Kompanije za proizvodnju mobilnih telefona traže načine kako da još više zarade od spravica bez kojih današnji čovek ne može da zamisli svoj život - i uspevaju u tome. Samsung beleži rekordnu prodaju pametnih telefona. Ta južnokorejska kompanija je u trećem kvartalu ove godine zaradila 4,6 milijardi evra i gotovo udvostručila svoj operativni profit u odnosu na isti period prošle godine.

Istraživači tržišta procenjuju da će Samsung, koji je najveća svetska kompanija za proizvodnju telefona i koji kontroliše oko trećine tržišta, u trećem kvartalu prodati gotovo 57 miliona pametnih telefona. Inače, većina Samsungovih telefona koristi operativni sistem Gugl Android.

I Epl, najveći Samsungov rival, takođe beleži rast. U poslednjem kvartalu profit te kompanije porastao je za 24 odsto i dostigao 6,3 milijarde evra. Epl je prodao oko 27 miliona Ajfonova.

Kako bi osigurali i poboljšali svoje pozicije na tržištu, dve kompanije su vodile nekoliko sporova oko patentnih prava. Kao rezultat toga, izdato je i nekoliko naredbi za zabranu prodaje Samsungovih proizvoda zbog moguće zloupotrebe patenata u vlasništvu Epla.

„Tržište mobilnih telefona je najveća pokretačka snaga u IT sektoru“, kaže Ahim Barcok, stručnjak za mobilne uređaje u nemačkom magazine koji se bavi kompjuterima „c't“. Prema njegovom mišljenju i dalje ima prostora za rast, zbog čega je borba na tržištu žestoka.

Bitka za svet mobilnih uređaja

Pojedini stručnjaci predviđaju da će se rast aktivnosti na internetu dogoditi upravo zahvaljujući pametnim telefonima i tabletima. Zbog toga se Gugl i druge kompanije fokusiraju na tržište mobilnim uređajima.

Gugl je izbacio novu verziju operativnog sistema Android, koji proizvođači telefona na svojim uređajima mogu instalirati besplatno. Prema podacima nemačke Savezne asocijacije za informacione tehnologije, telekomunikacije i nove medije (Bitkom) oko 40 odsto mobilnih telefona u Nemačkoj koriste platformu Android.

„Gugl zarađuje tako što svaki korisnik koji želi da u potpunosti iskoristi mogućnosti telefona sa sistemom Android, mora da ima nalog na Gugl“, obnjašnjava Tobijas Arns iz Bitkoma. To je jedan od načina na koji Gugl može da zadrži ljude da koriste njegove proizvode, kao i da privuče nove korisnike.

„Gugl pokušava da pruži sveobuhvatnu uslugu na internetu, da stvori neku vrstu Gugl- univerzuma“, kaže Arns ukazujući na Guglovu video platformu Jutjub, zatim poznati servis za elektronsku poštu Džimejl, kao i na usluge rezervacije hotela i avionskih letova.

Američka kompanija je takođe proizvela i sopstvene mobilne uređaje, a prošle godine je kupila i kompaniju Motorola.

Majkrosoft pokušava da uhvati ritam

Bil Gejtsov Majkrosoft prekasno je ušao na tržište pametnih telefona i tableta. Tek oko sedam odsto pametnih telefona koristi njihov operativni sistem, ali se u kompaniji nadaju da će novi Vindouz 8 to promeniti.

Direktor Majkrosofta Stiv Balmer obećao je unapređeni sistem koji radi na računarima i tabletima i koji će biti najvažniji proizvod koji je kompanija lansirala u poslednjih gotovo 20 godina. Pre oko 17 godina, Majkrosoft je predstavio operativni system Vindouz 95 i uspostavio dominaciju na tržištu personalnih računara.

„Sa novim operativnim sistemom, Majkrosoft pokušava da se snađe u novonastaloj situaciji kada tableti i pametni telefoni postaju dominantni uređaji“, kaže Barcok. On objašnjava da će taj operativni sistem korisnicima omogućiti da vide potpuno isti ekran bilo na monitoru računara ili na svom tablet-računaru i smatra da ima potencijala za uspeh.

Spremni za globalno tržište

Tržište pametnih telefona ima ogroman potencijal u mnogim zemljama u razvoju, a naročito u Aziji, ocenjuje Barcok. „Mnogi ljudi koriste pametne telefone kao relativno jeftinu zamenu za računar.“

U zemljama u razvoju najviše se prodaju osnovni modeli pametnih telefona. Oni funkcionišu sa malim procesorima i jednostavnim ekranima, ali koriste iste operativne sisteme kao skuplji telefoni i mogu da koriste iste aplikacije, čime omogućavaju Samsungu, Eplu i ostalim proizvođačima prodor na globalno tržište.

Autori: Nils Nauman (sms) / Milka Domanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković