1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Mediji

Pad jedne članice EU na niske grane

28. decembar 2017.

Organizacija „Reporteri bez granica“ kritikuje Hrvatsku: situacija u vezi sa slobodom medija drastično se pogoršala. U najmlađoj članici Evropske unije mnogim novinarima prete, nekima čak i smrću.

Foto: N1

Trebalo je to da bude samo još jedna lepa priča – televizijska reportaža o uspešnoj integraciji izbeglog Nigerijca, koji vodi mali restoran sa afričkim specijalitetima u Zagrebu. Dobio je azil u Hrvatskoj i u toj zemlji pronašao svoj novi dom. Ali ono što je usledilo u velikoj meri je drugačije od očekivanog. Samo nekoliko sati nakon emitovanja reportaže na Javnom medijskom servisu HRT, njena autorka Maja Sever dobila je anonimne pretnje smrću. Preko Fejsbuka.

- pročitajte još: Tiha eutanazija novinarstva

„Otvorila sam poruku koju sam dobila i pomislila kakvo je to ljudsko biće koje drugom preti da će ga ubiti. Odmah sam, bez dužeg dvoumljenja, napravila skrinšot i prijavila pretnje policiji“, kaže poznata hrvatska TV-novinarka. Autor te preteće poruke je osoba koja živi u Belgiji i deklariše se se kao Hrvat. On je Maji Sever pretio ubistvom zbog toga što promoviše „multikulturalnu politiku“. Novinarka je takođe na najgori način verbalno vređana – i to nije bilo prvi put. Ona se, uprkos svemu tome, ne plaši: „Svaku pretnju ću da obelodanim, da bi se videlo sa kolikim pritiscima se mi novinari suočavamo u svakodnevnom životu – samo zato što radimo svoj posao. Želim da ohrabrim svoje kolege da i oni tako postupe. Svako od nas trebalo bi da uradi nešto po tom pitanju, to je naša dužnost!“

Preteća poruka Maji Sever iz BelgijeFoto: Twitter/SeverMaja

Sve brutalniji  napadi

Pretnje novinarima oduvek su postojale u Hrvatskoj, ali one su sada kroz društvene mreže postale uočljivije. I očigledno su sve brojnije i brutalnije. Prema podacima Udruženja novinara Hrvatske (HND), tokom 2017. godine registrovano je 12 ozbiljnih pretnji (smrću) i napada (fizičkih) na hrvatske novinare.

Jedna od žrtava je i Nataša Božić (naslovna fotografija). U njenom nedeljnom televizijskom pregledu na zagrebačkoj N1, ona je početkom decembra u intervjuu zapitala da li bi hrvatska predsednica optuženom ratnom zločincu Slobodanu Praljku trebalo da oduzme odlikovanje. Bilo je to logično pitanje – koje, međutim, nije odgovaralo svima: „Bila sam zatečena i užasnuta količinom mržnje na društvenim mrežama u prvih sat-dva nakon objavljivanja intervjua. U početku sam htela da te uvrede ignorišem, ali ubrzo sam shvatila da se ne radi samo o uobičajenim šovinističkim opaskama, već i o otvorenim pretnjama. Osoba koju uopšte nisam poznavala napisala je da bi trebalo da budem zaklana!“

- pročitajte još: Laži koje štite režim

Dečija igra za policiju

Počinilac je pretnju smrću objavio na sopstvenom profilu na Fejsbuku, pod svojim pravim imenom. Za policiju je to bila dečija igra – brzo je uhapšen. Sve je odmah priznao i sada čeka na suđenje. U najgorem slučaju, može da bude osuđen na pet godina zatvora.

Pretnja smrću novinarki N1Foto: Twitter/Najtasa

Međutim, mnogi drugi smatraju da su bezbedni, jer na mrežama ostaju anonimni. Predsednik Udruženja novinara Hrvatske Saša Leković s pravom se žali: „Policija po pravilu uhapsi samo one koji ne kriju svoj identitet. Zato samo jedan od prijavljenih slučajeva završi na sudu, a sudski procesi često završavaju uslovnim presudama. To je nezadovoljavajuće i njihova poruka je jasna: dozvoljeno je napadati novinare, verbalno, kao i fizički.“

- pročitajte još: Medijsko posrtanje Hrvatske i Srbije

Leković ističe da je nezadovoljan reakcijama hrvatske pravne države: počinioce bi trebalo odlučnije pravno goniti. Bavljenje novinarskom profesijom u Hrvatskoj postalo je veoma opasno.

Drastično pogoršanje slobode štampe

Položaj hrvatskih novinara i medija se značajno pogoršao. To se jasno vidi i po svetskoj rang-listi slobode medija za 2017. godinu, koju je objavila organizacija „Reporteri bez granica“. Među zemljama u Evropskoj uniji, sloboda medija se u Hrvatskoj najviše pogoršala, čak za 11 mesta u odnosu na prethodnu godinu. Hrvatska se trenutno nalazi na 74. mestu, lošije je rangirana od susednih zemalja poput Srbije, koja još uvek nije članica EU. A i prethodne 2016. Hrvatska je pala sa 54. na 63. mesto.

„Reporteri bez granica“, između ostalog, kritikuju neprijateljsku retoriku prema medijima koja se može čuti od vodećih političara. Kritikuju i politički uticaj nacionalne konzervativne vlade na Javni servis u Hrvatskoj. Smatra se da je to pokušaj uticaja na sadržajnu orijentaciju emitera. Istovremeno, izostala je državna podrška malim, neprofitnim i nezavisnim medijima.

Saša Leković (HND): Sudski procesi često završavaju samo uslovnim presudamaFoto: picture-alliance/PIXSELL

Taj politički uticaj nije nikakav novi fenomen – i bivša umereno-levo orijentisana vlada pokušala je da kadrovskim smenama obezbedi „ugodnije izveštavanje“. U šali se kaže da je HRT „vladin Jutjub kanal“.

Nema povlačenja

Direktni i indirektni uticaj politike ima konkretne posledice na rad novinara, kaže Maja Sever, novinarka HRT-a: „Pre nekoliko meseci jedan visokorangirani poslanik vladajućeg HDZ-a napisao na Fejsbuku kako se raduje što je moja emisija ukinuta zato što ja mrzim Hrvatsku i sve što je hrvatsko. Takvi komentari samo ohrabruju i druge da i oni sami šalju pretnje.“

- pročitajte još: Tviter i cenzura u Nemačkoj

Posledice svega su: mržnja na društvenim mrežama na internetu, , cenzura ili čak autocenzura. Neki novinari strahuju za sopstvenu egzistenciju, za sebe i najuže članove porodice. „Taj strah nije njihov lični poraz, to je pad jedne članice Evropske unije na niske grane“, kaže Nataša Božić, novinarka N1. „Država nije obavila svoje zadatke – pritom mislim na zaštitu novinara, slobodu medija, slobodu govora i izražavanja, što su pretpostavke demokratije i garant razvoja društva.“

Ipak, Nataša Božić i Maja Sever se ne predaju. Bore se protiv svakodnevnog pritiska glavnih i odgovornih urednika, političara i lobista koji pokušavaju da utiču na njihov rad. Svaka pojedinačna pretnja smrću i u buduće će biti javno obznanjena, borbeno zaključuje Nataša Božić: „Društvene mreže nisu mesto na kojem se bez posledica mogu činiti krivična dela, mesto gde se preti i nekažnjeno seje mržnja. To ljudi moraju da shvate. Jer ako se protiv toga ništa ne preduzima, uskoro će izbiti nasilje i na ulicama.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi