par lepih reči o tom sastanku, ali ljudi nisu u stvari osetili rezultate tih sastanaka. Sa Berlinskim procesom, bilo je suprotno, od njega su profitirali ljudi sa Kosova, i bilo je izuzetno važno što je Berlinski proces kreiran tako da nije imao za cilj odlaganje procesa evropskih integracija, već upravo suprotno, kako bi ih ubrzao.

Sa Otvorenim Balkanom je potpuno suprotno. Njegov cilj je da nas na neki način stavi u čekaonicu i umesto da nastavi sa evropskim integracijama, stvara situaciju u kojoj su određene zemlje u boljoj poziciji od drugih, bilo ekonomski, politički ili u drugim okolnostima. Inicijativa Otvoreni Balkan – nazivamo je Novosadska inicijativa, jer je tamo započela, u Srbiji i menjala je nazive, Mini-Šengen recimo – ne poštuje glavni princip regionalne saradnje, a to je uključenost svih zemalja Zapadnog Balkana. Počelo je sa Albanijom i Srbijom, kasnije je uključena Makedonija.

Ali, ne samo Kosovo, već i BiH i Crna Gora, smatramo da sa ekonomske tačke gledišta od toga apsolutnu korist ima Srbija. Sa političkog gledišta, Kosovo ne može ući u inicijativu za koju ni ne znamo šta bi nam donela i gde Srbija pokušava da igra vodeću ulogu, a to bi joj dalo priliku da nastavi da poriče postojanje Kosova kao suverene države. A sa bezbednosne tačke gledišta, kao i sa tačke gledišta evropskih integracija, to bi pre usporilo nego doprinelo u našem procesu evropskih integracija.

Šta dakle očekujete od Evropske unije i Nemačke u vezi sa Otvorenim Balkanom? Više otpora, jasnije signale?

Da, apsolutno. Jer, čak i kada ne bi postojao nijedan od razloga koje sam pomenula, postoji jednostavna logika – ne treba nam još jedna regionalna inicijativa. Imamo CEFTA, gde Srbija ne primenjuje sporazume i nastavlja da postavlja stotine necarinskih barijera za kosovsku robu, imamo RCC, imamo Berlinski proces i druge inicijative, pa nam ne treba još jedna, koja će jednostavno biti ponavljanje – Srbija potpisuje i ne sprovodi.

Potrebno nam je da EU bude jasna prema Srbiji i stavi do znanja – jednak tretman, jednaka zastupljenost svih zemalja, uključujući i Kosovo, osnovni je preduslov za opstanak ovih regionalnih inicijativa.

A inicijativa Otvoreni Balkan nema taj element, jer žele da nastave da negiraju postojanje Kosova kao zemlje i da nas tamo imaju kao nekakvu pokrajinu ili sa fusnotom ili nečim drugim. Nećemo to prihvatiti. I nije to simbolika. Za nas je to samo osnovna činjenica našeg prava da postojimo kao suverena nacija i od toga nećemo odustati.

Kao saveznik od poverenja Sjedinjenih Država, Kosovo je prihvatilo da primi do 2.000 izbeglica iz Avganistana. Zašto ti ljudi moraju da ostanu na Kosovu godinu dana pre nego što nastave svoje putovanje u SAD?

Pre svega, dogovorili smo se da uzimamo po 2.000 odjednom, što znači da bi ukupan broj na kraju mogao biti mnogo veći od 2.000. Većina neće ostati godinu dana, jer to zavisi koliko traju vizne procedure za odlazak na krajnja odredišta. Ponekad to traje mesec dana. Na primer, prva grupa avganistanskih izbeglica koja je na Kosovo došla preko NATO već odlazi, mislim u svoj novi dom u Ujedinjenom Kraljevstvu, a mnogi drugi pripremaju dokumenta za odlazak u Sjedinjene Države. Dakle, zaista zavisi koliko traje procedura. Može trajati nekoliko dana, nekoliko meseci ili najviše godinu dana.

Tako da smo mi kao Republika Kosovo veoma ponosni što smo zajedno sa našim saveznicima mogli da pomognemo ovim ljudima u nevolji. Jer, mislim da ne postoji zemlja koja bolje razume situaciju od nas. I sami smo bili izbeglice. I ja kao bivša izbeglica razumem da politika otvorenih vrata može spasiti živote i zaista može promeniti svet nabolje. Iz tog razloga smo hteli da doprinesemo ovoj važnoj humanitarnoj akciji i pridružili smo se zemljama poput SAD i drugih članica NATO. Iako smo mala zemlja, kao što sam rekla više puta, pokazali smo da imamo veliko srce i radimo sve što možemo da pružimo sigurno utočište.

Da li Vas brine da bi SAD pre ili kasnije mogle povući svoje trupe sa Kosova, nakon onoga što se dogodilo u Avganistanu?

Ne, jer su nam Sjedinjene Države pružile uveravanja da nameravaju da nastave svoje važno prisustvo u Republici Kosovo, a to su učinili i drugi saveznici NATO. Kao što znate, oni su veoma angažovani u pograničnom području između Kosova i Srbije, iz jednostavnog razloga: zbog pokušaja destabilizacije iz Srbije. Dakle, sve dok Srbija uz pomoć Rusije, sa malignim uticajem Rusije, pokušava da destabilizuje ceo region, prisustvo NATO na Kosovu je više nego potrebno.

Dakle, kad govorite o destabilizaciji, EU i NATO su više puta pominjali ruski hibridni rat u svojim zemljama, a ima izveštaja da se slične metode koriste i na Zapadnom Balkanu. Kakav je Vaš zvanični odgovor na ovaj fenomen kao predsednice Republike Kosovo?

To je sasvim tačno. Radimo sa našim bezbednosnim institucijama na suzbijanju ovog uticaja. A ono što je važno je da unutar Kosova, ni među stanovnicima Kosova ni u institucijama Kosova, Rusija nikada neće pronaći saveznika zbog svojih loših namera za region. Nažalost, Srbija se pokazala kao trampolina ruskog malignog uticaja u celom regionu.

Iz tog razloga pozvali smo EU da Srbiji stavi do znanja da ne može nastaviti da pokušava da sedi na dve stolice. Srbija mora da izabere da li želi da se pridruži EU ili da nastavi svoju političku, ekonomsku ili vojnu saradnju sa Rusijom. Jer, ne možete da igrate na obe karte istovremeno i dozvolite maligni uticaj Rusije. Ne govorim o svim vrstama uticaja, već posebno u sektoru bezbednosti, koji bi da destabilizuje sve ostale zemlje u regionu.

Sledeća tema je tribunal. Specijalni sud za Kosovo u Hagu počeo je u sredu prvo suđenje za ratne zločine. Vaš prethodnik, Hašim Tači i drugi visoki komandanti OVK, optuženi su za ratne zločine. Šta očekujete od Suda u pogledu pravde, mira i pomirenja?

Pa, upravo to što ste rekli. Očekujemo pravdu i mislim da je izuzetno važno da tribunal bude nepristrasan i da svoj posao obavlja profesionalno, kako je predviđeno Ustavom Kosova i zakonima o Specijalnom sudu, zakonima koje je kosovski parlament usvojio velikom većinom, sa više od dve trećine glasova. I na ovaj način Kosovo je pokazalo posvećenost međunarodnoj pravdi i pokazalo da nema šta da krije. Jer, uprkos pokušajima da se istorija ponovo ispisuje, realnost kosovskog rata dogodila se pred očima celog sveta.

Tako da nikada ne može postojati moralna jednakost između onoga što je Srbija izvršila na Kosovu putem Miloševićevog državnog aparata, a to su bili ratni zločini, zločini protiv čovečnosti i genocid, i onoga što su neki pojedinci mogli da učine sami, bez ikakvog komandnog lanca, bez ikakvih naređenja od institucija Kosova ili bilo kakve podrške kosovskog naroda. Dakle, apsolutno nikada ne može postojati moralna jednakost između režima iza kojeg stoji država i akcija pojedinaca.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.