Stojimo pred zidom visokim osam metara sa tornjevima za nadgledanje. „Ovo je praktično granica. Odmah iza su već prve kuće“, objašnjava mirovni aktivista Dror Etkes koji godinama prati gradnju spornih jevrejskih naselja na palestinskim područjima.

„Plan je da se ovde sagradi novo jevrejsko naselje s preko 2.500 kuća. To je ogromno naselje i, kada ono bude gotovo, Vitlejem će praktično sa svih strana biti okružen zidom“, dodaje Etkes.

Manjak životnog prostora

Suhail Kalileh potvrđuje tu priču. On za nevladinu organizaciju Arij prati izgradnju naselja oko Vitlejema. „Kada zbrojimo sve planove za izgradnju naselja i prilazne saobraćajnice, broj jevrejskih naseljenika u području oko Vitlejema će se u sledećih desetak godina udvostručiti“, kaže Kalilieh. Već sada u ovim područjima živi preko 100.000 Izraelaca.

S tri strane se naselja polako približavaju Vitlejemu i okolnim selima. S četvrte strane se nalazi zid. Takvo sužavanje životng prostora onemogućava razvoj ekonomije u ovom delu palestinske autonomne oblasti.

„Vitlejem napuštaju mnogi građani, nema više građevinskog prostora. Ono malo što je ostalo, postalo je preskupo, cene su drastično porasle poslednjih godina. Ovde više nema prostora za život“, kaže Kalileh.

Stanovnici u drugom planu

Pogotovo mlade porodice više ne mogu da priušte život ovde i zato napuštaju gradić koji je duboko urezan u istoriju zapadne civilizacije. No perspektive ni u ostatku palestinskih područja nisu blistave. Ne odlaze samo muslimani.

„Moja zajednica je sve manja i starija“, kaže protestantski sveštenik Munter Isak. „Odlaze pre svega mladi i to zbog kvaliteta života. Ovo je jedan veliki zatvor. Mnogi moji prijatelji su odustali i otišli. To im uopšte ne zameram“, kaže Isak.

Ovom svešteniku iz Vitlejema smeta i ponašanje brojnih hodočasnika koji dolaze u grad gde je, prema predanju, rođen Isus Hrist. „Sudbina građana ovog grada ne zanima hodočasnike. Mi smo za mnoge nevidljivi. Oni žele da vide mesta i kamenje, ali ne i ljude“, kaže Isak.

Ljudi se ne zanimaju za sudbinu Palestinaca ovde, žali se sveštenik. „Njima je svejedno kako je živeti pod okupacijom“, zaključuje.

On sam ne želi napustiti rodni grad koji, kako kaže, ne može da zamisli bez hrišćana. Ali već odavno ga je napustila nada da bi nešto na političkom planu moglo da se promeni.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android