Islamabad, glavni grad Pakistana, početak januara 2016. Obavljena je molitva petkom, džuma, a pakistanske snage bezbednosti zabrinute su zbog dve kolone demonstranata. U jednoj od njih marširaju stotine sunita. Povod za demonstracije jeste napad na ambasadu Saudijske Arabije u Iranu. Jedan od lidera demonstranata uzbuđeno govori: „Iran igra užasnu ulogu za celi islamski svet. Stalno se meša u unutrašnje poslove drugih država. On seje mržnju i nasilje među muslimanima.“

Samo nekoliko kilometara dalje, protestuju pripadnici šiitske manjine u Pakistanu. Povod je smaknuće šiitskog propovednika u Saudijskoj Arabiji. Ono je bilo i povod za napad na saudijsku ambasadu u Iranu.

Unutrašnja trvenja

To jasno pokazuje koliko je Pakistan podeljena zemlja. Šiiti su na strani svoje „braće po religiji“ u Iranu i oni su manjina. Međutim, oni čine oko petinu stanovništva Pakistana, tačnije – njim ima oko 40 miliona.

Suniti su većina. Većina njih, opet, praktikuje umereni, tolerantan islam, takozvani sufizam. Ipak, neki su inspirisani ekstremnim tumačenjem islama, koji se praktikuje u Saudijskoj Arabiji. Reč je o takozvanim salafistima ili vehabijama.

U Pakistanu se godinama događaju krvavi sukobi između ekstremnih sunita i šiita. Polazna tačka za Pakistan u pokušaju posredovanja između Irana i Saudijske Arabije tako je u stvari komplikovana unutrašnjopolitička situacija u toj zemlji, tvrdi Tahir Malik, profesor Nacionalnog univerziteta u Islamabadu: „Iran i Saudijska Arabija su vrlo važni za Pakistan. Iran je naš direktni sused, a Saudijska Arabija najvažniji saveznik. Naša spoljna politika trebalo bi da sledi naše nacionalne interese, a ne interese bilo koje konfesije ili druge nacije.“

Pakistan između nafte i gasa

Uloga posrednika bi stoga bila dobro rešenje i za sam Pakistan, veruju politički lideri u Islamabadu. Tako bi se na najbolji način mogao ograničiti međukonfesionalni rat unutar Pakistana.

Postoji još jedan razlog zašto se teži dobrim odnosima i sa Iranom i sa Saudijskom Arabijom. Ova druga zemlja je najvažniji isporučilac nafte i najvažniji strateški partner. U Pakistanu su svuda vidljivi veliki tornjevi u kojima su predstavništva saudijskih kompanija, ali i ogromne džamije čiju gradnju je finansirala ta zemlja. Većinu od oko 20.000 takozvanih „škola Kurana“ takođe finansiraju Saudijci.

Nasuprot tome, Iran bi, nakon ukidanja sankcija toj zemlji, mogao da postane najvažniji isporučilac gasa za Pakistan. Planovi za izgradnju gasovoda postoje već 15 godina. Rezerve Pakistana su na izmaku, a u toj zemlji je aktuelna kriza sa energentima. Zbog toga je pokušaj Pakistana da posreduje između Irana i Saudijske Arabije – logičan.