Odluka Angele Merkel da bez ograničenja prihvati izbeglice s ratnih područja Sirije izazvala je sukobe na svim političkim nivoima – ne samo unutar Evropske unije ili među strankama vladajuće koalicije u Berlinu, već i u redovima kancelarkine Hrišćansko-demokratske unije (CDU).

Još pre nekoliko nedelja, komentatori su smatrali da je reč o pravom ustanku u CDU. U vladinoj četvrti u Berlinu kružile su glasine da će Merkel do kraja godine, ili biti prisiljena da podnese ostavku, ili da će sama da se povuče.

Pritisak sa svih strana

Sada je već sredina decembra i duhovi u poslaničkom klubu te stranke malo su se smirili. Tokom stranačkog kongresa bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), tzv. sestrinske stanke CDU u oktobru, šef CSU Horst Zehofer kancelarku je otvoreno pozvao na red. To je zatim doprinelo ponovnom zbijanju redova. Međutim jedno su poslaici CDU i CSU u Bundestagu, a raspoloženje u bazi nešto sasvim drugo, što je puno teže uskladiti. O tome će najviše biti reči na 28. kongresu CDU 14. i 15. decembra u Karlsruheu, na kojem učestvuje hiljadu delegata iz gradova i opština širom Nemačke.

Još uvijek na hiljade izbeglica pristiže u Nemačku. S njima najviše posla imaju lokalni političari. U njihovim opštinama ima mnogo ljudi koji dobrovoljno pomažu, ali mnogo je i onih koji kritikuju takvu politiku doseljavanja i davanja azila. Tokom jedne regionalne konferencije u saveznoj pokrajini Saksoniji sredinom oktobra mogao se videti plakat s natpisom: „Svrgnuti Merkel!“" Njeni postupci doveli su do snažnog jačanja desno-populističke stranke Alternativa za Nemačku, koja je na istoku zemlje bez problema, kako pokazuju istraživanja javnog mnenja, prešla podršku od deset odsto glasova birača – sve na štetu kancelarkinih demohrišćana. Neraspoloženje zbog toga, delegati će doneti sa sobom u Karlsrue.

„Izjava iz Karlsruea“

Prošle nedelje novinarima je predstavljen glavni dokument Predsedništva CDU pod imenom „Izjava iz Karlsruea. O njemu bi trebalo opširno da se raspravlja nakon govora Angele Merkel u ponedeljak (14.12). Potom će se pristupiti izglasavanju. Merkel će u Karlsrueu svojim stranačkim kolegama takoreći postaviti pitanje poverenja.

„Nadamo se da ćemo s tom izjavom dobro početi Kongres i pre svega ga dobro završiti“, izjavio je nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, čime je dao do znanja kolika nervoza vlada u rukovodstvu CDU. „Cilj bi morao da bude pomirenje različitih gledišta i mišljenja. To nije jedini dokument o izbegličkoj i azilantskoj politici. Postoji njih više od deset na istu temu“, rekao je De Mezijer.

Spor oko gornje granice

Dokument koji ide najdalje dolazi od podmlatka CDU – Mlada unija (Junge Union). Oni traže da se jasno odredi gornja granica broja izbeglica, o kojoj bi zatim trebalo da se raspravlja za okruglim stolom.

Predsedavajući Mlade unije Paul Cimjak objašnjava da oni time šalju dva signala: da stranka zbijenih redova stoji iza Angele Merkel, ali i da su mogućnosti Nemačke ograničene i konačne. O pravnim aspektima „gornje granice“ može da se diskutuje, kaže Cimjak i ističe da ona faktički u opštinama već postoji.

Merkel je do sada odbacivala utvrđivanje gornje granice broja izbeglica koje Nemačka može da primi. I u Izjavi iz Karlsruea izbegava se spominjanje tog pojma. De Mezijer je na tu temu samo rekao da su druge formulacije poput „izbeći preopterećenost i obezbediti prihvatljivost“ mnogo bolje.

Glasanje se iščekuje s napetošću

Koliko delegata će podržati podneske koji se udaljavaju od linije koju sledi Angela Merkel? Odnosno, koliko su ozbiljne glasine o puču? Ili su one samo odraz trenutnog emocionalnog stanja? Jedan drugi dokument tiče se pitanja da li je Nemačkoj potreban zakon o useljavanju. S tim u vezi se kaže: mnogobrojni zakoni o useljavanju koji postoje trebalo bi bolje da se usklade, protivrečnosti da se uklone i da se sve zajedno pretvori u jedan zakon koji bi u inostranstvu morao da bude bolje pojašnjen.

Drugo polje delovanja Angela Merkel vidi na nivou Evropske unije. Ona želi da sprovede raspodelu izbeglica po zemljama-članicama. Do sada je otpor bio veliki. Planirano osnivanje Centara za registraciju na spoljnim granicama Evropske unije još nije istinski zaživelo. Kancelarkina strategija, zasnovana na održivosti, ogleda se u Izjavi iz Karlsruhea u nizu mera na nacionalnom, evropskom i međunarodnom nivou.

Vremena je sve manje. Ukoliko ne dođe do pomaka u Evropi, moraće da uslede mere na nacionalnom nivou. Merkel je već zapretila ukidanjem Šengenskog sporazuma. Time se preti i u Izjavi. Šta to konkretno znači, nemački ministar unutrašnjih poslova nije želeo da objašnjava jer se ipak, kako je rekao, s optimizmom mora gledati na budućnost. Ostaje međutim da se vidi koliko će optimizma delegati poneti sa sobom na Kongres CDU u Karlsrue.