Kada se tzv. „Arapsko proleće“ potpuno proširilo u Siriji, izgledalo je da je sudbina sirijskog predsednika zapečaćena. Čelnici drugih arapskih država, koje je zahvatio taj talas već su bili napustili svoje pozicije: Ben Ali je pobegao, Mubarak svrgnut sa vlasti, a Gadafi ubijen. U jesen 2011. godine situacija za Bašara al-Asada uopšte nije izgledala dobro. Više hiljada Sirijaca protestovalo je protiv predsednika i svim sredstvima se borilo protiv režima. Međutim, Asad se nije predavao. Uvek je upozoravao na „islamističke teroriste“ u zemlji i bio posebno brutalan protiv sopstvenog naroda.

Napredovanje islamista

Tri godine kasnije, i nakon što je više od 190.000 ljudi izgubilo život, Asadova upozorenja o teroristima su se izgleda obistinila. Militantna grupa „Islamska država“ beleži uspehe na ratištima i neumoljivo se bori za stvaranje „Božije države“. Ubijaju sve koji im stoje na putu. Islamisti, na čijoj je strani bori veliki broj dobrovoljaca iz arapskog sveta, ali i Evrope, u međuvremenu ne kontrolišu samo veliki deo područja susednog Iraka, već i veliki deo Sirije. Na početku su se pre svega borili protiv sirijskih pobunjenika i na taj način jačali sirijski režim. U međuvremenu se pripadnici te militantne grupe bore i protiv sirijskih trupa.

„Islamska država“ je sada i za Siriju i za Zapad zajednički neprijatelj, kaže stručnjak za Siriju Petra Beker iz fondacije „Nauka i politika“ iz Berlina. „Asad je od početka revoluciju u kojoj se radilo o demokratiji i ljudskim pravima osuđivao kao ustanak salafističkih džihadista“, mišljenja je Petra Beker. U to spada i to što je on na početku ustanka iz zatvora oslobodio veliki broj džihadista iako je znao da će oni pokušati da formiraju terorističke ćelije u zemlji. „Asad je to svesno uradio i pratio je kako se džihadisti šire. On je uradio sve kako bi se te snage tokom revolucije radikalizovale i na taj način ih indirektno podržavao“, kaže Bekerova.

Skrivene metode mučenja

Pred brutalnošću terorista koji svoje nasilje ponosno objavljuju i u medijima, metode mučenja sirijskog režima deluju blaže i vlada radi sve kako bi ih skroz prikrila. Zauzimanjem strateški važne vojne baze Tabka u severnoj provinciji Raka islamisti su postali veći problem od očekivanog. Asad verovatno nije računao da će dobiti tako veliki otpor.

Međutim, čini se da njegova strategija funkcioniše. Veliki neprijatelj u sopstvenoj zemlji sirijskom predsedniku bi mogao da pomogne da se prekine njegova međunarodna izolacija. „Upravo sada je vreme u kojem Asad može da profitira od svoje politike“, kaže ekspertkinja za Siriju Beker i dodaje: „Ako mu bude uspelo da zapadne zemlje uveri da bi trebalo da ga prihvate kao partnera u borbi protiv terorizma, onda je on svoju vlast obezbedio za još nekoliko narednih godina“. Sirijski ministar spoljnih poslova Valid al-Mualim nedavno je Sjedinjenim Državama ponudio saradnju: „Sirija se geografski i taktički nalazi u centru međunarodne koalicije protiv 'Islamske države'. Države koje zaista žele da pobede terorizam, moraju biti uz nas“.

Manje zlo?

Američka vojska je izviđačkim letovima, obavljenim u utorak (26.8.) iznad Sirije, počela pripreme za mogući vazdušni napad. „Bespilotne letilice trebalo bi da pomognu u pripremi napada iz vazduha na terorističke grupe na sirijskoj teritoriji“, javila je televizija En-Bi-Si (NBC). Političko rukovodstvo u Vašingtonu demantovalo je da je za takvu akciju postignut dogovor sa Damaskom jer, kako se navodi, „SAD ne žele da osnaže diktatora“. Ali, kada se posmatraju teroristi „Islamske države“, onda se u mnogim zapadnim državama na sirijskog diktatora gleda kao na manje zlo jer on „samo“ tlači i ubija vlastiti narod.