Pandemija korone kompletno nemačko društvo stavlja na teška iskušenja. Ona je za mnoge postala simbol administrativnog haosa i političke nesposobnosti. I dok su građani sve više u kolektivnom stresu koji karakteriše mešavina besa i sumnje, pomešana s nadom u skori uspeh kampanje vakcinisanja, virus je isto tako svom žestinom ukazao i na društvene probleme. Pa čak ih je i drastično povećao. To se naročito odnosi na slučajeve diskriminacije osoba zbog njihovog pola ili polne orijentacije, vere, porekla, invaliditeta ili starosti.

Nemačka vlada je još 2006. osnovala poseban ured kojem građani mogu da se obrate za pomoć, a prošle godine broj žalbi toliko je porastao da je gotovo zagušio telefonsku liniju za pomoć: 2019. bilo je 3.580 prijava, a u godini korone rekordnih 6.383. To je rast od čitavih 78 odsto.

Rasizam je bio i ostao glavni problem, tvrdi vd direktora vladinog Ureda za antidiskriminaciju (ADS) Bernhard Franke. U godini terorističkog napada u nemačkom Hanauu, demonstracija „Black Lives Matter“ i opšte rasprave o rasizmu, gotovo svaka treća žalba odnosila na rasizam u potrazi za stanom, na radnom mestu ili u potrazi za poslom.

„Sumnjivi“ Kinezi i mališani

Pritom je 1.904 slučaja diskriminacije bilo povezano sa koronom. U nedavno predstavljenom godišnjem izveštaju ADS navodi se i jedan konkretan slučaj: „Franciska S. je s njeno dvoje dece krenula u prodavnicu građevinskog materijala. Deca stara sedam i devet godina, zbog mera protiv pandemije nisu mogla u školu. Ali na ulazu u prodavnicu majka je upozorena da može da uđe samo ona, jer deca „naročito šire koronu’.“

Isto tako, u pandemiji i opštem strahu od zaraze koja je potekla iz Kine, „sumnjive“ su postale sve osobe azijskog porekla: „Majke H. očekuje paket. Ali kad kurir dođe pred njenu kuću, on odjednom ne želi da joj isporuči paket. A kad ta Nemica azijskog porekla nastavi da insistira da joj uruči paket, kurir je odvraća rečima ’šing-šing’ i odnosi paket kao da ga nije bilo moguće uručiti.“

Vladin Ured za antidiskriminaciju primio je tokom pandemije toliko prijava da je čak telefonska linija morala da bude privremeno obustavljena, objašnjava Franke. Trenutno se žalbe primaju samo preko formulara na internetu ili putem pisma, ali ubrzano se radi obnavljanju telefonske službe koja bi ponovo trebalo da počne da radi u julu.

Dobro je bar da se ljudi javljaju

I druge organizacije koje se bore protiv diskriminacije svedoče o drastičnom porastu takvih slučajeva. Eva Andrades, koja je na čelu krovnog udruženja takvih organizacija, tvrdi: „Beležimo sve veći pritisak na organizacije koje su u našem udruženju. „I to u tolikoj meri da te nevladine i nezavisne organizacije u nemačkim pokrajinama „nisu u stanju ni da isprate sve prijavljene slučajeve“.

U svoj toj nevolji, Andrades ipak vidi i nešto pozitivno: očigledno je da je čitavo društvo postalo osetljivije na slučajeve diskriminacije. „To je na neki način bio i podsticaj da se više ljudi obraća ovakvim savetovalištima. Možda su neki tek sada saznali da postoji zakon koji zabranjuje rasizam i diskriminiranje.“

Pomoć naročito traže osobe sa invaliditetom ili s hroničnim bolestima, na njih otpada 41 odsto žalbi zbog diskriminacije, a to je 2-631 slučaj u 2020. godini. Tu je i problem bolesnika koji iz medicinskih razloga ne mogu da nose zaštitnu masku, pa se paušalno trpaju u isti koš s onima koji ne žele da ih nose. Franke kaže da je veliki broj takvih ljudi podneo žalbu  jer im se „paušalno zabranjuje ulazak u prodavnice zato što ne mogu da nose masku“.

Rasizam je bolest koja razara društvo

Zbog tako drastičnog porasta broja slučajeva diskriminacije povezanih sa koronom, prošle godine bilo je relativno manje „uobičajenih“ slučajeva diskriminacije – ali njih i dalje ima. Tako je 17 odsto slučajeva bilo povezano s polnom diskriminacijom, žalbi osoba koje su se osetile zapostavljene zbog starosti bilo je devet odsto. Pet procenata ljudi žali se na diskriminaciju zbog vere, dva odsto zbog njihovih svetonazora, četiri zbog polnog identiteta.

Daleko najviše slučajeva, 40 odsto, dogodio se u prodavnicama i kod uslužnih delatnosti, 23 odsto prijava odnosio se na slučajeve na radnom mestu. Franke upozorava da je upravo rasizam ono što ljudima oduzima njihovo dostojanstvo i produbljava podele u društvu. U slučajevima kad takvi incidenti ostanu bez posledica, neminovno je da se kod pogođenih osoba „stvara temeljno nepoverenje u zaštitu i solidarnost države i društva“.

Očigledno je da diskriminacija nije postala manje važna tema tokom pandemije. Zaštita od takvih slučajeva „osigurava ravnopravnost, a tako i društveno zajedništvo“, poručuje Bernhard Franke.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.