Kulise su bile impresivne – dvorac Sansusi u Potsdamu, nekada centar pruske moći koji je sagradio Fridrih Veliki. Ostala je njegova rečenica: „Ja sam prvi sluga države.“

Tako sebe vidi i predsednica Kosova Vjosa Osmani-Sadriju koja je u ovoj palati u Potsdamu dobila prestižnu nagradu.

O njoj se u nemačkim diplomatskim krugovima govori kao o pouzdanoj predstavnici iz Prištine, koja na međunarodnoj bini traži balans između interesa zapadnih partnera i sopstvenog naroda.

„Neumorni angažman“

Kako je rečeno u obrazloženju, njen „neumorni angažman za demokratiju i evropske vrednosti na Kosovu“ nagrađen je u četvrtak uveče (12. septembar) Evropskom medijskom nagradom M100.

Osmani-Sadriju je nagradu dobila zajedno sa poljskim premijerom Donaldom Tuskom, no ovaj nije lično prisustvovao dodeli.

Predsednica Kosova nagradu vidi kao nagradu za „dugu i odlučnu borbu naroda Kosova“ za „slobodu, demokratiju i nezavisnost“, rekla je ona za DW u Potsdamu.

„Ovo je veliko ohrabrenje za Kosovo da odlučno dalje radi i brani ove vrednosti, da ostane primer demokratskih vrednosti“, dodala je Osmani-Sadriju.

Pohvale su stigle i u govoru Rudolfa Šarpinga, koji je bio nemački ministar odbrane tokom rata na Kosovu.

On je podsetio da je Osmani-Sadriju, rođena 1982. u Mitrovici, doživela rat kao dete, da je mogla da nastavi naučnu karijeru u SAD, ali se vratila da „služi Kosovu“ na evropskom putu.

Gauk hvalio Tuska

Jeta Džara, poznata novinarka i aktivistkinja sa Kosova, za DW kaže da je nagrada naišla na premalo pažnje na samom Kosovu u kojem, kako ističe, medijski dominiraju muškarci.

Kaže, Osmani-Sadriju je zaslužila nagradu svojim ličnim sposobnostima. „U samo tri godine je uspela da ubedi zapadni svet da je Kosovo na pravom putu i to svojom kompetencijom, harizmom i elokvencijom.“

Na dodeli je govorio i bivši nemački predsednik Joahim Gauk, hvaleći prošlu izbornu pobedu lauerata Donalda Tuska kao dokaz da se mogu izbeći pobede „populista“ i „antievropskih snaga“.

Nagrada M100 dodeljuje se osobama koje se ističu borbi za slobodu i ljudska prava. U prošle dobitnike broji se i pokojni ruski opozicionar Aleksej Navaljni.