Vajl der Štat je varoš s dvadesetak hiljada stanovnika na jugozapadu Nemačke, blizu Štutgarta. U njemu je rođen čuveni nemački astronom i matematičar Johanes Kepler, pa se i grad odnedavno zvanično zove i Keplerštat.

Nedaleko od Keplerovog muzeja nalazi se katolička crkva Svetog Petra i Pavla. Tamo je već jedanaest godina župnik Anton Gruber. „Imamo puno posetilaca, naša crkva se nalazi na biciklističkoj stazi dolinom reke Virm, to je praktično“, priča sveštenik, a onda prelazi na stvar:

„Neki znaju da postoji taj prozor, drugi ga vide prvi put i kažu: Ah, mogu se prepoznati Hitlerove crte. Većina pokazuje interesovanje za to“, priča Gruber.

Hitler kao otelovljenje zla

Pomenuti crkveni prozor izrađen je 1939. i 1940. i nalazi se na desnoj strani crkve, iza krstionice. On je deo većeg staklenog prozora koji se sastoji od devet slika koje prikazuju scene iz Isusovog života. Sasvim gore desno tematizuje se kako đavo iskušava čvrstinu Isusove vere.

Umetnik Karl Jozef Huber je u toj sceni đavolu, koji je u žutoj haljini, dao jasne Hitlerove crte lica. Žuta boja simboliše zavist.

Većina posetilaca na prikaz nacističkog diktatora kao otelovljenja zla reaguje zainteresovano i pragmatično, kaže sveštenik Gruber. „Većina to može dobro da proceni i razume.“

Umetnik nije ostavio nikakav komentar o delu, ili bar takav komentar još nije nađen. Može se samo pretpostaviti da je hteo da prikaže Hitlera kao đavola onoga vremena. Delo je nastalo 1939. kad je nacionalsocijalistički režim bio na vrhuncu moći.

„Huberu je zabranjen rad i 1936. su ga nacisti proglasili jednim od umetnika koji navodno prave izopačenu umetnost. Azil je dobio u crkvi kod tadašnjeg župnika Avgusta Ula koji mu je dao nalog za obnovu prozora“, priča Gruber.

I tadašnji sveštenik Avgust Ul je u propovedima otvoreno zauzimao stav protiv nacističkog režima zbog čega ga je navodno često kod kuće posećivao Gestapo.

Istorija nastanka dela

Za istoričara i autora Mihaela Kudernu nema nikakve dileme da „crkveni prozor predstavlja jasno i hrabro očitovanje protiv nacionalsocijalizma i njegovog firera“.

U svojoj najnovijoj knjizi autor se bavi slikama Hitlera u drugim crkvama. „Tokom istraživanja pronašao sam pet Hitlerovih slika koje su nastale pre 1945. i devet nakon 1945. Svaku od ranijih slika je teško dokazati, najčešće nemamo stopostotnu sigurnost da one prikazuju Hitlera. Prikazivanje Hitlera nakon rata nije bilo tako problematično kao pre 1945, kad se moralo računati s represalijama“, kaže Kuderna.

Kod slika nakon 1945. je jasno da se Hitler – najčešće kao mučitelj i oličenje zla – prikazuje u paklu. „Nakon rata se nije rado govorilo o tim stvarima, i to na svim stranama. Ljudima je bilo neugodno da se u umetnosti susretnu s Hitlerom. Slike su posramljeno sakrivene ili su odmah napadane“, kaže istoričar.

On nam opisuje jedan slučaj iz Minhena: „Jedan umetnik je prikazao Hitlera kao mučitelja. Ubrzo je ta slika poprskana mastilom. Od tada je zaštićena ogradom – a time je praktično sklonjena od rasprave. Isti slikar je u Landshutu načinio puno poznatiju sliku: prozor na kojem su prikazani Hitler, Gebels i Gering kako muče svetog Kastula. I o tome su se godinama vodile rasprave.“

Nakon rata su Amerikanci najpre zahtevali uklanjanje te slike. Ali, kad su doznali da je umetnik poslednjih sedmica rata bio borac pokreta otpora, stvari su počeli da posmatraju drukčije. „Takva iskustva pokazuju da slike ne bi trebalo uklanjati nego da bi se uz njihovu pomoć trebalo baviti prošlošću. Iako je to teško, jer ima puno toga što nije obrađeno. Do danas“, dodaje istoričar.

„Svedočanstvo vremena“

Otvoreno suočavanje s takvim slikama zahteva i župnik Anton Gruber. „Slike koje su nastale za vreme nacionalsocijalizma su svedočanstva toga vremena. Zašto ne bih u Crkvi imao sliku Adolfa Hitlera? To bi trebalo posmatrati kao načelo umetničkog prikaza.“

„Kao župniku meni je važno da crkva bude živa crkva u kojoj su umetnička dela iz svih vremena. Dakle, ne samo muzej okrenut prošlosti. U mojoj crkvi se nalaze predmeti iz 1500, 1750, iz 1939, ali i umetnička dela iz 2020. godine“, dodaje on.

Jedna novija slika Hitlera nalazi se od 2018. godine u crkvi Antona Grubera. Na stražnjoj strani krila oltara Svetih triju kraljeva Isus Hrist je prikazan kao karnevalista, iza njega je mnoštvo karnevalista s manje ili više poznatim licima – a među njima je kao vođa karnevalista Donald Tramp i dalje iza njega Hitler.

Umetnik Diter Gros kreće se tu između pripovedanja, ilustracije i stripa. „Tu sliku sigurno ne bi trebalo relativizovati. Postavlja se pitanje: kako Hitlera mogu svrstati uz ostale karnevaliste? Za mene kao župnika je važno da ljudi pogledaju sliku i razmišljaju o njoj. Trebalo bi da podstakne na razmišljanje: Gde bih ja bio na toj slici među mnoštvom karnevalista?“

Za Kudernu je ovaj prikaz Hitlera najneobičniji od svih koje je video. „To je, istina, smešno i lepo, ali posmatrač mora da se zamisli. To me zaokuplja do danas: da li je to legitimno ili je takvo prikazivanje Hitlera jako ulepšavanje njegove uloge?“, pita se Kuderna.

Sveštenik Gruber prepušta razmišljanje i interpretaciju posetiocima crkve.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.