U Nemačkoj trenutno hara grip. Prema podacima instituta „Robert Koh“ prošle nedelje se zarazilo više od 3000 ljudi. Od početka sezone gripa u oktobru, zabeleženo je više od 13.000 slučajeva. Brojke su tipične za ovo doba godine, doduše, grip posebno pogađa ljude srednje starosti. „Zločinac“ je virus A/H1N1.

Virusi gripa su posebno opasni za malu decu i stare ljude. Viruse ne možemo da vidimo golim okom. Ali lako ih je primetiti kada se pojave: dobija se visoka temperatura, drhtavica, javljaju se bolovi u zglobovima, glavobolja i kašalj. Pri tome se virus sastoji samo od proteinskog omotača i male trake sa naslednim osobinama.

Ljudi se boje moguće pandemije gripa. Jer, ona može da bude opasna. Za vreme pandemije španskog gripa (1918 – 1920) umrlo je više od 25 miliona ljudi. Među njima i mnogo onih između 20 i 40 godina starosti. Mnogi su umrli od posledica upale pluća. I to je skrivio virus H1N1.

U slučaju virusnog gripa, lekar najčešće suzbija simptome: propisuje čaj protiv kašlja i sredstva protiv bolova i za smanjenje temperature. Važno je pacijentu obezbediti i miran san. Za teže slučajeve tu su antiviralni medikamenti. Oni smanjuju razmnožavanje virusa u telu.

Protiv gripe se možemo vakciniasti. Doduše, virus gripa se menja mutacijom i to vrlo brzo. Svake godine, proizvede se novi serum. U sterilnim uslovima. On se sastoji od deaktiviranih čestica virusa i komponenti tri vrste virusa koji su najzastupljeniji u tekućoj godini.

Neki proizvođači seruma razmnožavaju viruse gripa u kokošijim jajima. Jer, virusi gripa napadaju i ptice – jaje odgojeno u inkubatoru služi kao primitivna zamena za pticu. Iz pilećeg embriona se potom izdvajaju virusi za serum. Jedno jaje sadrži količinu virusa potrebnu za jednu dozu seruma.

Virus influence napada i svinje i kod njih izaziva oboljenaj disajnih puteva. U to spada i podtip virusa H1N1. On napada mnoge vrste sisara, pa i čoveka. 2009. je izbila pandemija svinjskog gripa.

Svinjski grip se 2009. iz Meksika i SAD proširio na više od 200 zemalja. Pre svega su u Južnoj Aziji, Istočnoj Africi i Južnoj Americi obolele hiljade ljudi. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, širom sveta je od posledica svinjskog gripa umrlo najmanje 18.000 ljudi.

Virusi gripa mogu da napadnu i ptice. Veterinari govore o živinsoj kugi, što je samo drugi izraz za ptičji grip. Svaka vrsta influenca „A“ virusa može da izazove ptičji grip, potrebno je samo da se prilagodi ptici kao domaćinu. Najpoznatiji su tipovi H5N1, H7N9 i H5N8. Tipovi H5N1 i H7N9 mogu pod određenim okolnostima da se prenesu i na ljude.

Pranje ruku je najbolja preventiva - pre svega ne bi trebalo da neopranim rukama dodirujemo oči i nos - tao je lak način da se zarazimo.