Nemački fudbaleri će na Svetskom prvenstvu u Rusiji u subotu morati da pokažu da su aktuelni svetski šampioni. Igraju protiv Šveđana koji trenutno nisu u najboljoj formi. Igraju na pobedu.
Foto: Getty Images/AFP/N. Almeida
Oglas
Jutros, na obali Crnog mora, na šetalištu u Sočiju, Joahim Lev, po divnom vremenu šeta u sivim bermudama sa svojim inicijalima, pozdravlja prolaznike, slika se sa njima, opušten do mere koja je zabrinula svakog vatrenog navijača nemačke fudbalske reprezentacije. Da li je ta opuštenost znak arogancije ili ona ukazuje da Lev nije u stanju da se suoči sa bliskom prošlošću tj. porazom od Meksika? Jer, nemačka fudbalska reprezentacija, zatečena tim porazom, ovih dana traži – sebe.
U sastavu tima na sledećoj utakmici neće biti krupnih promena (ako je verovati Levu). Znači, isti oni koji su na prvoj utakmici sve zabrljali, moraće da zaigraju zaista kao svetski šampioni ako hoće da ubede domaću publiku da su dostojni njene podrške.
Loša politička atmosfera
No, ni ta podrška nije ono što je bila. Pre četiri godine, za vreme Mundijala u Brazilu, pa i pre osam godina, kada se igralo u Ukrajini i Poljskoj, po ulicama nemačkih gradova su na sve strane mogli da se vide automobili okićeni nemačkim zastavama. Sada je to sporadična pojava. Tako je, doduše, bilo i pre poraza od Meksika. Nema euforije, nema žara koji je u stanju da bukne u patriotsku fudbalsku vatru.
Slavlje Meksikanaca u minhenskoj pivniciFoto: DW/A. Schmidt
S jedne strane, prema stavu zvanične nemačke politike (koji su usvojili mnogi sportski i ne-sportski komentatori) Mundijal u Rusiji „nije ono pravo", zbog Vladimira Putina koji je „despot" i „autokrata", zbog „Sirije", „Ukrajine", „Krima", „MH-17", „Skripalja", „hakera", „mešanja u izbore u SAD" i sl. Tako da prosečnom Nemcu bude naprosto neprijatno da se raduje čak i pobedi na Svetskom prvenstvu.
To sa patriotizmom je sada još komplikovanije...
A to što su se nemački reprezentativci turskog porekla Mesut Ozil i Ilkaj Gundogan pred Mundijal slikali sa turskim predsednikom Erdoganom, kojeg je Gundogan čak nazvao „moj predsednik“, izazvalo je ogorčenje velikog dela nemačke javnosti. Nije mnogo pomoglo to što je rukovodstvo reprezentacije požurilo da uzme dvojicu igrača u zaštitu kao „mlade i dobre ljude koji su dozvolli sebi malu nepromišljenost". Nije pomoglo ni to što je sa Ozilom i Gundoganom u svojoj rezidenciji razgovarao nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, a posle toga su išli i kod kancelarke Angele Merkel koja ih je takođe uzela u zaštitu.
Nepromišljen ili ne, postupak Ozila i Gundogana je pokrenuo nove diskusije o tome imaju li Nemci – i u kojoj meri – pravo da iskazuju patriotizam i kritikuju one koji taj patriotizam očigledno ne osećaju, jer, kao što je poznato, „patriotizam" je u Nemačkoj kategorija opterećena istorijom... Tako da je prosečnom porodičnom navijaču očigledno bilo najlakše da se distancira i od Mundijala, i od reprezentacije, što će se svakako promeniti ako Nemačka prođe u osminu finala.
Sledeća utakmica je prelomna
Samo, kako da prođe? Baš ovih dana, kada je nemačkoj reprezentaciji potrebno sve osim defetizma, golman Manuel Nojer izjavljuje da „nije siguran da će biti u ekipi na sledećem Mundijalu", to jest, da razmišlja o skorom napuštanju državnog tima; osim toga, on je dodao i da „vodeći igrači tima nisu pokazali spremnost da organizuju igru". Nojer je, međutim, rekao i da svako u timu sada mora da se zapita: „Jesam li spreman da se stopostotno založim? Da dam sve za svoj tim?" – iz čega je jasno da on tu spremnost ne vidi kod svih.
Manuel Nojer: Vodeći igrači tima nisu pokazali spremnost da organizuju igruFoto: picture-alliance/dpa/I. Fassbender
A u sledećoj utakmici Nemce čekaju Šveđani. U slučaju poraza protiv njih, blamaža će biti potpuna, nade – izgubljene. Ono malo zastavica što se vijori na automobilima će biti poskidano. A nastavak Mundijala će biti propraćen verovatno kao što je to bio slučaj i sa Kupom konfederacija održanim u Rusiji u junu i julu 2017: kao nužno zlo i povod za slavlje bar sa sugrađanima stranog porekla čije su ekipe ostale u takmičenju.
Dakle – Švedska
Ekipa koja nerado izlazi iz tradicionalnog okvira 4-4-2 vrlo je kompaktna u odbrani a protiv jakih protivnika se najčešće oslanja na kontranapade. Najbolji švedski fudbaler Emil Forsberg će na utakmici protiv Nemačke igrati protiv svog kolege iz Lajpciga Tima Vernera. Mundijal je za obojicu bina na kojoj će pokušati da se dokažu kao dostojni poziva u neki od timova svetske klase.
Nemci će sigurno pokušati da igraju vrlo brzim tempom, i svakako će menjati pozicije češće nego u igri protiv Meksika, posebno u odbrani gde bi takvim zamenama Šveđanima mogli da zadaju probleme Boateng i Humels. Timo Verner bi mogao da izvede više prodora u dubinu ka golu Šveđana, što bi moglo da bude posebno opasno ako „proradi" i Julijan Draksler, spreman za brze interakcije sa Vernerom. Mogućnosti postoje – i mogu da se iskoriste ukoliko se poprave motivacija i koncentracija. Jer, teško da će Šveđani u kontranapadima biti opasniji od fatalnih Meksikanaca.
Od nemačkog „Čuda u Bernu“, preko Maradonine „Božije ruke, do Zidanovog „Udarca glavom 2006“. Istorija Svetskih prvenstava u fudbalu puna je nezaboravnih trenutaka. Ovako ih vidi argentinski karikaturista Hermán Aksel.
Foto: Aczel / Edel Books
Montevideo, Bog te video!
Prvo Svetsko fudbalsko prvenstvo održano je u Urugvaju 1930. godine. Većina učesnika bila je iz severne, centralne i južne Amerike, a iz Evrope su stigle samo četiri ekipe – među njima i jugoslovenska. U finalnoj utakmici pobedio je domaćin u susretu protiv večitog rivala – Argentine. Rezultat: 4:2.
Foto: Aczel/Edel Books
Čudo u Bernu
Prvo Svetsko fudbalsko prvenstvo posle Drugog svetskog rata održano je 1954. godine u Švajcarskoj. Najjača ekipa bila je reprezentacija Mađarske. U prvom kolu je „mađarska Laka konjica“ savladala Nemačku sa 8:3. Ali Nemci su im se u finalu odužili (3:2) i prvi put postali Svetski prvaci. Fric Valter (levo) i legendarni trener Sep Herberger na ramenima navijača.
Foto: Aczel/Edel Books
Samo jednom
Engleska – „majka fudbala“ – samo je jednom u istoriji Svetskih prvenstva bila prvak i to na domaćem terenu 1966. godine. U finalu je savladala Nemačku rezultatom 4:2. I danas je sporan gol koji je Engleska postigla u 101. minutu produžetka utakmice. Bobi Mur (na slici s peharom) i njegovi saigrači doneli su Engleskoj prvu i za sada jedinu titulu prvaka sveta.
Foto: Aczel/Edel Books
Brazilska samba
Brazil je 1970. godine po treći put postao svetski prvak. Kralj fudbala – Pele (na slici) i njegovi saigrači bili su čarobnjaci na terenu u Meksiku. U finalu su savladali Italiju rezultatom 4:1. Na šest utakmica Svetskog prvenstva Pele je postigao 19 golova. Prvi put su te godine sve utakmice na televiziji prenošene u boji.
Foto: Aczel/Edel Books
Bombarder nacije
Na Svetskom prvenstvu koje je 1974. prvi put održano u Nemačkoj, bilo je nekoliko premijera: „Kajzer-Franc“ Bekenbauer protiv „kralja totalnog fudbala“ Krojfa, Zapad protiv Istoka ili – novi pehar. U finalu se domaćin sastao s Krojfovom Holandijom i – Nemačka je slavila rezultatom 2:1. Pobednički gol postigao je „bombarder nacije“ Gerd Miler (u sredini).
Foto: Aczel/Edel Books
Božija ruka
Svetsko prvenstvo 1986. u Meksiku ostaće zapamćeno kao šou argentinske fudbalske zvezde Dijega Maradone. Zahvaljujući njegovoj genijalnosti i njegovom lukavstvu, Argentina je po drugi put postaja prvak sveta. Sam Maradona postigao je lep, ali sporan gol. U susretu protiv Engleske je uz pomoć ruke loptu ubacio u mrežu. Maradona je kasnije izjavio da je to bila „Božija ruka“.
Foto: Aczel/Edel Books
Pljuvanje
Godine 1990. Nemačka je u Italiji slavila treću titulu svetskog prvaka. „Panceri“ su u finalu pobedili Argentinu 1:0. Prvenstvo je ostalo zapamćeno po nesportskom ponašanju Holanđanina Franka Rijkarda (desno) koji je pljunuo Rudi Fellera u osmini finala. Obojica su isključena iz igre. Nemačka je pobedila 2:1 i ujedno se revanširala za poraz na Evropskom prvenstvu 1988. godine.
Foto: Aczel/Edel Books
Zidanov udarac glavom
Godine 2006. slavila je Italija, koja je, nakon izvođenja jedanaesteraca, kao domaćin u finalu savladala Francusku. Neslavan trenutak prvenstva bio je kada je kapiten francuske reprezentacije Zinedin Zidan glavom udario Italijana Marka Materacija. Isključen je sa utakmice i to je označilo kraj njegove uspešne fudbalske karijere.
Foto: Aczel/Edel Books
Napokon titula
Na Svetskom fudbalskom prvenstvu u Južnoafričkoj Republici dominirala je Španija sa svojom „tiki-taka“ igrom. Španci su u finalu savladali Holandiju rezultatom 1:0. Pobednički gol je postigao Andres Inijesta (broj šest na slici). Nemačka je u borbi za treće mesto savladala Urugvaj rezultatom 3:2.
Foto: Aczel/Edel Books
Kralj driblinga
Na Svetskom prvenstvu 2014. godine Argentinu je predvodio Lionel Mesi. Njegovi majstorski driblinzi doveli su Argentinu do finala gde ju je sačekala Nemačka koja je prethodno savladala domaćina, Brazil, rezultatom 7:1.
Foto: Aczel / Edel Books
Ekipa sa četiri titule
Finalni susret na Svetskom prvenstvu 2014. godine održan je pred 75.000 gledalaca na stadionu Marakana u Rio de Žaneiru. Nemačka je pobedila Argentinu rezultatom 1:0 i tako postala prva evropska reprezentacija koja je osvojila titulu na američkom kontinentu. Na slici su igrači nemačke reprezentacije koji su nastupili u finalu.
Foto: Aczel / Edel Books
Sporni domaćin 2018.
Domaćin Svetskog prvenstva 2018. godine je Rusija. Nakon što su Svetsku fudbalsku federaciju FIFA potresli skandali s korupcijom i dopingom, dodela organizacije Prvenstva Rusiji izazvala je žestoke reakcije. Prvenstvo će biti otvoreno 14. juna susretom Rusija – Saudijska Arabija. Finalna utakmica igra se 15. jula na stadionu Lužnjiki u Moskvi.
Foto: Aczel / Edel Books
Stripom kroz Svetsko prvenstvo
Izdavačka kuća „Edel Books“ je povodom Svetskog prvenstva pustila u prodaju ilustrovanu istoriju Svetskih fudbalskih prvenstava pod naslovom „World Cup 1930-2018“. Nezaboravni trenuci kroz 84-godišnju istoriju predstavljeni su s dosta humora. Na naslovnoj strani su svetske fudbalske zvezde 2018. godine kao što su Ronaldo, Nejer, Mesi i Nejmar.
Foto: Aczel / Edel Books
Karikaturista
Argentinski umetnik Herman Aksel (Germán Aczel) karijeru je počeo u rodnom Buenos Ajresu u kojem je, pored ostalog, radio i za sportski časopis „El Grafiko“. Sa 26 godina doselio se u Nemačku i danas živi u Minhenu. Trenutno radi za renomirani engleski fudbalski magazin „FourFourTwo“.
