Trebalo je to da bude samo još jedna lepa priča – televizijska reportaža o uspešnoj integraciji izbeglog Nigerijca, koji vodi mali restoran sa afričkim specijalitetima u Zagrebu. Dobio je azil u Hrvatskoj i u toj zemlji pronašao svoj novi dom. Ali ono što je usledilo u velikoj meri je drugačije od očekivanog. Samo nekoliko sati nakon emitovanja reportaže na Javnom medijskom servisu HRT, njena autorka Maja Sever dobila je anonimne pretnje smrću. Preko Fejsbuka.

- pročitajte još: Tiha eutanazija novinarstva

„Otvorila sam poruku koju sam dobila i pomislila kakvo je to ljudsko biće koje drugom preti da će ga ubiti. Odmah sam, bez dužeg dvoumljenja, napravila skrinšot i prijavila pretnje policiji“, kaže poznata hrvatska TV-novinarka. Autor te preteće poruke je osoba koja živi u Belgiji i deklariše se se kao Hrvat. On je Maji Sever pretio ubistvom zbog toga što promoviše „multikulturalnu politiku“. Novinarka je takođe na najgori način verbalno vređana – i to nije bilo prvi put. Ona se, uprkos svemu tome, ne plaši: „Svaku pretnju ću da obelodanim, da bi se videlo sa kolikim pritiscima se mi novinari suočavamo u svakodnevnom životu – samo zato što radimo svoj posao. Želim da ohrabrim svoje kolege da i oni tako postupe. Svako od nas trebalo bi da uradi nešto po tom pitanju, to je naša dužnost!“

Sve brutalniji  napadi

Pretnje novinarima oduvek su postojale u Hrvatskoj, ali one su sada kroz društvene mreže postale uočljivije. I očigledno su sve brojnije i brutalnije. Prema podacima Udruženja novinara Hrvatske (HND), tokom 2017. godine registrovano je 12 ozbiljnih pretnji (smrću) i napada (fizičkih) na hrvatske novinare.

Jedna od žrtava je i Nataša Božić (naslovna fotografija). U njenom nedeljnom televizijskom pregledu na zagrebačkoj N1, ona je početkom decembra u intervjuu zapitala da li bi hrvatska predsednica optuženom ratnom zločincu Slobodanu Praljku trebalo da oduzme odlikovanje. Bilo je to logično pitanje – koje, međutim, nije odgovaralo svima: „Bila sam zatečena i užasnuta količinom mržnje na društvenim mrežama u prvih sat-dva nakon objavljivanja intervjua. U početku sam htela da te uvrede ignorišem, ali ubrzo sam shvatila da se ne radi samo o uobičajenim šovinističkim opaskama, već i o otvorenim pretnjama. Osoba koju uopšte nisam poznavala napisala je da bi trebalo da budem zaklana!“

- pročitajte još: Laži koje štite režim

Dečija igra za policiju

Počinilac je pretnju smrću objavio na sopstvenom profilu na Fejsbuku, pod svojim pravim imenom. Za policiju je to bila dečija igra – brzo je uhapšen. Sve je odmah priznao i sada čeka na suđenje. U najgorem slučaju, može da bude osuđen na pet godina zatvora.

Međutim, mnogi drugi smatraju da su bezbedni, jer na mrežama ostaju anonimni. Predsednik Udruženja novinara Hrvatske Saša Leković s pravom se žali: „Policija po pravilu uhapsi samo one koji ne kriju svoj identitet. Zato samo jedan od prijavljenih slučajeva završi na sudu, a sudski procesi često završavaju uslovnim presudama. To je nezadovoljavajuće i njihova poruka je jasna: dozvoljeno je napadati novinare, verbalno, kao i fizički.“

- pročitajte još: Medijsko posrtanje Hrvatske i Srbije

Leković ističe da je nezadovoljan reakcijama hrvatske pravne države: počinioce bi trebalo odlučnije pravno goniti. Bavljenje novinarskom profesijom u Hrvatskoj postalo je veoma opasno.

Drastično pogoršanje slobode štampe

Položaj hrvatskih novinara i medija se značajno pogoršao. To se jasno vidi i po svetskoj rang-listi slobode medija za 2017. godinu, koju je objavila organizacija „Reporteri bez granica“. Među zemljama u Evropskoj uniji, sloboda medija se u Hrvatskoj najviše pogoršala, čak za 11 mesta u odnosu na prethodnu godinu. Hrvatska se trenutno nalazi na 74. mestu, lošije je rangirana od susednih zemalja poput Srbije, koja još uvek nije članica EU. A i prethodne 2016. Hrvatska je pala sa 54. na 63. mesto.

„Reporteri bez granica“, između ostalog, kritikuju neprijateljsku retoriku prema medijima koja se može čuti od vodećih političara. Kritikuju i politički uticaj nacionalne konzervativne vlade na Javni servis u Hrvatskoj. Smatra se da je to pokušaj uticaja na sadržajnu orijentaciju emitera. Istovremeno, izostala je državna podrška malim, neprofitnim i nezavisnim medijima.

Taj politički uticaj nije nikakav novi fenomen – i bivša umereno-levo orijentisana vlada pokušala je da kadrovskim smenama obezbedi „ugodnije izveštavanje“. U šali se kaže da je HRT „vladin Jutjub kanal“.

Nema povlačenja

Direktni i indirektni uticaj politike ima konkretne posledice na rad novinara, kaže Maja Sever, novinarka HRT-a: „Pre nekoliko meseci jedan visokorangirani poslanik vladajućeg HDZ-a napisao na Fejsbuku kako se raduje što je moja emisija ukinuta zato što ja mrzim Hrvatsku i sve što je hrvatsko. Takvi komentari samo ohrabruju i druge da i oni sami šalju pretnje.“

- pročitajte još: Tviter i cenzura u Nemačkoj

Posledice svega su: mržnja na društvenim mrežama na internetu, , cenzura ili čak autocenzura. Neki novinari strahuju za sopstvenu egzistenciju, za sebe i najuže članove porodice. „Taj strah nije njihov lični poraz, to je pad jedne članice Evropske unije na niske grane“, kaže Nataša Božić, novinarka N1. „Država nije obavila svoje zadatke – pritom mislim na zaštitu novinara, slobodu medija, slobodu govora i izražavanja, što su pretpostavke demokratije i garant razvoja društva.“

Ipak, Nataša Božić i Maja Sever se ne predaju. Bore se protiv svakodnevnog pritiska glavnih i odgovornih urednika, političara i lobista koji pokušavaju da utiču na njihov rad. Svaka pojedinačna pretnja smrću i u buduće će biti javno obznanjena, borbeno zaključuje Nataša Božić: „Društvene mreže nisu mesto na kojem se bez posledica mogu činiti krivična dela, mesto gde se preti i nekažnjeno seje mržnja. To ljudi moraju da shvate. Jer ako se protiv toga ništa ne preduzima, uskoro će izbiti nasilje i na ulicama.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android