1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Nauka

Pacifički vatreni prsten: Mesto gde se zemlja trese

3. januar 2024.

Pacifički vatreni prsten je dobio ime po brojnim vulkanima, koji leže na njegovom obodu. Tu je zabeležen najveći broj zemljotresa u svetu, pa on predstavlja stalnu opasnost za zemlje poput Japana i Indonezije.

Razaranje u prefekturi Išikava
Razaranje u prefekturi IšikavaFoto: Kyodo News/IMAGO

Razorni zemljotres koji je u ponedeljak pogodio Japan, sa još desetinama naknadnih potresa, samo je poslednji u nizu. Ta zemlja se nalazi u trusnom području – najopasnijem na svetu.

Obim Pacifičkog vatrenog prstena

Radi se o nizu najmanje 450 aktivnih i privremeno neaktivnih vulkana duž obalskih područja, u celom Pacifičkom okeanu. Polukružni lanac vulkana počinje sa krakom u Indijskom okeanu, ide preko Indonezije, Sumatre, Malezije sve do Filipinske ploče.

Od tog mesta, Prsten obuhvata celokupnu Pacifičku ploču, te ploču Huan de Fuka koja leži ispred kanadske obale i obale američkih saveznih država Vašington i Oregon, potom Kokosove ploče (u Pacifiku ispred Srednje Amerike) i ploče Naska ispred Južne Amerike. Duž celog tog područja se beleži visoka seizmička aktivnost.

Do koje mere su ugroženi ljudi?

Otprilike 90 odsto svih zemljotresa sveta se beleže unutar tog Prstena. To znači da ljudi u Indoneziji, na Filipinima, u Maleziji, Japanu i Australiji, kao i ljudi u ostrvskim državama Maleziji, Mikroneziji i Polineziji, moraju da žive pod stalnom pretnjom. Isto tako su ljudi duž ukupne severnoameričke i južnoameričke pacifičke obale pogođeni ovim fenomenom.

Međutim, opasnost nije ista za sve. Veća je na većoj nadmorskoj visini ili u blizini granica tektonskih ploča. Kolika je stvarna opasnost po ljude u tim krajevima zavisi od načina gradnje i preventivnih mera za slučajeve katastrofalnih zemljotresa.

Duž obale postoji još i opasnost od cunamija. Džinovski talasi izazvani zemljotresima ili vulkanskim aktivnostima, mogu u najkraćem roku zbrisati sa lica zemlje cela priobalna područja.

Vulkani koji su u blizini naselja opasni su sami po sebi. Erupcije donose emisiju otrovnih gasova, prašine i lave, te prouzrokuju klizišta.

Zašto duž ove linije ima tako puno vulkana?

Tektonske ploče koje sačinjavaju Zemljin omotač stalno se kreću po podlozi od delom čvrstih i delom istopljenih stena. Tamo gde se ploče sudaraju, ili gde se otcepljuju jedna od druge, bukvalno se pomera zemlja.

Tamo gde zemlja napukne, mogu nastati vulkani. To je slučaj sa Havajima, usred Pacifičke ploče. Ipak, najveći broj vulkana se nalazi na mestima sudara tektonskih ploča. Tako su na primer nastali planinski lanci kao što su Andi u Južnoj Americi ili Stenovite planine u Severnoj Americi.

Šta je subdukcija?

Ovim pojmom iz domena geologije označava se podvlačenje jedne tektonske ploče pod drugu – ona tone pod nju, odnosno, subdukuje se. To se dešava i na Pacifičkom vatrenom prstenu. Ploča koja se podvlači pod drugu pravi ogroman pritisak na magmu u unutrašnjosti zemlje, pa ona na pukotinama traži put do površine. Tako nastaju vulkani.

Ako preko takvog mesta leži okean, mogu nastati vulkanska ostrva. Tako su nastala Marijanska ostrva na granici Filipinske i Pacifičke ploče.

Kada su zabeleženi najsnažniji zemljotresi duž Prstena?

U Čileu je 22. maja 1960. zabeležen zemljotres od 9,5 stepeni po Rihterovoj skali. Geološki topografski institut Sjedinjenih Država ga smatra najsnažnijim zemljotresom zabeleženim od 1900. godine.

Na drugom mestu je zemljotres na Aljasci 1962, koji je na istoj skali imao 9,2 stepena. Na trećem mestu je zemljotres koji je zabeležen decembra 2004. na Severnoj Sumatri. Imao je 9,1 stepen Rihterove skale i izazvao je katastrofalan cunami u Indijskom okeanu.

Isti intenzitet je imao i zemljotres na morskom dnu pred japanskom obalom kod Honšua marta 2011. – on je takođe izazvao cunami, a time i nuklearnu katastrofu u Fukušimi.

Zemljotresi na ovoj listi najčešće spadaju u kategoriju zemljotresa iznad 8,5 stepeni Rihterove skale, i najveći broj ih se desio na Pacifičkom vatrenom prstenu.

Zašto je teško da se predvide zemljotresi?

Uprkos pomnom naučnom praćenju pomeranja tektonskih ploča i vulkanskih aktivnosti, zemljotresi se ne mogu tačno predvideti. Čak i kada se dva zemljotresa dese u kratkom vremenskom razmaku, teško je ustanoviti da li su povezani.

Postoje seizmolozi koji diskutuju o mogućnosti da i neke ljudske aktivnosti, kao što su vađenje rude, nafte i gasa ili podzemne atomske probe, izazivaju zemljotrese. Ali to je teško nedvosmisleno naučno dokazati.

Jasno je da je Pacifički vatreni prsten izložen konstantnom pritisku. Kada se negde desi zemljotres, pritisak neko vreme popušta, ali uskoro ponovo raste.

Ljudi koji žive u takvim područjima mogu samo da urade ono što je u njihovoj moći – da gradnju svojih naselja prilagode stalnoj opasnosti, da izbegavaju život na samoj obali i da izgrade sisteme ranog upozoravanja, kako bi na vreme pobegli pred cunamijem.

Moraju na bezbednim mestima čuvati materijal, vodu i hranu, kako bi se život nastavio i posle naredne katastrofe.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.