Papa Franja je ovog četvrtka (2.12) krenuo na put, na kojem je prvo posetio Kipar, danas (4.12.) je stigao u Atinu a potom će u nedelju obići i jedan izbeglički kamp na ostrvu Lezbos. Obe zemlje na obodu Evropske unije suočavaju se sa problemom priliva velikog broja migranata.

Ova poseta nije jednostavna jer Grčka pravoslavna crkva (GPC) Vatikanu prebacuje greške na njenu štetu i ističe neslaganje u pitanjima vere. To je mnogo jasnije u Grčkoj nego na Kipru, iako su obe zemlje pretežno naseljene pravoslavnim hrišćanima.

Vatikan je saopštio da papa Franja ovom posetom želi da ojača unutarhrišćanski dijalog, naglasi hitnost rešavanja migrantskog i izbegličkog pitanja i unapredi „sredozemnu politiku" Svete stolice. Ako pandemija korona virusa dozvoli, u februaru je u Firenci planiran sastanak episkopa i gradonačelnika iz regiona Sredozemlja.

Grci nisu baš oduševljeni

Vrh Grčke pravoslavne crkve, međutim, nije bio nimalo oduševljen kada je saznao da predsednica Grčke, Katerina Sakelaropulu namerava da pozove papu povodom obeležavanja 200 godina grčke borbe za nezavisnost od Osmanlija 1821. godine.

Ni u kom slučaju se ne žele scene kao pre 20 godina, maju 2001. - kada su uoči tadašnje posete Atini pape Jovana Pavla II pravoslavni vernici zašli na ulice, episkopi glasno izražavali ogorčenost, a oko 170 igumana grčkih manastira poslalo protestno pismo tadašnjem poglavaru GPC Hristodulosu.

Da bi smirio duhove, on je bio primoran da tokom pozdravnog govora papi Jovanu Pavlu II detaljno predstavi razlike u tumačenju vere i nabroji prekršaje Katoličke crkve. Na kraju je čak zahtevao da pape da pokaže kajanje. Papa je odgovorio pomirljivim tonom, ističući sličnosti između dve hrišćanske crkve i priznao da je Katolička crkva „grešila na štetu pravoslavne braće". To je, između ostalog, podrazumevalo i IV Krstaški rat, koji se 1204. nije završio u Jerusalimu več osvajanjem Konstantinopolja. Poseta pape Jovana Pavla II je bila prva poseta pape Grčkoj od raskola pravolsavne i katoličke crkve 1054. godine.

Bez zajedničkog bogosluženja

Negodovanje se raširilo i ovog puta. Za jedan deo vernika i grčkog pravoslavnog klera, papina poseta je na granici skandala. Kako bi smanjio jačinu protesta, arhiepiskop Jeronimus, koji važi za opreznog, pismeno je uverio da Sinod kao takav neće zvanično primiti papu i neće učestvovati na zajedničkoj molitvi ili liturgiji. Štaviše, papina poseta u sedištu arhiepiskopije će imati „strogo fromalan" karakter i održaće se bez prisustva Sinoda.

Ovakav stav pravoslavne crkve utiče i na položaj oko 250 000 katolika u toj zemlji, od kojih su 50 000 Grci a ostali uglavnom migranti ili migrantskog porekla. Iako ne doživljavaju socijalnu ili političku diskriminaciju, ipak moraju da žive sa široko rasprostranjenim predrasudama, da su podložni stranom religoznom centru moći.

Ponovo na Lezbosu

U nedelju prepodne papa Franja će posetiti Lezbos. Tokom prve posete 2016. bili su prisutni vaseljenski patrijarh Vartolomej i arhiepiskop Jeronimus. Papina namera je i tada kao i danas – skrenuti pažnju međunarodne javnosti na izbegličku dramu na obodu Evrope. Ovo ide u prilog i grčkoj vladi, koja se oseća ostavljenom na cedilu od strane drugih članica Evropske unije. Već u podne leti nazad za Atinu gde će popodne služiti misu u Filharmoniji.

Kiparska dobrodošlica

Poziv papi da poseti Kipar uputili su tamošnji predsednik Nikos Anastasiadis i arhiepiskop Hrizostomos. Vlada Kipra je uoči ove posete pape državno zemljište dala za izgradnju Ambasade Vatikana u Nikoziji. Predstavništvo Svete stolice je do sada bilo u jednom franjevačkom samostanu, u starom gradu Nikozije direktno na takozvanoj zelenoj liniji, koja glavni grad deli grčki i turski deo. Na Kipru se nadaju da će papina poseta ponovo u žižu međunarodne javnosti vratiti nerešeno kiparsko pitanje.

Isto važi i za migrantsko pitanje. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, od 2015. je na Kipru predato 48.357 zahteva za azil. To svakako nije malo za jednu zemlju koja broji svega 900.000 stanovnika (u južnom, grčkom delu ostrva). Kako javljaju mediji, papa Franja će sa Kipra sa sobom povesti 12 izbeglica, a u još dve etape će ukupno 50 izbeglica biti prebačeno u Rim. On je nakon posete Lezbosu 2016. u Italiju sa sobom poveo 12 sirijskih izbeglica.

Na Kipru postoje tvrdolinijaši u pravoslavnoj crkvi, koji odbijaju približavanje dve crkve. No, za razliku od Grčke na Kipru je njihov uticaj neznatan. Papina poseta se pretežno shvata kao podrška ostrvskim hrišćanima u većinski muslimanskom regionu istočnog Mediterana. I nije bez razloga moto ove papine posete: „Tešite jedni druge u veri". Osim toga odnos pravoslavnih hrišćana prema kiparskim katolicima, kojih kako se procenjuje ima oko 25.000 je prijateljski. To su uglavnom radnici migranti sa Filipina, iz Indije i Šri Lanke.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu