Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ugostio je premijera Albanije Edija Ramu i zamenika premijera Severne Makedonije Nikolu Dimitrova. Susret u Palati Srbija u Beogradu održava se u okviru inicijative za saradnju pod nazivom „Otvoreni Balkan“ (Open Balkan), za koji Vučić poručuje da je „istorijska odluka“.

„Drago mi je zbog ovolikog interesovanja i privrednika, ali i medija za inicijativu ’Open Balkan’. To potvrđuje da je naša odluka da sarađujemo u okviru ove inicijative bila ispravna“, naglasio je predsednik Srbije.

Vučić, Rama i Dimitrov najpre su razgovarali s predstavnicima kompanija iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije, a nakon toga usledio je sastanak trojice zvaničnika sa predstavnicima Atlantskog saveta.

-pročitajte još: Otvoreni Balkan – inicijativa pod sumnjom

Frustracije i nova obećanja

Predsednik Srbije je nakon susreta izjavio da su „svi privrednici s kojima smo razgovarali 100 posto za ovu inicijativu, ali da je frustrirajuće da se ono što je dogovoreno ne sprovodi u praksi, i da će to biti fokus u narednom periodu – gde smo to zatajili na terenu. Stoga će biti formiran i takozvani implementacioni savet, koji će se time baviti“.

Upitan kako će privući Kosovo u tu inicijativu, Vučić je rekao da će o tome s Kosovom razgovarati u Briselu, a da su vrata što se tiče ostalih zemalja otvorena, da zbog toga ne želi nikome da se pravda, da je ovo čista inicijativa koja je tu zbog dobrobiti građana.

Albanski premijer Edi Rama ponovio je da je fokus na ljudima i da je suština inicijative – uticaj na ekonomije zemalja regiona. Privrednici su, kaže, tražili da se ono što politički dogovorimo i sprovodi na granicama naših zemalja.

Rama je naveo i da postoji zajednički stav o EU, koja bi morala da se više približi regionu, kao i da „Otvoreni Balkan“ nije zamena za evropske integracije. Rama je iskoristio priliku i da iznese podatke o povećanom broju turista iz Srbije i Severne Makedonije u Albaniju – srpskih turista je 63 odsto više, a iz Severne Makedonije 22 procenta.

Otvorena vrata za region

Zamenik premijera Severne Makedonije Nikola Dimitrov istakao je da je regionalna saradnja mudar i evropski izbor. „Iako u Makedoniji imamo složenu političku situaciju, ne možemo da ne budemo ovde, i moje prisustvo govori koliki značaj pridajemo ovoj inicijativi.“

Dimitrov je takođe upozorio na probleme s kojima se suočavaju privrednici i dodao da politička volja mora da se pretoči u zakonska rešenja. Nikola Dimitrov procenjuje da će na decembarskom sastanku u Tirani biti proglašene mnoge pobede i da će to biti podsticaj i ostalim zemljama regiona da se priključe inicijativi.

Upitan da li bi promena vlasti u Makedoniji uslovila izlazak iz ove inicijative, Dimitrov kaže da građani žele da idu napred, a to podrazumeva i dobre komšijske odnose. „Ako dođe do promene vlasti i oni će želeti da idu napred, a to opet znači dobru saradnju sa susedima, tako da tu ne vidim neku veliku opasnost“. Dimitrov je u tom smislu dodao, osvrćući se na aktuelnu političku situaciju u Makedoniji, „kako se i na tom primeru vidi šta se desi kada EU ne ispuni svoja obećanja, jer tada građani počinju da u to gube veru“.

Još jedan spisak lepih želja?

Ako bi se pokušala nekakva rekapitulacija pozitivnih pomaka koje je napravila inicijativa „Otvoreni Balkan“ onda bi se to pre svega odnosilo na otvaranje dijaloga između pojedinih zemalja koji pre toga gotovo da nije postojao, ocenjuje za DW Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove iz Beograda.

„Aleksandar Vučić i Edi Rama uspostavili su neke odnose koji pre toga nisu postojali i ubeđen sam da ti odnosi jesu smanjili tenzije i između Beograda i Prištine. Iako su Vučić i Rama imali nesuglasice upravo oko Kosova, to ih ipak nije sprečilo da se redovno sastaju i razgovaraju“, ističe Beširi.

Problem s ovom inicijativom, dodaje sagovornik DW, nastaje kada pokušate da analizirate gde su konkretni plodovi inicijative. „Ako je Srpska napredna stranka (SNS) već deset godina na vlasti, mi bismo već morali da vidimo neke značajno vidljive pomake i intenziviranu ekonomsku saradnju, ali toga nema. Činjenica i da ste promenili ime od ’Mini Šengena’ do ’Otvorenog Balkana’ nam govori da to možda i nije baš najbolje osmišljeno, a čini se i da nema neke velike podrške unutar Evropske unije za takvu inicijativu“, smatra Beširi.

Direktor Instituta za evropske poslove „Otvoreni Balkan“ vidi kao „još jedan spisak lepih želja i dobrih namera koje smo već imali na Zapadnom Balkanu, ali to prosto nije dovoljno“. Beširi u tom kontekstu smatra da se „u ovu inicijativu ulaže previše medijske i svake druge energije, koja bi se umesto toga mogla upotrebiti za stvarne reforme i sprovođenje zakona unutar Srbije, Severne Makedonije i Albanije, a koje bi zaista otvorile put ovim zemljama ka članstvu u Evropskoj uniji.“

Zašto okleva ostatak regiona?

Kada je reč o oklevanju ostalih zemalja regiona da se priključe toj inicijativi, Beširi primećuje da „ni promena vlasti u Crnoj Gori nije dovela do toga da se ona priključi toj inicijativi. Način kako se Srbija ophodi prema Crnoj Gori, a delimično i prema Bosni i Hercegovini, te zemlje sprečava da budu deo nečega gde se Srbija vidi kao nekakav rukovodilac te inicijative. Problem je, dakle, odnos Srbije prema državnom suverenitetu Crne Gore, a što se tiče Bosne i Hercegovine, mislim da problem leži u nesuočavanju Srbije sa svojom ratnom prošlošću.“

Beširi smatra da je „’Otvoreni Balkan’ podignut na previsok državnički i medijski nivo, i da se kao takav može posmatrati i kao propagandna inicijativa. Ako se zaista želelo da se nešto ozbiljnije uradi po pitanju granica, carina, slobodnog kretanja ljudi, kapitala, robe i usluga, time bi mogla da se bave odgovarajuća ministarstva i stručne agencije. Ako se to stalno drži na ovom visokom nivou, onda se to zaista može videti kao politička propaganda kako ste vi glavni u regionu“, zaključuje Naim Leo Beširi.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu