Švajcarski list Noje cirher cajtung donosi tekst o inicijativi „Otvoreni Balkan", ranije poznatoj kao „Mini-Šengen“. Ta inicijativa Srbije, Albanije i Severne Makedonije koja bi trebalo da vodi zajedničkom tržištu i ukidanju graničnih kontrola „budi mnogo podozrenja u regionu“, navodi list.

„Iz Beograda se čuje da je Otvoreni Balkan nastao iz uvida da se ne može večno čekati na EU. Albanski šef Vlade Edi Rama aludira na roman Samjuela Beketa kada pominje ulazak u EU i čekanje Godoa. Čekaš, i čekaš, a njega nema. No regionalna inicijativa, to se eksplicitno kaže, ne treba da se shvati kao alternativa za EU. Sve tri države se drže dalekog cilja ulaska u EU.“

-pročitajte još: Mini-koraci ka mini-Šengenu

List navodi da privrednici pozitivno reaguju na pokušaj stvaranja većeg tržišta na Balkanu. Kako se dodaje, posebno Srbija ima potencijal da postane čvorište što je atraktivno za investitore. „Čak i iz Nemačke ili Francuske čuje se uzdržana podrška. Svaki vid regionalne saradnje valja pozdraviti, kažu u Berlinu.“

Vredno pažnje je, piše list, što saradnju forsiraju Vučić i Rama, iako su odnosi Srba i Albanaca tradicionalno teški. Zašto se onda u Briselu ipak oseća nelagoda kada se pomene Otvoreni Balkan?

„Ulogu tu ima srpska veoma samouverena regionalna politika u poslednje vreme. Tokom pandemije je Beograd donirao vakcine državama poput Bosne i Severne Makedonije koje su još bile čekale na prve isporuke iz programa Kovaks. Poruka je bila jasna: Isplati se voditi politiku nezavisnu od Brisela“, piše najveći švajcarski list.

„Nije slučajno što su protiv Otvorenog Balkana upravo one tri države regiona koje imaju komplikovane odnose sa Srbijom: Bosna i Hercegovina, gde deo zemlje kojim dominiraju Srbi koketira sa separatističkim namerama, zatim Crna Gora kojom tutnji svađa o položaju srpske crkve, i naravno Kosovo čiju nezavisnost Beograd poriče“, piše list.

„U sve tri zemlje regionalna inicijativa stoji pod sumnjom da primarno služi političkim interesima Beograda. Za Kosovo je korist od zajedničkog privrednog prostora praktično nikakva sve dok Srbija ne priznaje državnost bivše pokrajine. Najvažnije trgovinske prepreke su vancarinske prirode, jer Srbija ne prihvata robu ili carinske papire na kojima se Kosovo navodi kao država“, podseća Noje cirher cajtung.

-pročitajte još: Osmani: Otvoreni Balkan koristi samo Srbiji

„Ukoliko daleki cilj ostaje ulazak u EU, onda ova regionalna inicijativa ne uklanja nijednu prepreku na tom putu – ni kod bilateralnih problema u regionu niti kod pitanja vladavine prava“, rekao je za švajcarski list Tobi Fogel iz trusta mozgova Democratization Policy Council.

On je dodao da se autokratama poput Vučića i Rame upravo to dopada – Otvoreni Balkan ne traži reforme koje bi ugrožavale njihovu vlast.

EU, Balkan i proširenje: Laži iz navike

Noje cirher cajtung piše i o samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana koji se održava u sredu (6.10), uz ocenu da on „nudi priliku da se odustane od fikcije proširenje EU i da se potraže drukčiji putevi zbližavanja“.

U tekstu koji potpisuje odlični poznavalac Balkana Andreas Ernst piše: „Odnos EU i šest zemalja Zapadnog Balkana bio je duboko neiskren. Glavnu krivicu snosi EU. Svim stranama je već godinama jasno da neće biti proširenja EU na Balakan. Uprkos tome, članice i Evropska komisija čvrsto se drže prazne priče o evropskoj perspektivi i zajedničkim vrednostima.“

-pročitajte još: Evropska perspektiva napred, proširenje stoj

Noje cirher cajtung dalje piše da je, tokom nedavne turneje, šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ponavljala „floskule kojih su građani u regionu siti“. „Ali te floskule političarima iz usta izleću lako kao što su nekada funkcioneri istočnog bloka govorili o marksizmu-lenjinizmu. Laže se iz navike.“

Treći samit EU i Zapadnog Balkana se održava u sredu (6. oktobar) u nekadašnjoj Titovoj letnjoj rezidenciji na Brdu kod Kranja. Kako piše Andreas Ernst, sva je prilika da će se i taj samit odigrati po staroj mustri: EU će govoriti o investicionom paketu od devet milijardi evra koji bi trebalo da učini ekonomije regiona održivijim i digitalnijim, da unapredi infrastrukturu.

„To će tu i tamo nešto poboljšati, ali neće doneti preokret. Kao ni strategija Brisela i Berlina da regionalna ekonomska saradnja dovede do privrednog rasta i usput reši bilateralne probleme država proisteklih iz Jugoslavije. Naravno da ima smisla da susedne zemlje brzo sruše prepreke i izgrade zajedničko tržište. Ali od šest siromašnih zemalja neće nastati bogati region“, piše Noje cirher cajtung.

Navodi se da je BDP svih šest zemalja sa oko 17 miliona stanovnika jednak onom koji napravi 5,5 miliona Slovaka. Iz toga Ernst zaključuje da potera za približavanjem evropskom proseku još nije ni počela.

„Već dugo ekonomisti kao rešenje preporučuju ekonomsko vezivanje za EU i pristup evropskom budžetu“, dodaje se u tekstu. „Ali, kako bi to bilo moguće, prvo treba dići ruke od fikcije o punopravnom članstvu. Izgleda da postoji strah od tog trenutka istine (koja je ionako svima poznata). Možda jer Brisel i države članice veruju da onda više neće imati uticaja u regionu?“, pita se Ernst.

No taj uticaj je, kako se videlo u poslednjoj epizodi konflikta oko Kosova, ionako slab. „Evropska unija može biti faktor moći samo ako nudi verodostojne podstreke pa ima i opciju sankcija kojima može da utiče na ponašanje partnerskih zemalja. To bi imalo smisla i jer se Srbija, najvažnija zemlja regiona, otvoreno nudi Kini. Beograd profitira od kineske podrške i zauzvrat služi kao isturena osmatračnica Pekinga na granicama EU.“

U tekstu se navodi da već postoji model koji se može ponuditi zemljama regiona: Evropski ekonomski prostor (EEP), u kojem su članice države EU, ali i Norveška, Island i Lihtenštajn. „Ulazak u EEP je povezan sa ispunjavanjem uslova koji zahtevaju odlučne reforme. Ali te prepreke se daju preskočiti, za razliku od onih koje stoje na putu punopravnom članstvu u EU.“

priredio N. Rujević

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu