Više studija do sada potvrdilo je jačanje psihičkih tegoba u mladoj populaciji tokom pandemije. „Izgleda da su mlade devojčice teže podnele društvena ograničenja“, piše specijalizovani portal za lekare Gelbe liste.

Recimo, to kaže studija iz Velike Britanije objavljena u časopisu Lanset. Sada to potvrđuje i nova studija nemačkog Centralnog instituta koji prati negu pacijenata od strane lekara opšte prakse.

Neka oboljenja više pogađaju samo devojčice

U Britaniji su istraživači koje je predvodila doktorka Perl Mok sa Univerziteta u Mančesteru posmatrali podatke iz britanske medicinske datoteke.

Ispitani su podaci preko devet miliona mladih, starosti između deset i 24 godine koji su se između 2010. i marta 2022. javili lekaru opšte prakse.

Sa početkom pandemije, pišu naučnici, broj devojčica u pubertetu (starosti 13 do 16 godina) koje su se javile zbog poremećaja ishrane porastao je za 42,4 odsto. Kod devojaka (16 do 19 godina) za 32 odsto.

U drugim starosnim grupama, kao i kod dečaka – takve promene nisu uočene. Naprotiv, kod dečaka je bilo manje prijava takvih problema.

Sličan trend se pokazuje i kod samopovređivanja, kakvo je recimo rezanje kože žiletom ili nožem. Tu su naučnici iz Britanije našli da je incidencija među devojčicama (13 do 16 godina) porasla za 38,4 odsto tokom pandemije.

Upadljivo je što je incidencija posebno porasla kod devojčica iz boljestojećih porodica. Doktorka Mok to pripisuje tome što su takve porodice sklonije da dete odvedu lekaru zbog psihičkih problema.

Povratak anoreksije

I rezultati nove nemačke studije idu u istom pravcu. Tu su ispitivani podaci oko dvanaest miliona mladih zdravstvenih osiguranika za period 2014. do 2021. godine.

Ustanovljeno je da se učestalost depresivnih poremećaja povećala za 27 odsto u periodu od 2019. i 2021. godine. Devojčice od 15 do 17 godina su oboljevale triput češće nego dečaci u istim godinama.

„Alarmantni su podaci o anoreksiji", ocenjuje portal Gelbe liste. Jer, učestalost anoreksije kod dece i mladih bila je pre pandemije u opadanju, i došla je do 4,1 slučaja na 10.000 mladih.

No od onda je skočila na 7,1 slučaj na 10.000 mladih, što je porast od 74 odsto.

U pitanju je „ranjiva faza života“, kaže Dominik fon Štilfrid, prvi čovek Centralnog instituta koji je obavio studiju. Faza koja, kako dodaje, može imati uticaja na ceo život.

Fon Štilfrid pretpostavlja da je broj dece sa psihičkim teškoćama još veći, ali da se oni ne javljaju lekaru ili pak dižu ruke zbog komplikovane procedure.

nr (gl)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.