Komentar: Julija Bernstorf

Osećaj krivice, političar Hrišćansko-socijalne unije (CSU) nije pokazao. On je pred novinarima rekao kako je uveren da je postupio ispravno. Ali pritisak je jednostavno bio prevelik, dodao je. U političkim krugovima više nije imao podršku, a bez podrške nije mogao prikladno da obavlja svoju ministarsku dužnost.

U toj proceni, Fridrih je ima pravo. On očigledno više nije imao podršku kancelarke Merkel, nije dobio signale da treba i može da se sačeka, ne bi li se slegla prašina. Na novinarsko pitanje da li i kancelarka Fridrihovo ponašanje smatra ispravnim, vladin portparol Štefen Zajber nije mogao da odgovori. Ponekad je i neodogovaranje na neko pitanje zapravo - odgovor.

Na drugoj strani čini se nespornim pitanje da li je Fridrih smeo da informiše šefa Socijaldemokratske stranke (SPD) Zigmara Gabriela o mogućem istražnom postupku protiv poslanika Sebastiana Edatija. Fridrih je tada bio ministar policije i o sumnji protiv pomenutog političara, informacije je dobio od Kriminalističke policije.

Ali on je tu informaciju prosledio dalje, iako ga funkcija obavezuje na čuvanje službene tajne. Nerazumljiv je njegov stav da je to učinio zbog "političke dimenzije". Pa valjda je upravo Fridrihu trebalo biti jasno da ne sme dalje da govori o ovom skandalu. To je za opoziciju u Bundestagu naravno bila idealna prilika da se zatraži ministrova ostavka – i to odmah. Ministar koji ne može da ćuti? Nepodnošljivo! On ne može biti u vladi. I to je - ispravan stav.

Ko je sa kim razgovarao?

Tačna je i činjenica da su u to vreme, u toku bili pregovori o formiranju vladajuće koalicije. CDU/CSU na jednoj strani, SPD na drugoj. Lako se može poverovati da je Fridrih imao dobre namere. Možda je mislio da će odavanje poverljivih informacija budućem partneru u vladi, SPD shvatiti kao pozitivna signal. Pogotovo što ni Gabriel nije ćutao, jer je poverljivu informaciju prosledio Tomasu Opermanu, šefu poslaničkog kluba socijaldemokrata u Bundestagu.

I ko je kome šta rekao? (Za sada) verzije priče se razlikuju zavisno od toga ko je njen autor, i to celom slučaju daje dodatnu napetost. Kriminalistička policija demnatuje da je Opermanu potvrđena informacija o istrazi protiv Edatija zbog navodnog posedovanja materijala sa dečjom pornografijom. Da to nije tako, vrlo brzo bi se moglo postaviti i pitanje da li nemački bezbednosni aparat uopšte zna nešto da zadrži za sebe?

Državno tužilaštvo u Hanoveru, koje je nadležno za slučaj Edati, tvrdi da je šokirano načinom na koji su "tekle" informacije u ovom slučaju. Tek bi trebalo videti hoće li protiv Fridriha biti pokrenuta istraga zbog odavanje tajni? A mogla bi da usledi i istrage o tome, ko je kada sa kime pričao. Istraga protiv jednog poslanika mogla bi da se pretvoriti u krizu vlade. I to sve ide na Fridrihov račun.

Friedrih žrtvovan?

Ipak je bivši ministar u trenucima podnošenja ostavke delovao prkosno, na kraju je rekao "doviđenja, ali ja ću se vratiti". Možda Fridrih smatra da je žrtvovan. Za Angelu Merkel je njegova ostavka lako podnošljiv gubitak. CSU političar je odavno na glasu kao nes(p)retan ministar, političar koji je često bio predmet ismejavanja u javnosti.

U aferi oko špijuniranja službe NSA , on u (pre)ranoj fazi, tvrdi kako je cela afera prenaduvana. Za iritacije se Fridrih pobrinuo, govoreći i o pitanjima poput doseljavanja stranaca ili politike prema izbeglicama. Nakon saveznih izbora, ipak je morao da se odrekne fotelje u Ministarstvu unutrašnjih poslova. I zato sigurno za kancelarku nije bilo teško da donese odluku da ovom ministru ne stane u odbranu - odnosno da od njega zatraži ostavku.

Ali to ne znači da je za kancelarku problem rešen. Samo dva meseca nakon dolaska reizbora, prvi ministar nove vlade podnosi ostavku. U "džepu" nije imala ime Fridrihovog naslednika. Državno tužilaštvo nastavlja sa istragom. Generalni sekretar Hrišćansko-demokratske unije (CSU), Tauber od socijaldemokratskog koalicijskog partnera zahteva doprinos u rasvetljavanju političke afere. Taj zahtev nikoga ne bi iznenadio da je došao iz redova opozicije. Ali iz redova vladajuće koalicije? Neće to biti samo mala ogrebotina na liku nove, još uvek sveže vlade. Biće to i nešto više od toga.