Papirni ždralovi Sadako Sasuki
6. avgust 2020.
Ove godine obeležava se 75. godišnjica bacanja atomskih bombi na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki. U Hirošimi je u jednom trenutku ubijeno oko 90.000 ljudi, dok ih je još 130.000 umrlo od neposrednih posledica zračenja do kraja 1945. Prva bomba, nazvana „Dečak“, eksplodirala je 6. avgusta u 8:16 nad Hirošimom, gradom koji je tada imao oko 500.000 stanovnika. Tri dana kasnije, druga bomba, koja je nosila naziv „Debeljko“, razorila je Nagasaki.
Među stanovnicima Hirošime tada je bila i dvoipogodišnja Sadako Sasaki. Njena baka je stradala istog dana, a Sadako, kao i njena braća i sestre, isto kao i roditelji, su preživeli. Ali devojčicu je tokom bekstva zahvatila tzv. „crna kiša“, padavine koje se pojavljuju nakon eksplozije atomske bombe.
Sadako je rasla, volela je da peva i bila je najbrža u svom razredu. Imala je prijateljice i volela je svoju braću i sestre. Ali devet godina nakon eksplozije atomske bombe iznenada se kod nje javila leukemija. Desetog januara 1955, tri dana nakon njenog dvanaestog rođendana, dijagnostifikovana joj je „bolest atomske bombe“. Ona je, kao i svi Japanci, znala što to znači.
-pročitajte još: Ostao je samo pepeo
Samo jedna želja
Priča kaže da je na pitanje lekaru, znači li to da mora da umre, on odgovorio da ako bude jaka, može da pobedi bolest. I tu, još u bolnici, njena najbolja prijateljica Kizuku, ispričala joj je jednu staru legendu koja kaže da će bogovi ispuniti jednu želju onome ko od papira napravi 1.000 origami-ždralova i u to veruje. Sadako je počela da izrađuje male ždralove, mesecima. I sve ih je čuvala. Kako bi koji ždral bio gotov, ona bi poželela da ozdravi.
Nakon nekog vremena iz bolnice je otpuštena kući, njena krvna slika se popravila i ona se osećala nešto bolje. Ali onda, deset meseci nakon prve dijagnoze, njeno stanje se odjednom naglo pogoršalo i Sadako je ponovo upućena u kliniku. Papirne ždralove ponela je sa sobom. Strah i nada, molitve i želje su se nastavile – isto kao i pravljenje papirnih ždralova, mada joj je to postajalo sve teže.
„Devojčica sa ždralovima“ umrla je u bolnici 25. avgusta 1955. Došla je do broja 989, a 990. je napravila u predsmrtnoj agoniji. Na posmrtnoj postelji ruci je držala poslednjeg ždrala kojeg je napravila. Kako se njen dve godine stariji brat seća, njene poslednje reči su bile: „Napisaću reč mir na tvoja krila i ti ćeš ga odneti u svet“. Sadako je sahranjena sa hiljadu papirnih ždralova.
Spomenik miru
Nekoliko dana posle smrti Sadako Sasaki, deca iz njene škole pokrenula su akciju prikupljanja dobrovoljnih priloga za izgradnju spomenika i preminuloj devojčici, i svim drugim žrtvama atomskih bombi. Od 1958. on stoji u Vrtu mira u Hirošimi: simbolična atomska bomba, a na njenom vrhu stoji bronzani lik devojčice Sadako koja u rukama uzdignutim ka nebu drži zlatnog ždrala. Od 1989. tamo se svake godine obeležava godišnjica eksplozije.
-pročitajte još: U Hirošimu bez izvinjenja
Priča o Sadako brzo se proširila svetom. Veliku zaslugu tu svakako ima i dečiji roman „Sadako hoće da živi“ koji je objavljen 1961. godine pod nemačkim naslovom „Sadako Will Leben“. Autor je poznati austrijski pisac za decu Karl Brukner. Delo je doživelo veliki uspeh u svetu i smatra se njegovim najpoznatijim romanom. Priču o Sadako Sasaki prevedena je na 70 jezika, između ostalih i na srpskohrvatski u Jugoslaviji, i prodata je u više od dva miliona primjeraka. I danas se knjiga koristi kao materijal za obrazovanje u školama širom sveta, s ciljem ukazivanja na velike ratne strahote koje najveću posledicu ostavljaju na onima koji su za njih najmanje krivi – deca.
Istovremeno, svetski poznat postao je i spomenik Sadako u Hirošimi. Svake godine milioni papirnih ždralova iz čitavog sveta se na godišnjicu katastrofe polažu se uz spomenik. Na postolju su u kamen uklesane Sadakine reči: „Ovo je naš poziv. Ovo je naša molitva za mir u čitavom svetu“. Godišnjica se u Hirošimi obeležava tradicionalno, uz prigodnu muziku i brojne lampione na vodi u Parku mira oko spomenika.
U Sjedinjenim Američkim Državama, zemlji koja je na Hirošimu bacila atomsku bombu, postoji veliki spomenik Sadako u Sijetlu, u saveznoj državi Vašington. A i u Nemačkoj je takav spomenik postavljen 2007. s natpisom „Ukloniti atomsko oružje!“ Za protivnike tog oružja širom sveta je ždral, koji je tako usko vezan uz Sadako Sasaki, postao simbol mira.
Onaj ko želi, može i sam da izradi jedan origami-ždral i pošalje ga u Hirošimu: Peace Promotion Division - The City of Hiroshima - 1-5, Nakajima-cho Naka-ku - Hiroshima 730-0811 - Japan
(za/epd)