1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Kriminal

„Ovaj grad više nije isti“

Julija Vešenbah Malme, dpa
1. maj 2017.

Švedska pokrajina Skanija poznata je po Mankelovom junaku inspektoru Valanderu. Zaista, u Malmeu bi bio potreban čitav odred Valandera da razjasni niz ubistava. Pa ipak, da li je ovaj grad stvarno „švedski Čikago“?

Schweden Schießerei in Malmö
Foto: Reuters/TT News Agency/E. Langvad

U Mankelovim romanima se često opisuje mirni krajolik južnog dela Švedske: nepregledna polja uljane repice, zeleni brežuljci i slikovita seoska dobra pred pučinom Baltičkog mora. I grad Malme je bio poznat jedino po najvišem neboderu u čitavoj Skandinaviji, po nedalekom mostu koji spaja poluostrvo sa Danskom i naravno po Zlatanu Ibrahimoviću.

Ali poslednjih sedmica je čak i američki predsednik Tramp ovaj švedski grad naveo kao primer da, kada je reč o kriminalu, može biti čak i još gore nego u SAD. Od početka 2016. je u Malmeu ubijeno 17 osoba, maltene javno, na ulici. Povrh toga dolazi priličan broj slučajeva fizičkog nasilja. Treba imati u vidu da taj švedski grad ima svega 330.000 stanovnika.

„Pa to nije bila slučajna pucnjava“

Za razliku od Mankelovih krimića, gde je glavni junak redovno otkrivao i privodio krivce za sve zločine, u golemoj većini ovih slučajeva ubistava švedska policija nije utvrdila niti osumnjičene. To ne znači da policija ne zna šta se dešava: gotovo bez izuzetka su žrtve bile umiješane u poslove sa narkoticima i verovatno je to obračun među bandama. „Oni znaju većinu ljudi iz kriminalnih mreža koje su aktivne, ali imaju velikih problema da pronađu dokaze kako bi priveli ubice“, objašnjava nam švedski kriminolog Mane Gerel.

U međuvremenu i neki inostrani turistički vodiči savetuju turistima da zaobilaze neke četvrti u Malmeu, na primer četvrt Melenvangen u kojoj živi mnogo stanovnika stranog porekla. Ali jednog lepog prolećnog dana smo se ipak „odvažili“ da tamo odemo – i nismo shvatili, zašto bi iko trebalo da izbegava ovaj kraj. Nema nikakvih mračnih tipova po haustorima nego ljudi bezbrižno obavljaju svoje poslove, mlade žene guraju dečja kolica, a penzioneri na klupama uživaju na suncu.

Ipak, baš u toj četvrti je ovog januara ubijena jedna osoba. U trgovini delikatesama „Möllans Ost“ se može naći svašta, od italijanskih kobasica do skupih bombonijera, a pred trgovinom tri starije dame na suncu uživaju u islandskim bombonama. Da li ih je strah da im se nešto može dogoditi? „Ne, zašto bi se bojale? Pa to nije bila slučajna pucnjava!, kaže nam prodavačica.

Nisu problem stranci nego siromaštvo

Na uglu trga stoje ruže i velika fotografija podseća na 23-godišnjaka koji je ustreljen pred jednim tajlandskim restoranom. I za njega je policija znala da trguje drogom, kaže nam Marvin koji već dve decenije prodaje povrće na lokalnoj pijaci. „Ovaj grad više nije isti“, žali nam se punački prodavac čija put otkriva da poreklom nije Šveđanin. Zaista, on je pre četrdeset godina došao u Švedsku iz Libana, ali kaže: „Pustili smo u zemlju previše ljudi. Trebaju nam stroža pravila.“

Šenstrom: Zločini nisu pitanje etničke pripadnostiFoto: picture alliance/dpa/J. Wäschenbach

To je naravno i mišljenje švedskih desničara koji su sve jači. Ali gradski sekretar Malmea zadužen za bezbednost Andreas Šenstrom nam objašnjava: „Ti zločini nisu nikakvo pitanje etničke pripadnosti, nego socijalnih problema. Ali o tome niko ne govori.“ Mnogi od dvestotinak kriminalaca koji su poznati u gradu su doduše poreklom iz inostranstva, ali to nije razlog. Nego je razlog što ti ljudi žive u četvrtima u lošim okolnostima“, kaže nam ovaj socijaldemokratski političar.

Te četvrti su na primjer Zofilund ili Rosengard gde je krajem marta likvidiran jedan 23-godišnjak. Kako tvrdi policija, ova žrtva je bila svedok ubistva jednog 16-godišnjaka koje se dogodilo u istoj četvrti početkom godine. Pretili su mu da će i njega likvidirati. „Nudili smo mu zaštitu, ali nije hteo da sarađuje sa nama. Možda zato jer je i sam trgovao narkoticima“, kaže portparol lokalne policije Lars Forstel. Ovo je redak slučaj u kojem je policija ipak privela osumnjičenog, ali i tu ima problema da mu dokaže nedelo.

Vrata u Švedsku

Gradski političar Šenstrom nam objašnjava da je ovaj rat bandi donekle i posledica toga što je policija bila – previše uspešna. „Pre nekoliko godina je policija uhapsila vođu ovdašnjeg organizovanog kriminala. Sada imamo borbu za dominaciju u toj mreži između sasvim mladih ljudi.“ U proseku su stari tek 22 godine, kaže on, ali to ne znači da su manje opasni: „Imaju mnogo oružja i lako posežu za njim da bi se obračunali.“

Za Malme je i sreća i nesreća što leži na ulazu u Švedsku iz Danske. I kriminolog Gerel nam tvrdi da većina ilegalnog oružja u Švedsku dolazi kroz taj grad, a kroz njega dolazi i većina migranata. Zato mnogi dolaze i mnogi odlaze, u tim problematičnim četvrtima se praktično svake godine promeni četvrtina stanovništva: „Čim se malo snađu na tržištu rada u Švedskoj i zarade nešto novaca, sele se odavde što pre mogu“, kaže gradski sekretar Šenstrom. „Ali ostaju siromaštvo i socijalni problemi.“

Falk: Projekat daje rezultateFoto: picture alliance/dpa/J. Wäschenbach

Grad je zato u jednoj od 15 četvrti koje policija smatra „problematičnim“ pokrenula veliki projekat. Sarađuje i tamošnji fudbalski klub koji uveče sakuplja mlade i organizuje utakmice, vlasnici nekretnina se prisiljavaju da konačno urede zapuštene zgrade, a svakog dana na biciklima dolazi kolona smetlara da očisti četvrt Zofilund. Znalo se gde se okupljaju dileri i tamo su sad postavljene brojne kamere. Projekat vodi Hjalmar Falk koji kaže da se u najkraćem roku mogu videti promene: „Vidimo da sad ljudi žele da ostanu da stanuju ovde. Sad se tu osećaju sasvim dobro.“

I Rusi i Amerikanci

Ipak, ubistva se zbivaju i dalje i to nije nešto što se može rešiti sa par kozmetičkih zahvata. Moa Mekalister je slučajno prolazila kroz ulicu u Melenvangen gde je izvršeno ubistvo i pre nego što je policija obezbedila mesto zločina. „To je bilo kao da sam ušla u prizor iz krimića“, kaže nam ova stanovnica.

Ali ostaje dojam da je Malme prilično nezasluženo izbio na tako zao glas. To je zasluga i medija upravo onih zemalja koje imaju daleko veće probleme sa kriminalom nego ovaj švedski univerzitetski grad. Američki predsednik Tramp je zaista izjavio „Look at what's happening in Sweden“ nakon što je njegova omiljena televizija Foks Njuz objavila opsežnu reportažu o nasilju u Malmeu. Ruski državni RT je poslao  svoju ekipu da snimi „strahote“ u tom švedskom gradu. Upravo je kovanica ruskih novinara da je Malme „Švedski Čikago“.

Markus Ekberg, urednik u listu Sidsvenskan, sažima problem: naravno da bi se ljudi osećali sigurnije kada bi počinioci bili iza rešetaka. „Nijedan jedini slučaj ubistva do sada nije rešen. Naravno da postoji strah u Malmeu, ali ne u onoj meri kako izveštavaju neki mediji. Nije nimalo opasno doći u Malme.“ Jer, to je ipak Švedska.

Mostovi sporazumevanja

05:28

This browser does not support the video element.

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi