Naizgled, poseta  ruskogpredsednika Vladimira Putina ove nedelje (19. i 20. maja) Kini i sastanak s kolegom Si Đinpingom odvijaju se povodom obeležavanja 25. godišnjice rusko-kineskog Sporazuma o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji iz 2001. godine.

Međutim, tajming ovog putovanja – samo nekoliko dana nakon državne posete američkog predsednika Donalda Trampa Pekingu – vredan je pažnje i ističe uticajnu poziciju Kine u geopolitičkom okruženju koje je sve više podeljeno i obeleženo rivalitetima velikih sila.

Šta je na dnevnom redu samita Putin-Si?

Očekuje se da će teme razgovora uključivati bilateralna ekonomska i trgovinska pitanja, kao i diskusije o međunarodnim i regionalnim poslovima.

Usled izolacije Moskve od Zapada zbog invazije na Ukrajinu, Kina je postala ubedljivo najveći trgovinski partner Rusije, isporučujući više od trećine njenog uvoza i kupujući više od četvrtine ruskog izvoza.

Ipak, partnerstvo navodno ima i vojnu dimenziju. Istraga Rojtersa iz jula 2025. godine navodi da su kineske kompanije navodno koristile „paravan“ firme za isporuku motora za dronove ruskim proizvođačima oružja, deklarišući ih kao industrijsku opremu za hlađenje. Peking to demantuje.

Uoči samita, Klaus Song sa Merkator instituta za kineske studije (MERICS) u Nemačkoj izjavio je za DW da je trenutni geopolitički pejzaž postavio Peking u veoma povoljan položaj.

I Sjedinjenim Državama i Rusiji je trenutno potrebna Kina, mada na suprotne načine: Vašington traži strateškog rivala, dok Moskva želi partnera sa preklapajućim geopolitičkim i energetskim interesima.

Peking, u međuvremenu, nema potrebu da bira između balansiranja odnosa sa SAD i distanciranja od tenzija između Rusije i Zapada, dodao je Song.

Šta Putin sada želi od Sija?

Tramp je srdačno primljen kod Sija i napustio je Peking pun optimizma. Putinova poseta bi delom mogla imati za cilj traženje uveravanja da bilo kakav napredak u kinesko-američkim odnosima neće ići na štetu Moskve.

Za Putina je neposredni prioritet da potvrdi svoje bliske veze sa Sijem i proceni trenutno razmišljanje Pekinga. Dugoročnije pitanje, sugeriše Song, jeste ko bi mogao da deluje kao kredibilan posrednik ako bi Rusija tražila kraj rata u Ukrajini.

Nedavni signali – uključujući skromniju paradu povodom Dana pobede i kontinuirane ukrajinske napade na rusku naftnu infrastrukturu – ukazuju na to da Moskva možda oseća zamor od rata. Putin je čak sugerisao da bi se konflikt mogao približiti kraju.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Putin se često sastajao sa Sijem. Za Peking ovaj odnos ostaje strateški prioritet, primetio je Song – iako je ravnoteža moći asimetrična, jer se Rusija sada mnogo više oslanja na Kinu nego obrnuto.

Suočen sa sve većim pritiskom u Ukrajini, Putin nastavlja da zavisi od Kine na nekoliko načina. 

Ding Šufan, profesor studija Istočne Azije na tajvanskom Nacionalnom univerzitetu Čengči, kaže da to uključuje nastavak kineskog uvoza ruskih energenata, kao i pristup robi dvostruke namene i lancima snabdevanja.

Ostaje nejasno da li bi Peking mogao da prilagodi nivo podrške – „poput kontrolisanja slavine“, kako je to Song formulisao.

Šta Peking želi i šta može dobiti od Moskve

„Kina ne želi rat. To nije u dugoročnom interesu Kine“, rekao je Song za DW. Stoga je malo verovatno da će Kina vršiti veliki uticaj u trenutnim ratnim zonama.

„Možda nije u interesu Kine da se rat u Ukrajini nastavi“, dodao je, „ali bi veći rizik za Kinu bio kolaps režima.“ Peking bi pad režima u Iranu i Rusiji video kao negativan ishod.

Song tvrdi da bi oslabljena ili nestabilna Rusija predstavljala neposredne strateške rizike za Peking. Dve zemlje dele dugu granicu, a Moskva ostaje važan strateški partner Kini. To znači da Peking verovatno ne želi da Rusija previše ubedljivo izgubi, čak i dok izbegava direktniju ulogu u ratu.

Kina je takođe pogođena tenzijama oko Ormuskog moreuza i  prekidima u snabdevanju naftom. S obzirom na domaće izazove, poput industrijske hiperprodukcije, Kina ne može lako izvoziti svoju robu ako su ključni regioni poremećeni konfliktom.

Analitičari kažu da bi previranja na Bliskom istoku mogla učiniti rusku energiju privlačnijom za Peking. Rusija je činila skoro 18 odsto kineskog uvoza nafte u 2025. godini, u poređenju sa oko 13 odsto iz Irana i otprilike 42 procenta iz drugih zalivskih zemalja.

Zapadne sankcije su primorale Moskvu da preusmeri izvoz ka istoku, dok američko-izraelski rat protiv Irana nastavlja da izaziva zabrinutost oko pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz. Rusiji je potrebno kinesko tržište, dok Kina može osigurati rusku energiju uz popust.

Samit Putin-Si: Na šta obratiti pažnju

„Kina i Rusija su kao par u istom krevetu sa različitim snovima”, rekao je Song, opisujući njihove interese kao usklađene, ali ne i identične.

Za Kinu je jedan od ključnih ciljeva obezbeđivanje pouzdanijeg i održivijeg snabdevanja energijom – bez prevelike zavisnosti od ruske nafte, što bi Moskvi dalo prednost.

Iako dnevni red sastanka još nije jasan, Song kaže da bi se mogli pojaviti znaci hlađenja odnosa.

Moguće je potpisivanje sporazuma, ali stručnjak upozorava da su za zemlje poput Kine i Rusije takvi dogovori često početak, a ne kraj procesa.

Ukazao je na primer predložene razvojne banke Šangajske organizacije za saradnju: Kina ju je prva predložila 2010. godine, ali je ostala blokirana više od decenije i, uprkos novom podsticaju na samitu u Tjencinu 2025. još uvek nije postala potpuno operativna institucija.

„Ne postoji takva stvar kao što je 'partnerstvo bez ograničenja'”, rekao je Song, osvrćući se na raniju retoriku o kinesko-ruskim odnosima.

Kada su se Putin i Si sastali u Pekingu početkom 2022, neposredno pre nego što je Rusija napala Ukrajinu, proklamovali su da „prijateljstvo dve države nema granica“. Međutim, kineski zvaničnici su od tada ublažavali tu izjavu, a Fu Cong, tadašnji ambasador Kine u EU, opisao je tu frazu kao „ništa drugo do retoriku“.

Ipak, to ne znači da Peking i Moskva nisu usklađeni. „Ako Kina vaga svoje opcije između Evrope i Rusije, Rusija i dalje ima više da ponudi“, zaključio je Song.