U borbi protiv širenja korona-virusa mnoge zemlje su uvele zabrane kretanja ili kontakta i na različit način ograničile društveni život. Čak i tamo gde ostanak kod kuće nije propisan zakonom, ljudi iz straha retko ili nikada ne izlaze na ulicu.

„Znamo da karantin – kao ultimativni oblik zabrane kretanja – stvarno može da vodi psihičkim poremećajima čak i kod sasvim normalnih ljudi“, kaže Manfred Špicer, profesor psihijatrije na Univerzitetu u Ulmu i šef tamošnje psihijatrijske klinike.

„Postoje dugoročna istraživanja koja pokazuju da je nakon karantina veća učestalost anksioznosti, poremećaja sna ili čak posttraumatskog poremećaja. Tu nema razlika između starijih i mlađih, ili muškaraca i žena. Svi mogu da pate od toga“, kaže Špicer. „Zato je preporuka da se takve mere uvode samo kada su neophodne.“

U razgovoru za DW profesor kaže da je najvažnije oružje koje čovek ima u borbi protiv korona-virusa sopstveni imuni sistem. „Znamo šta jača imuni sistem – jedna od stvari je izlazak napolje. Najbolje naravno tamo gde nema nikoga, recimo u šumu. Znamo da šetnja šumom u trajanju od jednog, ili bolje, dva sata dokazano jača imuni sistem. Ostanak u kući šteti imunom sistemu. To je posebno važno sa prodice sa decom.“

Špicer je autor knjige „Samoća – nepriznata bolest: bolna, zarazna, smrtonosna“. Na pitanje da li ovih dana društvene mreže mogu biti zamena za društveni kontakt, kaže: „Gledam kritički na društvene mreže, ali one su u ovim vremenima svakako način da se održi kontakt. Molim Vas, nemojte samo danonoćno pratiti budalaštine koje se šire tamo.“

Ovaj ugledni psihijatar kaže da je trenutno telefon verovatno „najbolji društvenim medijum“ koji sada imamo jer obično telefoniramo sa ljudima koje poznajemo. „Tviter i Fejsbuk nisu toliko dobri. Ne prijaju toliki nepoznati ljudi sa kojima se tamo susreće.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android