Članice Evropske unije otvorile su put za uvođenje dodatnih carina na električne automobile iz Kine, nadglasavši tako protivljenje Nemačke. Za zaustavljanje tog plana bila je potrebna većina od 27 država-članica, što nije postignuto na glasanju u petak 4. oktobra u Briselu. Carine do 35,3 odsto trebalo bi da stupe na snagu najkasnije početkom novembra.

Osnova za kaznene carine su optužbe Evropske komisije da kineska vlada naveliko subvencioniše svoje proizvođače automobila, što im daje nepoštenu prednost u odnosu na evropske proizvođače. Za nemačke kompanije, poput BMW-a, Folksvagena i njihove partnere u zajedničkim preduzećima u Kini, važiće uz dosadašnju carinsku stopu od deset odsto i dodatak od 20,7 procenata.

Protivljenje Nemačke

Nemačka vlada glasala je protiv carina pod pritiskom nemačke automobilske industrije, nakon što je kancelar Olaf Šolc (SPD) u četvrtak uveče, prema navodima medija, dao jasna uputstva za glasanje.

Unutar same nemačke vlade nije bilo jedinstvenog stava o tom pitanju, pa je na kraju kancelar doneo konačnu odluku. U koalicionoj vladi su se ministarstva finansija i saobraćaja pod vođstvom liberala (FDP) zalagala za nemačko „ne“ u Briselu. Šolc je takođe izrazio kritički stav prema mogućim kaznenim carinama. S druge strane, ministarstva privrede i spoljnih poslova pod vođstvom Zelenih zagovarala su uzdržanost u glasanju kako bi se dala prilika za pronalaženje diplomatskog rešenja s Kinom.

Otvorena mogućnost za razgovore s Pekingom

Osim Nemačke, protiv uvođenja carina glasali su samo još Mađarska, Malta, Slovenija i Slovačka, ali mnogi su bili suzdržani. Zbog tih brojnih uzdržanih glasova nije bilo ni većine koja bi se izričito izjasnila za carine. Tako 27 zemalja Evropske unije nije moglo da donese zajedničku izjavu. Komisija sada može samostalno da sprovede planove i mora do 30. oktobra da odredi konačne carinske stope. Takođe, ostavljena je otvorenom mogućnost razgovora s Pekingom, mada dosadašnji napori nisu urodili plodom.

Dalje pregovore zatražio je i kancelar Šolc, koji se smatra jednim od najžešćih kritičara carina za električne automobile iz Kine. Evropska unija ne sme „sama sebi da nanosi štetu“, rekao je on u utorak na skupu Saveza spoljnotrgovinskih udruženja (BGA). EU mora da interveniše „tamo gde kineski jeftin uvoz zaista šteti našoj industriji, recimo u sektoru čelika“, naglasio je nemački kancelar.

I nemačka industrija za dalje pregovore

I Savez nemačke industrije (BDI) založio se za dalje pregovore s Kinom. „Odluka o kompenzacionim carinama na tržištu električnih automobila ni u kom slučaju ne sme da bude kraj razgovora“, upozorila je nakon glasanja izvršna direktorka BDI Tanja Gener. Ali, BDI u načelu ne odbacuje instrumente poput viših carina.

Za pregovore se nakon glasanja izjasnio i nemački ministar finansija Kristijan Lindner (FDP). On je upozorio na moguće zaoštravanje trgovinskog sukoba. Evropska komisija ne bi trebalo da izaziva trgovinski rat, uprkos ishodu glasanja, napisao je političar FDP na platformi Iks. „Potrebno nam je pregovaračko rešenje.“

Strahovi automobilske industrije

Udruženje automobilske industrije (VDA) upozorilo je nakon glasanja na negativne posledice uvođenja carina. To je „još jedan korak udaljavanja od globalne saradnje“, izjavila je predsednica VDA Hildegard Miler. Potencijalna šteta, prema njenim rečima, veća je od mogućih koristi tog instrumenta. Miler je pozvala obe strane da kroz pregovore spreče eskalaciju, „odnosno, idealno bi bilo da se carine ipak izbegnu kako ne bismo rizikovali trgovinski sukob“.

Nemačka automobilska industrija, osim od uvođenja carina, strahuje i od mogućih kontramera Pekinga koje bi mogle da utiču na evropske proizvođače automobila.

Kineska vlada već preti uvođenjem carina na mlečne proizvode i svinjetinu iz EU ako Brisel sprovede planirana povećanja carina. Obe strane već su pokrenule spor pred Svetskom trgovinskom organizacijom (WTO).

Ipak, ako se na vreme postigne rešenje pregovorima s Kinom, uvođenje carina može da bude zaustavljeno.