Zastave duginih boja ponovo su se u subotu (20.06.20206.) vijorile ulicama Sarajeva, dok je više stotina učesnika sedme bosanskohercegovačke Povorke ponosa prolazilo centralnim gradskim saobraćajnicama. Uz muziku, zvižduke i povike učesnika, kolona se kretala trasom od Obale Kulina bana do Koševa, gde je skup i završen.

Iako je atmosfera u velikoj meri bila opuštena, kao i sami učesnici Povorke, događaj je bio pod pojačanim merama sigurnosti. Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo pratili su kolonu tokom celog kretanja, uz podršku zaštitarskih službi. Na nekoliko lokacija saobraćaj je bio privremeno obustavljen, ali Povorka je protekla bez incidenata.

Slobodnije, ali bez napretka u zakonodavstvu

Organizatori su i ove godine poručili da je cilj Povorke ukazivanje na položaj i prava LGBTIQ+ osoba u Bosni i Hercegovini, te zahtev za jednakost, vidljivost i zaštitu od diskriminacije.

Član Organizacionog odbora Povorke ponosa Enver Duraković izjavio je da se društveni položaj LGBTIQ+ osoba u proteklim godinama delimično promenio nabolje i da se deo zajednice danas oseća slobodnije nego ranije. Istovremeno, ocenjuje da nema napretka u zakonodavnom okviru te da institucije nisu odgovorile na zahteve koje organizatori godinama upućuju vlastima.

„Sve nam boje dobro stoje" – simbol različitosti

Organizatori navode da ovogodišnji slogan „Sve nam boje dobro stoje“ simbolizuje prihvatanje različitosti i međusobno poštovanje, pri čemu „boje“ predstavljaju metaforu različitih identiteta i društvenih iskustava.

Među učesnicima su bili i predstavnici domaćih institucija i političkih stranaka, kao i šef Delegacije Evropske unije u BiH Luiđi Soreca. Zamenica ministra za ljudska prava i izbeglice BiH Duška Jurišić ocenila je da su LGBTIQ+ osobe i dalje među ranjivijim društvenim grupama te da njihova prava nisu u potpunosti zaštićena.

Kritika zbog ljiljana na duginim bojama

Posebnu pažnju izazvala je i zastava koju su nosili učesnici Povorke u bojama duge na kojoj je bio istaknut grb bivše Republike BiH sa ljiljanima. To je bio jedan od povoda za kritike na društvenim mrežama, gde su nakon Povorke dominirali negativni komentari. Najčešće se osporavalo samo održavanje skupa i javno isticanje LGBTIQ+ simbola, dok je upotreba grba s ljiljanima u kombinaciji s duginim bojama izazvala dodatne polemike i kritike, uz ocene da takva kombinacija ima političku i identitetsku konotaciju.

I dok se Povorka ponosa već sedmu godinu održava u Sarajevu, sličnih javnih okupljanja LGBTIQ+ zajednice i dalje nema u drugim gradovima BiH. Razlozi za to, prema ocenama sagovornika DW-a, ne leže samo u organizacijskim i sigurnosnim izazovima, već i u širim društvenim i političkim okolnostima koje oblikuju odnos prema različitosti i javnoj vidljivosti.

Sarajevo dokazalo da je otvoreni grad za Paradu ponosa

Politički analitičar Ibrahim Prohić ocenjuje da činjenica da se ovakvi skupovi mogu održavati upravo u Sarajevu govori o tome da je glavni grad prostor u kojem je, za razliku od drugih sredina u zemlji, moguće javno iskazati ovakvu vrstu društvene vidljivosti. Prema njegovom mišljenju, Sarajevo ima simbolički značaj kao sredina iz koje se društvene promene mogu postepeno širiti i na druge delove zemlje.

Prohić smatra da je upravo zato fokus organizatora na Sarajevo bio i taktički i strateški opravdan, jer je reč o gradu u kojem je moguće otvoriti javni prostor za raspravu o pravima manjinskih i marginalizovanih grupa. „Izlaz iz globalne krize nije u segregaciji i osporavanju jednakih prava različitosti po bilo kojem kriterijumu, već u univerzalnim humanističkim principima jednakosti i ravnopravnosti“, kaže Prohić za DW, dodajući da ograničavanje prava na osnovu identiteta udaljava društva od demokratskih vrednosti.

Šta kažu u Banjaluci?

S druge strane, politička analitičarka Tanja Topić razloge zbog kojih slične manifestacije ne postoje u drugim delovima zemlje vidi u dominantnim obrascima političke kulture. Prema njenoj oceni, bosanskohercegovačko društvo i dalje je obeleženo konzervativnim vrednostima, mačizmom, izraženom homofobijom i ksenofobijom te snažnim uticajem tradicionalnih rodnih obrazaca.

Topić podseća da je u delu političkog diskursa godinama prisutna ideja da su homoseksualne osobe prihvatljive sve dok svoju seksualnu orijentaciju ne iskazuju u javnom prostoru. Međutim, kako podseća, prošlogodišnji napadi na pripadnike LGBTIQ+ zajednice u Banjaluci pokazali su da ni privatni prostor ne predstavlja sigurnu granicu tolerancije.

„Dosadašnja retorika dela političkih elita svodila se na poruku da su vlasti tolerantne prema homoseksualnosti, ali samo unutar 'njihova četiri zida'. Napadi u Banjaluci pokazali su da ni to nije dovoljno“, smatra Topić.

Indikator društvene dinamike

Prema njenom mišljenju, javna vidljivost LGBTIQ+ osoba i njihovi zahtevi za punom ravnopravnošću i dalje se u velikom delu društva doživljavaju kao izazov dominantnim društvenim normama, zbog čega je teško očekivati da se slične manifestacije u skorije vreme organizuju i u drugim gradovima BiH.

Na taj način, tvrde sagovornici DW-a, ovogodišnja Povorka ponosa u Sarajevu ostaje ne samo javni događaj, nego i indikator šire društvene dinamike u BiH – između prostora u kojem je javna vidljivost različitosti moguća i sredina u kojima ona i dalje ostaje ograničena.